Maja Suđicki Trzin: Mnogi svesno prodaju robu nama, znajući da će završiti na ruskom tržištu

Sukob u Ukrajni je zatvorio jedna vrata, ali otvorio druga. Cene transporta su skočile na rekordan nivo, jer je malo kapaciteta, a mnogo robe. Ne govorimo samo o robi poreklom iz Srbije, nego o svoj onoj robi koja se samo uveze u Srbiju, pa ponovo izveze za Rusiju, objašnjava Maja Suđicki Trzin, generalna direktorka itlijanske kompanije Samer&Co Shipping u Srbiji.

U razgovoru za naš portal, Maja Suđicki Trzin govori o putevima međunarodnog robnog transporta, promenama koje su se dogodile u prevozu sa dalekih destinacija i komentariše aktuelne ekonomske prilike.

Maja Suđicki Trzin kaže da su mnogi, i u ovim okolnostima sankcija EU, iskoristili šansu izvoza u Rusiju: „Ne samo naši trgovci, koji nemaju zabranu rada sa Rusijom, nego i mnogi drugi koji svesno prodaju robu nama znajući da roba završava na ruskom tržištu. Ukrajna nije bila značajan spoljnotrgovisnki partner Srbiji a, ako ćemo iskreno, nije ni Rusija; bar za izvoz. Srbija nije uvela sankcije, ali je zbog geografskog položaja sprečena da izvozi proizvode koje je EU zabranila za tranzit. Ali, ne samo Srbija, već i Turska, Kina, Gruzija takođe koriste situaciju i nesmetano  trguju sa Rusijom“.

*Koliko je poskupeo robni transport zbog traženja alternativnih puteva, usled ratnih sukoba? Da li su ta poskupljenja realna, pošto ona dalje utiču na cene proizvoda i na inflaciju?

– Konkretno, cene transporta za Rusiju poskupele su 3 do 4 puta u odnosu na period pre sukoba. Glavni razlog pokupljenja je ponuda i potražnja, kilometri nisu toliko presudni. Mnogo evropske robe prolazi kroz Srbiju ka Rusiji i to je pravi razlog skoka cena. Biznis uvek nalazi svoje puteve a sankcije na kraju, kao što smo videli mi devedestih, samo utiču na građane koji plaćaju alternatve koje su im nametnute.

Cene transporta za Rusiju poskupele su 3 do 4 puta u odnosu na period pre sukoba.

*Kako se u svim tim ratnim okolnostima snalaze kompanije koje posluju iz Srbije, kao što je vaša, ali i ostale koje se bave logistikom?

– Postoji otežan platni promet sa Rusijom i Ukrajnom i to je trenutno najjača prepreka. Neke logističke kompanije ne žele da sarađaju sa ruskim tržištem jer imaju takve direktive iz matičnih zemalja ili ne mogu kvalitetno da upravljaju rizicima koje ovakvo poslovanje nosi sa sobom.

Podaci sa terena govore da je trenutno izuzetno jaka robna razmena između Kine i Rusije, jer Rusija iz Kine supstituiše proizvode koje je ranije uvozila iz Evrope i Amerike.

*Šta vidite kao najveći problem trenutno u međunarodnom robnom transportu i kako ga treba rešiti?

– Mnogi se pozivaju na naizvesnost, ali ja ne bih  želela to da potvrdim, jer je ceo ovaj scenario bio veoma izvestan i znalo se čemu će voditi ekpanzivna monetarna politika i geopolitički i trgovinski odnosi koje smo zatekli pre Kovida. Kriza koja traje će da prođe, svet će nastaviti da troši, a ono što mi nećemo imati jeste infrastruktura koja to može da isprati. Ekonomije će da ojačaju ali vodiće je slabi ljudi koji će dovesti do nove krize. Svetu a naročito biznisu potrebna je rad, red i disciplina. Potrebno je i obrazovanje, ali ne kroz učenje poslovnih veština već učenje osnova ekonomije. Prebrzo je svet pokušao da pređe na četvrtu industrijsku revoluciju a nije savladao ni drugu ni treću. Na putu ka vrhu preskočili smo prve stepenike.

Ceo ovaj scenario je bio veoma izvestan i znalo se čemu će voditi ekpanzivna monetarna politika i geopolitički i trgovinski odnosi koje smo zatekli pre Kovida.

*Šta se dogodilo sa cenama transporta, prevoza robe, koje su u nekim trenucima bile višestruko povećane u odnosu na stanje pre pandemije kovid 19?

