Autor: Radojka Nikolić
Boštjan Vuga na 7. Međunarodnom kongresu “Održiva arhitektura i energetska efikasnost”, 5. oktobra u Beogradu (Foto: R. Nikolić)
„Volim Beograd. Posetio sam ga bar 20 puta. Uostalom, bio nam je glavni grad zajedničke države. Poslednji put sam bio ovde pre korone, 2019. godine. Ove godine sam prihvatio da dođem na konferenciju baš zato što se održava u Beogradu“, rekao je Boštjan Vuga, jedan od vodećih slovenačkih arhitekata savremene arhitekture, odgovarajući na moje pitanje da li poznaje Beograd i koliko puta je do sada ovde boravio.
Boštjan Vuga, veoma značajno ime u internacionalnoj arhitekturi, mnogo puta nagrađivan za svoja ostvarenja, bio je jedan od deset predavača na 7. Međunarodnom kongresu “Održiva arhitektura – energetska efikasnost” koji je održan u Beogradu od 4. do 6. oktobra.
Tokom konferencije, 5. oktobra, u intervjuu za portal www.magazinbiznis.rs, posle tog podsećanja na ranije posete Beogradu, pitala sam arhitektu Boštjana Vugu:
Na šta vam liči sada Beograd u arhitektonskom smislu?
„Nisam još mnogo toga video do sada… Ali, Beograd je veoma zanimljiv i slojevit grad“.
Kad kažete slojevit – to može da bude i – svaštarenje. To znači da može da ima svega?
„Da, moglo bi se i tako reći. Jer, slojevi mogu biti i dobri i manje dobri i loši. No, slojevitost je dobra za grad. Ali, slojevi koji nisu dobri je, na primer, Beograd na vodi. A slojevi koji mogu biti dobri je, na primer, Novi Beograd. Karakteristika dobrog sloja je da postaje zanimljiv i razvija se vremenom. Zato slojevi mogu da pokazuju i dobre i loše stvari. Ali, to pokazuje da je grad dinamičan i pokazuje karakter grada. Istovremeno, to govori da nije dobro samo ono što je sređeno i uređeno, kao što nije dobro ni ono što je samo haotično. Grad je najbolji kad postoji i jedno i drugo. Najzanimljiviji su gradovi koji imaju prostore koji nisu samo lepi i ušminkani. Gradovi koji su suviše doterani su – dosadni“.
A kako ocenjujete taj „sloj“ Beograda kao što je Beograd na vodi?
„Ako se posmatra Beograd na vodi, kao jedan od slojeva Beograda, tom delu će biti potrebno sto godina da postane deo grada.
Pa, koliko, onda, Beograd na vodi ugrožava ono što smo do sada smatrali za duh Beograda? Da li su promene koje je doneo Beograd na vodi – promene u dobrom pravcu?
„Beograd na vodi je kao render, to je kao slika-model novog grada. Prvo, to nije dobro. Nije dobro da se nešto gradi bez ikakvog odnosa prema onome što je do tada bilo.
Na primer, ako to uporedimo sa Novim Beogradom i njegovim nastajanjem pedesetih godina, Novi Beograd je bio – novi Beograd. On je čak i lociran na drugoj strani reke. Beograd na vodi bi možda bilo bolje da je na Dorćolu, tamo gde je 25. maj, tamo gde su silosi, tamo gde je nešto već razvijano. Tamo gde već postoji deo gradskog života“.
Pa, koliko mi, onda, Beograda imamo – centralni deo sa Knez Mihailovom, pa Beograd na vodi, pa Novi Beograd, pa beogradska „brda“ i naselja? Da li je Beograd metropola koja može da ima toliko različitih lica?
„Sigurno je da je Beograd metropola koja može da ima više različitih lica, ali zavisi kakva su ta lica? Da li su ta lica vredna metropole. Beograd me podseća na nešto što ima veličinu i grandioznost. Beograd ima veličinu koja se oseća u gradu. Dok, na primer, Beograd na vodi nema veličinu, nema grandioznost grada koja znači širinu, veličinu, ali nema ni osećaj prema gradu, nema duh grada“.
Koliko se danas vodi računa da gradska – vodovodna i kanalizaciona infrastruktura – može da podrži ovako velike projekte, kao što je, na primer, Beograd na vodi?
Kao najbolji primer u tom smislu jeste Novi Beograd. Taj grad je planski građen, projekte su radili veliki državni biroi i šta je prvo građeno? – Građena je infrastruktura: ceste, kanalizacija i ostalo. Tek na kraju su došle zgrade. A sada se radi obrnuto – prvo se grade zgrade, a onda naknadno dolaze cevi i ceste. Kritika za to ide planiranju i planerima grada, koji treba da kažu: „da, to je moguće“ ili „ne, to nije moguće“. I na osnovu toga se daju dozvole.
Održiva arhitektura danas – to je tema ove konferencije. Već nekoliko godina održivost je dežurna floskula koja se provlači svuda – od biznisa do arhitekture. Koliko je bila održiva arhitektura koja je postojala u prošlosti? Da li to sve nije valjalo, nije bilo održivo, pa mi sad moramo da uspostavljamo nove modele izgradnje i održivosti?
„Upravo je to tema mog predavanja – koliko je potrebno danas redefinisati šta je održivost. Šta to znači – da stepenice moraju biti takve da se može sići dole i ići gore?! Ili, da kuća treba da ima stubove da stoji, da se ne sruši?! To uopšte nije više pitanje, kao što nije više tema ni održivost, neodrživost, energetska efikasnost i slično… To je danas i regulisano zakonima. Kad projektuješ, treba da projektuješ održivo – to se valjda podrazumeva. Zato se i dobija građevinska dozvola i prolazi se kroz tehnički pregled. To uopšte više nije tema. Uostalom, imate danas zgrade koje su već 100 godina stare, ali su održive: rađene su za stambene zgrade, pa su postale poslovni prostori ili dečji vrtići…to sve znači da su zdrave i održive. Ono što je danas zanimljivo to je: šta mi možemo iz svega do sada naučiti kada danas projektujemo nove zgrade. Zato treba dobro razmisliti kako da ono što si danas projektovao nije završni akt, nego otvara mogućnost da se to promeni u budućnosti. Ta dodatna mogućnost projektovanja i izgradnje je veoma važna.
A drugi aspekt je otvorenost, javni prostor, odnosno socijalna održivost. To znači da je najmanje održiva ona zgrada koja je prazna, koja se ne upotrebljava. Ona je po definiciji neodrživa. Zato je najvažnije da ljudi mogu da koriste ono što je izgrađeno. Treba da radiš projekat koji postaje deo grada i mogu da ga svi koriste, da bude u javnoj upotrebi. To je deo socijalne održivosti, da zgrada bude korišćena i da predstavlja i deo socijalnog ambijenta“, rekao je Boštjan Vuga u intervjuu za naš portal.
Vuga: Učestvovali smo na konkursima u Beogradu, ali ništa nismo realizovali do sada
„Naš arhitektonski biro Sadar+Vuga radio je tri-četiri projekta na konkursima koje je Beograd raspisivao. Javljali smo se, na primer, za Centar za promociju nauke na Novom Beogradu, zatim za pasarelu kod beton hale do Kalemegdana, pa za stambeno naselje ispod Košutnjaka. Naš biro je imao i izložbu u zgradi Geozavoda 2010. godine. Razmišljali smo i da otvorimo biro u Beogradu, ali nismo to ostvarili. Do sada nije realizovan ni jedan naš projekat u Beogradu“.
