„Inovacije u preduzeću“ naziv je ovogodišnjeg, tradicionalnog Šumpeter predavanja koje je održao Džozef Štiglic, dobitnik Nobelove nagrade i profesor na Univerzitetu Kolumbija u SAD
Glavna zvezda ovogodišnje Skupštine preduzetništva nesumnjivo je bio slavni nobelovac Džozef Štiglic koji je održao tradicionalno Šumpeter predavanje pod nazivom „Inovacije u preduzeću“. Predavanje je održano 16. novembra, tokom prvog dana godišnje skupštine MSP, a odnosilo se na teme kao što su: problemi na tržištima bez dovoljne državne regulacije, ekonomski efekti pandemije i posledice smanjenja budžeta za nauku. Štiglic se u svom govoru osvrnuo i na ulogu inovacija u transformaciji svetskog ekonomskog sistema koji zavisi od fosilnih goriva, a treba da se okrene obnovljivim izvorima energije. Naravno, izrazio je i nadu u bolji rad nove američke administracije.
Džozef Štiglic, virtuelno predavanje iz SAD
„Moramo transformisati naš ekonomski sistem, kako bi prešao iz zavisnosti od fosilnih goriva u obnovljive izvore energije, a za to su nam potrebne brze inovacije“, rekao je Štiglic i pozvao na novo partnerstvo između javnog i privatnog sektora. Ta dva sektora treba da uspostave balans koji je preko potreban, jer se sve više pokazuje koliko je neophodna ravnoteža između uloge tržišta i regulative koju donosi država.
Štiglic je rekao da je zabrinut što je svet poslednjih decenija izgubio tu ravnotežu:
„Pod uticajem neoliberalizma po idejama Tačerke i Regana, sve akcente stavljamo na tržišta. Ali, bez vlade, bez državnih investicija i bez vladine regulacije, tržišta ne mogu da funkcionišu dobro. Uostalom, videli smo u krizi 2008. kako su tržišta loše radila. Finansijski sektor, iako je zauzimao značajan deo tržišta, nije efikasnije raspoređivao resurse, nije stvarao veći rast, već je stvarao veću nestabilnost. Pošto vlada nije dobro regulisala finansijsko tržište u SAD, videli smo do kakvih je katastrofalnih ishoda to dovelo.“
Države da više ulažu u nauku i istraživanja
Govoreći o potrebi da države iz svojih budžeta izdvajaju dovoljno novca za ulaganja u nauku, Štiglic je naveo dramatičan primer SAD-a, gde je dosadašnji predsednik Tramp svake godine predlagao smanjenje naučnih budžeta za 30 procenata ili više:
– A taj put je „recept“ za sporiji rast i gubitak konkurentske prednosti. To se pokazalo i u načinu na koji su SAD reagovale na pandemiju. Zemlje koje su podržale svoje institucije u upravljanju zaraznim bolestima, dobro su prošle. Sjedinjene Države, koje su imale jednu od najboljih institucija, odnosno centre za kontrolu bolesti, potpuno su zapostavile njihov rad i razvoj. Znalo se da je moguće da će doći pandemija, na to su nas upozorili i SARS i ebola, pa je zato u vreme predsednika Obame u Beloj kući otvorena kancelarija za pandemije. Ali, pod Trampom je to rasformirano. Dakle, ravnoteža o kojoj govorim između tržišta, države i civilnog društva, zahteva razumevanje i zajedničko delovanje. Treba da se zna šta svaki deo može da uradi, kakvu snagu ima i koja ograničenja. Dobra regulativa u finansijskom sektoru vodi ka boljem finansijskom sektoru, podrška istraživanjima vodi ka sposobnosti farmaceutske industrije da razvija bolje proizvode, a nažalost, u ideologiji neoliberalizma prečesto su oni viđeni kao konkurentni, a ne kao komplementarni saradnici, istakao je Štiglic.
Govoreći o opasnostima koje je donela pandemija izazvana kovidom-19, Štiglic je ovo vreme nazvao „eksperimentom prirode“, koji je zahvatio ceo svet:
„To je događaj istorijskih razmera, ali različite države su na pandemiju reagovale na različite načine. Pandemija je postala polje za društvene naučnike, ekonomiste i epidemiologe, koji proučavaju kakve su akcije dovele do pandemije i kakve su ekonomske posledice pandemije. Ko je bolje prošao? Neke zemlje su imale vrlo dobre rezultate u čitavom nizu životnih pokazatelja, Južna Koreja, Novi Zeland, Tajvan. Oni su prošli vrlo dobro. Sjedinjene Države i Brazil su prošle vrlo loše, kako u kontroli bolesti tako i u kontroli nekih aspekata katastrofalnih ekonomskih posledica. I dok gledamo šta je uticalo na dugoročno održivi uspeh, često vidimo da su dobre odgovore na pandemiju dala istraživanja koja sponzoriše vlada. Ne bismo mogli da odgovorimo na kovid-19 da nisu napravljena osnovna istraživanja DNK koja su sponzorisale vlade“, rekao je Štiglic, upozoravajući na to da glavnu regulatornu ulogu treba da ima država u mnogim oblastima.
Sa tim je u neposrednoj vezi i deo predavanja koji se odnosio na državne investicije. Štiglic ističe da je najveći napredak, čak i u primenjenoj tehnologiji, ostvaren upravo zahvaljujući državnim investicijama:
„Mnoge značajne digitalne tehnologije koje koristimo, rezultat su državnih investicija. Naravno da privatni sektor često ima konkurentsku prednost. Privatni sektor, uključujući mala i srednja preduzeća, ima veliku ulogu u približavanju napretka tehnologije i nauke običnim pojedincima i zato mislim da vam treba ravnoteža; potrebno vam je partnerstvo između javnog i privatnog sektora“, poručio je Džozef Štiglic iz SAD, učesnicima virtuelne Skupštine preduzetništva EU.
R. N.
