Piše: Danilo Mrvaljević, direktor Sektora trezora i ALM, Banca Intesa

 Srbija je početkom oktobra svrstana među zemlje sa investicionim rejtingom, kada joj je jedna od tri najuticajnije globalne rejting agencije – Standard and Poor’s dodelila BBB- rejting na državni dug. Ova vest nije zaobišla ni diskusiju na nedavno održanom godišnjem skupu Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, gde su zvaničnici vlade i Narodne banke Srbije razgovarali sa predstavnicima međunarodnih finansijskih institucija, rejting agencija i šire globalne investicione javnosti o ekonomskim i geopolitičkim faktorima koji su doprineli ovom postignuću.

Ukupne devizne rezerve naše zemlje kontinuirano rastu od 2017. godine, od kada su gotovo utrostručene na preko 28 milijardi evra na kraju septembra.

Investicioni rejting je odavno zaslužen za kontinuirano dobre pokazatelje koje naša zemlja ostvaruje u više oblasti. Srbija dugi niz godina održava punu makroekonomsku stabilnost, koja nije bila narušena ni u vreme globalne Covid pandemije, a ni od početka rata u Ukrajini, uz privredni rast iznad proseka EU zemalja, stabilno opadajuću stopu inflacije, kao i nisku nezaposlenost. Pored toga, ukupne devizne rezerve naše zemlje kontinuirano rastu od 2017. godine, od kada su gotovo utrostručene na preko 28 milijardi evra na kraju septembra. Ovako visok nivo i stalni trend rasta deviznih rezervi predstavlja snažan zaštitni element za amortizovanje i uspešno prevazilaženje bilo kakve neizvesnosti ili krize i globalnog i lokalnog karaktera, što smo mogli videti i u praksi u prvim mesecima Covid pandemije 2020. godine, ali i od početka sukoba u Ukrajini 2022. godine. Važan je i podatak da NBS kontinuirano povećava količinu i udeo zlata u ukupnim deviznim rezervama, što je posebno bitno imajući u vidu ulogu zlata kao alternativnog čuvara vrednosti deviznih rezervi u odnosu na glavne globalne valute – USD i EUR u uslovima velikih geopolitičkih zaoštravanja.

NBS kontinuirano povećava količinu i udeo zlata u ukupnim deviznim rezervama, što je posebno bitno imajući u vidu ulogu zlata kao alternativnog čuvara vrednosti deviznih rezervi u odnosu na glavne globalne valute – USD i EUR u uslovima velikih geopolitičkih zaoštravanja.

Dalje, već duže od decenije je prisutan trend relativno stabilnog kretanja kursa dinara prema evru. Iako je ova stabilnost domaće valute povremeno predmet osporavanja u delu stručne javnosti, važno je istaći značaj predvidljivosti kretanja kursa u dugoročnom finansijskom planiranju na svim nivoima: države, kompanija i građana, posebno ako imamo na umu još uvek prisutno traumatsko sećanje na hiperinflaciju i istorijsku devalvaciju dinara s početka 90-tih godina prošlog veka. Na malom i nedovoljno razvijenom finansijskom tržištu kakvo je srpsko i sa učesnicima koji neretko nisu dovoljno vični da deviznim rizikom u svojim bilansima i ličnim finansijama upravljaju na savremeniji način (npr. putem hedžing transakcija), važno je da kreator monetarne politike bude garant stabilnosti domaće valute. Koliko je NBS i uspešna u tome govori i kontinuirani rast iznosa i ročnosti štednje građana u dinarima, kao i zainteresovanost domaćih i stranih ulagača za kupovinu dugoročnih dinarskih državnih obveznica.

Agencija S&P očekuje da i u narednom periodu bude održana visoka kapitalizovanost i likvidnost bankarskog sektora, nizak i stabilan udeo loše aktive u bilansima banaka i oprezno sprovođenje monetarne politike centralne banke kako bi privredni rast bio podržan uz niska inflaciona očekivanja.

Izgledi za održanje tempa snažnog privrednog rasta i u godinama pred nama su veliki, uz fokus na najproduktivnije kapitalne i infrastruktune investicije iz domaćih – budžetskih i bankarskih, i inostranih izvora, uključujući strane direktne i portfolio investicije, pristupne fondove EU i projektne aranžmane. Posebno je važno to što država primenjuje načelo diverzifikacije u svim ključnim ekonomskim i diplomatskim oblastima. Konkretno, Srbija pronalazi nove dobavljače strateških energenata i sirovina kako ne bi došla u poziciju da postane zavisna i politički uslovljavana, dok strane direktne investicije pristižu sa sve više strana sveta, otvarajući zemlji brojna izvozna tržišta. To nesumnjivo jača ekonomsku bazu, vezuje dugoročno inostrane ulagače i utire put daljem intenziviranju ekonomske i političke saradnje. Diplomatska smernica zemlje je „multivektorska“, što znači da ne postoji jedna geopolitička strana ili agenda čijoj se politici podređuje strateška orijentacija zemlje. U ovakvom konceptu primarna strateška vodilja je pronalaženje zone zajedničkog interesa države Srbije i svakog partnera u bilateralnim i multilateralnim aranžmanima, što doprinosi da zemlja ostane dobro pozicionirana u sve više fragmentisanom svetu.

Uz izvesni nastavak solidnih performansi srpske ekonomije, za očekivati je da tokom 2025. godine makar jedna od preostale dve najuticajnije rejting agencije – Moody’s i Fitch poveća rejting javnog duga Srbije za jedan stepen.

Agencija S&P očekuje da i u narednom periodu bude održana visoka kapitalizovanost i likvidnost bankarskog sektora, nizak i stabilan udeo loše aktive u bilansima banaka i oprezno sprovođenje monetarne politike centralne banke kako bi privredni rast bio podržan uz niska inflaciona očekivanja. Novi aranžman koji je nedavno potpisan sa MMF-om u tom smislu dodatno doprinosi kredibilitetu napora koje preduzimaju kretori ekonomske politike. Uz izvesni nastavak solidnih performansi srpske ekonomije, za očekivati je da tokom 2025. godine makar jedna od preostale dve najuticajnije rejting agencije – Moody’s i Fitch poveća rejting javnog duga Srbije za jedan stepen. Ukoliko to učini Fitch, Srbija bi imala verifikovan investicioni rejting dve renomirane agencije, što bi je stavilo na radar velikog broja tzv. pasivnih investicionih fondova koji ulažu u zemlje u razvoju i automatski relociraju deo svojih ukupnih investicija u zemlje koje zadovolje ovaj važan rejting uslov. Uz mogućnost povoljnijeg zaduživanja na međunarodnom tržištu, to bi za posledicu imalo još snažniji priliv portfolio investicija u državne i korporativne hartije od vrednosti koje se izdaju u Srbiji i dalo dodatni podstrek domaćem ekonomskom rastu.