– Cene transporta su poslednjih meseci u značajnom padu u avionskom i brodskom transportu, ali su i dalje više nego u periodu pre Kovida. Jedan od najboljih pokazatelja svake krize je cena transporta na najvažnijim trgovinskim rutama, a to su Azija Evropa i Azija Amerika. Cene transporta iz Azije su počele padati u trenutku kada je bio najjači udar na logistiku u Evropi i Americi. Razlog za to je poslovanje najjačih svetskih kompanija koje planiranjem unapred daju signale transportnoj industriji. Ima, naravno, i procikličnog poslovanja jer mnogi i dalje na  vrhuncu tražnje ne diversifikuju svoje poslovanje, nego ulože u isti biznis pa je tržište prezasićeno. To se desilo i u našoj industriji i biće odlična tema za poslovnu ili čak naučnu analizu.

Na pragu ekonomske krize

Međunarodni promet robe se poslednjih meseci odvija bez većih  kašnjenja i turbulencija. Cene su stabilne ili  imaju trend pada, čak i pored rasta troškova inputa. Razlog za ovo je, naravno, manjak tražnje i svetska ekonomska kriza na čijem smo pragu.

*Koliko dugo putuje kontejnerska roba iz Kine, sada, u poređenju sa normalnim stanjem pre 2019. godine? Da li se kasni i dalje, ako se imaju u vidu rigorozne protivpandemijske mere koje je  primenjivala Kina?

– Prevoz robe iz Kine je sada na stabilnih 25 do 40 dana do unutrašnjosti Evrope. Nema gužvi i logistika je konačno mogla malo da predahne, bar sa organizacionog aspekta. Najjači utisak ove godine za mene, kao ekonomistu, bio je pad cena transporta u trenucima kada su najveće kineske luke bile zatvorene. Ovo je bio jasan i opasan signal da je svetska tražnja pala i da će doći do kontrakcije tržišta.

Loše političke i ekonomske odluke, vođene populističkim interesima, trajno će uticati na reputaciju i poverenje koje biznis traži kao podršku

*Na kojim trasama u svetu se trenutno dešava najveći promet robe? Koja roba je dominantna danas u međunarodnom transportu?

– Podaci sa terena govore da je trenutno izuzetno jaka robna razmena između Kine i Rusije, jer Rusija iz Kine supstituiše proizvode koje je ranije uvozila iz Evrope i Amerike. Dosta kapaciteta je preusmereno na ovu rutu ali to nije uticalo na stabilnost ostalih, jer je Rusija, iako geografski velika zemlja, ipak, tržište osrednjih mogućnosti. Svi ostali pokazatelji transporta imaju jak stepen korelacije sa ekonomskim rastom i kretanjem kursa najvažnijih svetskih valuta.

Usporavanje kineskog rasta je vidljivo, jer prvi put u poslednjih 10 godina, nije bilo gužvi za otpremu prazničnih proizvoda, to se zaista dešava prvi put.

*Kina je usporila privredni rast u ovoj godini, da li se to može primetiti i po kontejnerskoj robi koja otuda dolazi, odnosno iz ugla međunarodnog transporta?

– Kina je izvozno orijentisana ekonomija od koje zavise mnoge razvijene zemlje i privrede. Usporavanje kineskog rasta je vidljivo, jer prvi put u poslednjih 10 godina, nije bilo gužvi za otpremu prazničnih proizvoda, to se zaista dešava prvi put. Sa druge strane, ona  je i dalje ozbiljan međunarodni kreditor i kroz kredite multiplikuje efekte na svoju privredu. Kina jeste  usporena, ali kineski rast neće ići u minus, čime mnoge druge ekonomije neće moći da se pohvale. Mnogi ekonomisti predviđaju da će Kina 2030. biti najjača svetska ekonomija po svim parametrima. I dalje sam pri stavu da potezi evropskih zemalja i SAD idu samo Kini „na ruku“.

Kina jeste usporena, ali kineski rast neće ići u minus, čime mnoge druge ekonomije neće moći da se pohvale.

*Kakva su vaša očekivanja za poslovanje u 2023. godini? Šta će biti najveći izazovi – problemi?

– Poslovanje na tržištu Srbije će biti ili u stagnaciji ili blagom rastu, ali ne očekujem velike promene  sledeće godine.  Još uvek mi nemamo resursa da nešto drastično menjamo, nemamo obrazovanih ljudi a pitanje je da li imamo i kadrova za nisko produktivna radna mesta. Energetska kriza i inflacija koja je zadesila vodeće svetske ekonomije, donela je sa sobom i krizu zdravog rasuđivanja i odlučivanja. Loše političke i ekonomske odluke, vođene populističkim interesima, trajno će uticati na reputaciju i poverenje koje biznis traži kao podršku, ocenila je Maja Suđicki Trzin u razgovoru za www.magazinbiznis.rs.

Radojka Nikolić