Pandemijsko ubrzanje u razvoju startapova

U izveštaju Startap Džinoma za 2021. Severna Amerika je i dalje šampion jer je stanište za čak polovinu od top 30 globalnih ekosistema, sledi Azija sa 27 procenata na listi najuspešnijih i Evropa koja je adresa za 17 procenata najboljih ekosistema na svetskom nivou. Srbija je jedina zemlja iz regiona koja se našla u atlasu startapa i to treći put zaredom

Najopsežnije svetsko istraživanje o startapovima, u okviru koga je za 2021. analizirano više od 280 ekosistema i tri miliona startapova – Startap Džinom, potvrdilo je izreku da u svakom zlu ima nečeg dobrog. Iako se čitava planeta drugu godinu zaredom (o)kretala na pandemijskim talasima i borila sa opakim virusom, inovativni IT sektor nastavio je imun da se razvija i raste.

Izveštaj predstavljen na Londonskoj nedelji tehnologije (London tech week, održana od 20. do 24. septembra) pokazao je da turbulentna 2021. nije donela značajnije promene u trendovima, ali je pokrenula nova tržišta i ubrzala pojedine oblasti. I dokazala sve veću potrebu za savremenim haj-tek rešenjima, i istovremenu žilavost timova koji ih kreiraju.

U top pet pozicioniranih startap ekosistema, Severna Amerika, zahvaljujući Silicijumskoj dolini, i dalje globalno dominira. Tamo se nalazi čak polovina od 30 najbolje rangiranih ekosistema. U Evropi je zabeleženo tri puta više „egzita“ (prodaja za visoke vrednosti) u odnosu na 2020., sa tri na devet; a na listi 10 najboljih ekosistema u razvoju pet je sa Starog kontinenta.

Azija je drugoplasirana i adresa je 27 procenata od ukupne zajednice top 30, sa potencijalom da sustiže Severnu Ameriku. U prilog tome je podatak da se u tom delu sveta beleži stalni rast izlaznih (prodajnih) vrednosti. Samo u prvoj polovini 2021, stiglo se do 423,5 milijardi dolara. Afrika je nova značajna destinacija za razvoj „biznisa iz garaže“. Beleži se ekspanzija i tek se očekuje, s obzirom na predviđen rast populacije (do 2050. imaće 2,5 milijardi stanovnika). Na kraju prvog kvartala ove godine, u martu najtopliji kontinent dobio je četvrtog „jednoroga“ (mlada startap kompanija čija se vrednost procenjuje na više od jedne milijarde dolara), sa već izdvojenim epicentrima u Nigeriji i Keniji.

Srbija je jedina zemlja iz regiona koja je treći put zaredom detektovana u izveštaju koji se objavljuje od 2012. i predstavlja svojevrsni atlas startapova.

Na osnovu podataka iz Beograda i Novog Sada, ukazano je da smo i dalje u ranoj fazi razvoja (nije promenjeno u odnosu na prethodna dva izveštaja). Ukupna vrednost srpskog ekosistema procenjena je na 439 miliona dolara.

Opisani smo kao jedan od lidera u stvaranju uslova za privlačenje inostranog kapitala i to zbog poreske politike i mogućeg oslobađanja do 70 procenata od taksi na poreze i doprinose. Ili, prava na potpuno oslobađanje poreza na zaradu tokom prve tri godine poslovanja za osnivače startap kompanija u Srbiji.

Takođe, kao u ranijim izveštajima, zapaženo je da imamo i stvaramo dobre kadrove. Srpski obrazovni sistem označen je kao sistem sa kvalitetnom inženjerskom bazom u STEM oblastima, što znači da je time olakšano da se inovatori bave novim konceptima i poslovnim modelima u vezi sa najsavremenijim tehnologijama.

Poljoprivreda i klimatske promene nove oblasti

Od podsektora koji se najbrže razvijaju u ranim fazama izdvojili su se: agronomija i „nova“ hrana (rast od 128 procenata), blokčejn (121 procenat), napredna proizvodnja i robotika (109 procenata) i veštačka inteligencija i big data (98 procenata) i fintek.

Primetno je prisustvo rešenja iz domena klimatskih promena, takozvane zelene, čiste tehnologije (cleantech) kojima će svakako doprineti velika najavljena ulaganja, poput partnerstva Evropske komisije i Bila Gejtsa, britanske Vlade i drugih.

