Kristalina Georgijeva, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (izvor: LinkediN, IMF)
Piše: Radojka Nikolić
Povećanje plata u srpskom javnom sektoru, novi rast penzija, a uz to i poklon od 10.000 dinara za svako dete koji ima do 16 godina, kao podsticaj za povećanje lične potrošnje, što bi trebalo da podstakne rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), najavljeno je 7. juna sa najvišeg državnog mesta u Srbiji. A samo devet dana kasnije, 16. juna 2023. godine, Međunarodni monetarni fond (MMF) izlazi sa zaključcima eksperata Eurogrupe, saopštenjem koje je podržala Kristalina Georgijeva, šefica MMF-a. Upravo ti zaključci, koji se odnose i na Misije o zajedničkim politikama za zemlje članice, u priličnoj su suprotnosti sa merama koje planira da Srbija realizuje u narednim mesecima.
Naime, prema zaključcima MMF-a, monetarna politika mora da nastavi da se pooštrava, kako bi se inflacija na vreme dovela do cilja. Takođe, fiskalna konsolidacija treba da se nastavi, da bi se ublažili inflatorni pritisci i obezbedio dobar fiskalni prostor i fiskalna održivost na duži rok.
U ovim najnovijim ocenama MMF-a, navodi se da će inflacija i dalje biti visoka, te da je tek za dve godine, u ovo doba, moguće vraćanje u ciljane okvire od oko 2%. Ali, sve to uz dalje povećanje referentnih kamatnih stopa i uz oštro fiskalno prilagođavanje, uz držanje niskog budžetskog deficita i bez povećanja plata.
Kada se to sagleda, čini se da je jasno da srpski „ekonomski paket mera“ uopšte nije u skladu sa takvim preporukama MMF-a. Naprotiv, deluje prilično rasipnički. U tom kontekstu, zanimljivo je znati da li je kancelarija MMF-a u Srbiji saglasna sa najnovijim najavama o ovim rashodima iz srpskog budžeta za plate, penzije i „stimulativne poklone“ za najmlađe i mlade? Tim pre, što je trenutno u toku realizacija dvogodišnjeg stend baj aranžmana koji se sa Srbijom realizuje od decembra prošle godine. Ali, moguće je i drugačije rešenje sa kojim je beogradska kancelarija MMF-a saglasna: ako je oko 500 – 600 miliona evra u srpskom budžetu rezervisano za izgradnju nacionalnog stadiona ove godine, pa ako se odustane trenutno od te izgradnje a novac preusmeri u potrošnju, lako se može desiti da “ovdašnji” MMF bude saglasan. U njihovom fokusu je uravnotežen budžet i mali fiskalni deficit. Pa, ako pokažete da to možete da ostvarite – radite kako želite. A ceh koji ćemo svi mi u Srbiji platiti na kraju te priče i nije baš njihova briga.
MMF: Monetarna politika mora da nastavi da se pooštrava, kako bi se inflacija na vreme dovela do cilja. Takođe, fiskalna konsolidacija treba da se nastavi, da bi se ublažili inflatorni pritisci.
U pomenutom saopštenju od 16. juna, navedeno je i da se blaga tehnička recesija pojavila početkom 2023. pošto su se finansijski uslovi pooštrili, realne plate pale, a poverenje potrošača se naglo smanjilo zbog skoka cena energije u 2022. godini. Kako MMF ocenjuje, privredni rast će se stoga, umereno povećati tokom 2023. i 2024. godine. Razlog će biti spor oporavak realnih prihoda, i mogući poremećaji u sektoru ponude i tražnje, jer će finansijski uslovi nastaviti da se zaoštravaju. Gledano na srednji rok, proizvodnja će verovatno ostati ispod predratnog trenda tokom dužeg perioda, s obzirom na troškove prilagođavanja stalno višim cenama energije.
Kad je o inflacija reč, u zaključcima MMF-a se ističe da je dostigla vrhunac, ali da je cilj od dva procenta i dalje daleko. Inflacija će se približiti cilju tek oko sredine 2025. godine, pod pretpostavkom da nominalni rast plata ostane umeren, da preduzeća smanje svoje profite tako što će povećati plate zaposlenima, a da, pri svemu tome, uvozne cene i dalje opadaju.
