Autor: Radojka Nikolić
Nedavno održani Godišnji forum Evropske investicione banke u Luksemburgu (7. i 8. februara) imao je za temu “Transformacija radi konkurentnosti“. Tako je glasio naslov Izveštaja EIB o investicijama 2023/2024. Drugim rečima, konkurentnost ekonomija u EU, koja je već izvesno vreme veliki problem, stavljena je u centar pažnje kako bi se potražila rešenja. Jer, kao što je poznato, EIB je institucija EU, u vlasništvu država članica EU, “osnovana sa zadatkom dugoročnog kreditiranja zdravih ulaganja koja doprinose ostvarenju ciljeva politika EU, projekata koji jačaju konkurentnost i podstiču inovacije… sve do finansiranja prelaska na klimatsku neutralnost”, stoji u dokumentima EIB. Zbog finansiranja “zelenih projekata” EIB je dobila je preuzela i slogan “Klimatska banka Evrope”.
Međutim, na ovogodišnjem forumu EIB-a u Luksemburgu pojavile su se inicijative da se EIB ubuduće više uključi u finansiranje odbrane i vojne industrije. Naime, Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta je u svom uvodnom govoru na Forumu Grupe EIB 2024, 7. februara naglasio, pored ostalog, i sledeće:
“Odbrana je stub našeg evropskog suvereniteta. Moramo delovati brže i odlučnije i to će biti moja glavna poruka danas. Od početka rata Rusije protiv Ukrajine radimo ono što bi bilo nezamislivo čak i nekoliko dana pre početka rata, isporučujući Ukrajini oružje preko Evropskog mirovnog fonda za preko 5 milijardi evra. Vojna podrška EU i država članica Ukrajini od početka rata iznosi otprilike 28 milijardi evra. Zajednički nabavljamo vojnu opremu. Šezdeset okvirnih ugovora, koje je za nekoliko meseci dogovorila Evropska odbrambena agencija, koristiće se za izdavanje više zajedničkih narudžbi. Ovo će omogućiti nabavku delova i municije za isporuke 2024. i 2025. u ukupnom iznosu od 1,5 milijardi evra. Mi takođe pojačavamo našu vojsku i proizvodnju. Naš proizvodni kapacitet municije od 155 mm povećan je za preko 40% od početka rata protiv Ukrajine. Ove kolektivne odluke su uvele novu eru u našoj zajedničkoj evropskoj odbrani, vodeći nas ka pravoj odbrambenoj uniji. Uveren sam da bi istinsko jedinstveno tržište odbrane trebalo da bude osnova ove nove ere evropske bezbednosti”, rekao je Šarl Mišel.
Šarl Mišel: Šezdeset okvirnih ugovora, koje je za nekoliko meseci dogovorila Evropska odbrambena agencija, koristiće se za izdavanje više zajedničkih narudžbi. Ovo će omogućiti nabavku delova i municije za isporuke 2024. i 2025. u ukupnom iznosu od 1,5 milijardi evra. Mi takođe pojačavamo našu vojsku i proizvodnju. Naš proizvodni kapacitet municije od 155 mm povećan je za preko 40% od početka rata protiv Ukrajine.
U nastavku je izrazio uverenje da bi “istinsko jedinstveno tržište odbrane trebalo da bude osnova ove nove ere evropske bezbednosti” i naveo:
“Rashodi za odbranu evropskih saveznika porasli su u proseku za više od 8% prošle godine, a ovo je bila deveta uzastopna godina povećanja potrošnje za odbranu. U 2022. četvrtina ukupne potrošnje na odbranu – ili skoro 60 milijardi evra – bila je opredeljena za investicije u odbranu. Drugim rečima, mogli bismo da uložimo najmanje 600 milijardi evra u odbranu u narednih deset godina. Ovo pruža jedinstvenu priliku da budete koherentniji i efikasniji. Ovo pruža jedinstvenu priliku da se razbije obrazac fragmentacije tržišta, fragmentacije potražnje i fragmentacije ponude”, rekao je predsednik Evropskog saveta EU i pozdravio odluku da EIB finansira odbranu i vojnu industriju:
(Foto: YouTube, R. Nikolić)
“I zato pozdravljamo vašu odluku u EIB-u da sa 8 milijardi evra doprinesete ovom finansiranju. U decembru 2023., na našem Evropskom savetu, pozvali smo na ‘pojačanu ulogu Grupe Evropske investicione banke u podršci evropskoj bezbednosti i odbrani’. Moramo da garantujemo mir, dok naše ekonomije činimo inovativnijim i konkurentnijim”, rekao je Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta na forumu Grupe EIB u Luksemburgu, 7. februara, u svom uvodom obraćanju, u delu koji se odnosio na pojačanu potrebu da ova banka EU finansira odbranu i vojnu industriju.