Od oblasti koje su najprisutnije u Srbiji ponovile su se dve: blokčejn i gejming.

– Startap Džinom izdvaja oblasti razvoja video-igara i blokčejna u našem startap ekosistemu, kaže za Ekonometar Tijana Stefanović, poslovni analitičar i projektni koordinator Inicijative Digitalna Srbija. Međutim, to nikako ne znači da startapi koji posluju u drugim oblastima nisu prisutni.

Podsticaji u Srbiji

U našoj zemlji, kako kaže Tijana Stefanović, rađeno je na dva važna fronta. Digitalna Srbija je inicirala pokretanje grupe poslovnih anđela i već su realizovane prve runde finansiranja u cilju daljeg rasta startapa u ranoj fazi; od privlačenja investicija do mentorske podrške i izlaska na globalno tržište. Takođe, završena je i data na uvid javnosti prva nacionalna Strategija za razvoj startap ekosistema.

– Verujemo da nas čeka veoma važan period za dalji rast i razvoj ovog izuzetno važnog segmenta privrede, uverena je sagovornica Ekonometra.

– I tu pravimo značajne pomake. Pogotovo u rešenjima baziranim na veštačkoj inteligenciji, mašinskom učenju, oblasti bioteha i agriteha, koji svakako doprinose snazi srpskog startap ekosistema, podvlači ona.

Uticaj pandemije, ipak, nije mogao da se zanemari. Borba s kovid virusom uticala je na sve aspekte ekonomske aktivnosti, kako na globalnom nivou tako i u nacionalnim sredinama.

U Srbiji je, prema rečima naše sagovornice, početkom 2020. urađeno istraživanje sa digitalnim kompanijama u cilju razumevanja koliko je nova realnost uticala na njihovo poslovanje.

– Rezultati su pokazali da je dobar deo startapa, čak 25 odsto njih, životarilo svoje ideje kako bi napravili rešenja koja će biti prilagođena novim uslovima, u koje nas je pandemija dovela. Takođe, primetno je da smo u ovoj i prethodnoj godini imali dodatni rast kompanija iz sektora razvoja video-igara, te da na tržištu postoji potreba za kadrovima iz te oblasti, kaže naša sagovornica, podsećajući da pandemija može da bude prilika za kreiranje novih i inovativnih kompanija.

– Ne zaboravite da je većina članica Fortune 500, liste najvećih američkih kompanija, osnovana upravo u vreme prethodnih ekonomskih kriza, ilustruje Tijana.

Top pet

Na listi pet najvećih startap ekosistema na broju jedan je Silicijumska dolina, slede Njujork, London, Peking i Boston. Uporednom analizom desetine parametara utvrđuju se mesta mikro i makro zajednica. Prvi put u top 10 našao se Tokio, na devetom mestu, dok je 2020. bio na 15. mestu.

Blizu sto, preciznije 91 ekosistem je dobio najmanje jednog „jednoroga“ za prethodnih 12 meseci: u Meksiko Sitiju, Montevideu, Dalasu, Hjustonu, Busanu (Južna Koreja) i Puni (Indija)…

Džej Ef Gotije, osnivač i izvršni direktor Startap Džinoma, u uvodnom tekstu izveštaja osvrnuo se na sopstvenu, pogrešnu procenu iz 2020. da će pandemija naškoditi ekosistemima.

„Nekad ste srećni što ste pogrešili“, napisao je Gotije, dodajući da su startapi pomagali lekarima u lečenju pacijenata na daljinu, nastavnicima da uče studente, a malim preduzećima da nastave sa radom. „Još jednom se pokazalo da su pokretači novih rešenja i da su od ključnog značaja za globalnu otpornost i oporavak ekonomije“, ocenio je Gotije.

Istovremeno, uočeno je da su vlade bogatih i siromašnih zemalja, novim politikama i finansijskom podrškom reagovale brže i efikasnije nego što se moglo pretpostaviti, pogotovo u sferi finansiranja. „Tamo gde je u početku rizični kapital počeo da muca, ubrzo je porastao, naročito u sektorima u kojima je pandemija naglasila nove mogućnosti i ogromne potrebe. Obrisi postpandemijske ekonomije iscrtani su programima koji stimulišu inovacije, preduzetništvo i otvaranje novih radnih mesta“, zapazio je Gotije, generalni direktor Startap Džinoma.

A. Mirković