Cilj da inflacija iznosi dva procenta i dalje je daleko. Inflacija će se približiti cilju tek oko sredine 2025. godine, pod pretpostavkom da nominalni rast plata ostane umeren.
Međutim, i za takva očekivanja, neizvesnost je velika. Ako bi se ponovo javile finansijske turbulencije na globalnim tržištima, to bi moglo da dovede do oštrog smanjenja kredita ili povećanja rizika. Slabija spoljna tražnja bi takođe negativno uticala na izglede za rast EU ekonomija, naročito ako bi došlo do naglog usporavanja ključnih trgovinskih partnera – Sjedinjenih Država ili Kine.
Prema ovom najnovijem saopštenju MMF-a, ukoliko inflacija bude upornija nego što se očekivalo, potreban je čvršći politički stav na duži period, koji bi u uticao na smanjenje domaće tražnje. S tim u vezi, jači rast plata od očekivanog u kontekstu zategnutih uslova na tržištu rada, posebno ako se udeo u dobiti ne prilagođava, podstakao bi inflaciju. Pored toga, ponovni šokovi ponude, kao rezultat eskalacije rata u Ukrajini što bi izazvalo nova povećanja cena roba, podigli bi inflaciju i ugrozili rast.
Smanjenje inflacije je primarni cilj, navode eksperti MMF-a i konstatuju da, pošto je i dalje visoka, monetarna politika bi trebalo da nastavi da se zaoštrava i da se na tome istraje. Nedavna povećanja referentne kamatne stope, MMF ocenjuje kao potrebna, ali ne i dovoljna: biće potreban restriktivniji stav nego sada, i to u dužem periodu, da bi se inflatorna očekivanja smanjila i da bi se inflacija blagovremeno vratila na cilj. A restriktivniji stav znači – zaoštravanje monetarne politike kroz ključne referentne kamatne stope, jer se to najbolje prenosi na finansijske uslove i privrednu aktivnost.
No, tu nije kraj upozorenjima MMF-a od 16. juna. Veoma važan deo odnosi se na fiskalnu politiku. Kako se navodi, ekonomski uslovi zahtevaju čvrst stav fiskalne politike. Stroža fiskalna politika bi pomogla da se smanje inflatorni pritisci, da se smanji pritisak na povećanje kamatnih stopa i smanji rizik od poremećaja na finansijskom tržištu.
MMF se zalaže za dalje restrikcije, za zaoštravanje monetarne politike kroz ključne referentne kamatne stope, jer se to najbolje prenosi na finansijske uslove i privrednu aktivnost.
MMF ocenjuje da su manji fiskalni deficiti posebno opasni u zemljama sa visokim dugom i deficitom, koje treba da ponovo sebi obezbede fiskalni prostor. Za zemlje u dugovima je važno da uštede neočekivane prihode i da smanje mere podrške koje su uvedene tokom protekle godine, zbog povećanih izdataka za električnu energiju u EU. Suština je da zemlje sa visokim dugovima, značajno smanje deficite.
Ovo najnovije saopštenje MMF-a je poduže i sadrži još dosta segmenata: od povećanja produktivnosti i privrednog rasta, do klimatskih promena i agende za zelenu tranziciju. Ali, suština je u glavnim prioritetima koji su označeni: borba protiv inflacije, očuvanje finansijske stabilnosti i ubrzanje zelene tranzicije.
Pa, kad se imaju u vidu sva ta upozorenja u kojima je veoma lako prepoznati i ekonomske neuralgične tačke u Srbiji, ostaje glavno pitanje: do čega će dovesti novi budžetski trošak od 550 miliona evra koji će startovati za nekoliko meseci. Fiskalni savet Republike Srbije je već upozorio da se ti novi izdaci neće finansirati iz budžetskih viškova, već zaduživanjem države po vrlo nepovoljnim uslovima. “Vođenje fiskalne politike ‘od danas do sutra’, na osnovu diskrecionih odluka državnih zvaničnika, predstavlja već veoma ozbiljan problem javnih finansija Srbije”, upozorio je Fiskalni savet. Ali, kao što vidimo, slaba vajda.