Šarl Mišel: Rashodi za odbranu evropskih saveznika porasli su u proseku za više od 8% prošle godine, a ovo je bila deveta uzastopna godina povećanja potrošnje za odbranu. U 2022. četvrtina ukupne potrošnje na odbranu – ili skoro 60 milijardi evra – bila je opredeljena za investicije u odbranu. Drugim rečima, mogli bismo da uložimo najmanje 600 milijardi evra u odbranu u narednih deset godina. Ovo pruža jedinstvenu priliku da budete koherentniji i efikasniji.
Upravo taj deo uvodnog izlaganja predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela bio je povod da postavim (pismeno) pitanje upravi EIB-a o uključivanju ove “Klimatske banke” u finansiranje odbrane i vojske. Naime, predstavništvo EIB-a u Srbiji ima dobru praksu da realizuje on-line konferencije za medije na završetku Godišnjeg foruma, pa je i ove godine 9. februara organizovan takav on-line susret na kojem je prezentovana aktivnost ove banke Evropske unije na Zapadnom Balkanu. Srpskim predstavncima medija izveštaje su prezentovali: Kyriacos Kakouris, novi potpredsednik EIB odgovoran za Zapadni Balkan, Matteo Rivellini, šef odeljenja za Zapadni Balkan i Tursku i Matteo Ferrazzi, ekonomista ekonomskog odeljenja EIB.
To je bila i prilika da putem e-mail-a, postavim sledeće pitanje: Kako komentarišete zahteve koji se čuju na godišnjem forumu Evropske investicione banke u Luksemburgu da se povećaju izdaci za odbranu i vojsku i da EIB više učestvuje u finansiranju? Šta to znači ako se zna da je EIB 2023. obećala da će biti „Klimatska banka EU“? Da li će EIB odobriti zahteve za finansiranje odbrane i vojne potrošnje i šta to znači za Zapadni Balkan?
Odgovor je stigao od Portparola EIB-a, a u njemu se navodi da je “Grupa EIB dala, i nastavlja da daje, značajan doprinos razvoju inovativnih proizvoda i tehnologija koje podržavaju odbranu i bezbednost Evrope, kao i konkurentnost Evrope, u skladu sa našom politikom dvostruke namene. Banka želi da nastavi sa ovakvim projektima i u budućnosti. Finansiranje EIB-a doprinosi razvoju najsavremenijih proizvoda i tehnologija koje čine evropsku odbranu sposobnijom, a njenu ekonomiju konkurentnijom”, navodi se i odgovoru.
Odgovor Portparola EIB-a: Što se tiče naših obaveza u okviru Mape puta Climate Bank, mi smo na dobrom putu da ostvarimo naš cilj mobilisanja od jednog biliona evra zelenog finansiranja do kraja decenije, pošto smo do sada mobilisali 349 milijardi evra zelenih investicija od 2021.
Ističe se, takođe, da “trenutne politike EIB-a ograničavaju ulaganja u ključna odbrambena sredstva kao što su oružje ili municija, a svaka promena ovih politika zavisi od naših akcionara, država članica EU. Što se tiče naših obaveza u okviru Mape puta Climate Bank, mi smo na dobrom putu da ostvarimo naš cilj mobilisanja od jednog biliona evra zelenog finansiranja do kraja decenije, pošto smo do sada mobilisali 349 milijardi evra zelenih investicija od 2021. Mi predvodimo put ka neto nuli i nastavićemo da doprinosimo klimatskim ciljevima EU”, navodi se u odgovoru Portparola EIB-a.
Dalje se u odgovoru navodi da “projekti dvostruke namene takođe igraju ulogu u klimatskim akcijama. Sateliti, koji podržavaju evropsku bezbednost i odbranu, takođe su vredni alati za praćenje i borbu protiv klimatskih promena kroz mapiranje i praćenje promena na Zemlji u šumama, močvarama, obalama i drugim oblastima. Sateliti mogu posmatrati zagađenje vazduha, kao i vlagu tla i salinitet površine mora, kako bi bolje razumeli kako klimatske promene utiču na ciklus vode. Podaci iz orbite su ključni za praćenje uslova permafrosta na Arktiku, kao i ozonskog omotača”, navedeno je u odgovoru za portal www.magazinbiznis.rs.
U delu odgovora koji se odnosi na Zapadni Balkan, ističe se da je Grupa EIB posvećena da nastavi podršku našem regionu, “u skladu sa prioritetima EU”:
“Region Zapadnog Balkana neće zaostati u pogledu nastojanja EIB-a da se uhvati u koštac sa klimatskim izazovom, a mi smo već povećali našu finansijsku i tehničku podršku, kako bismo osigurali da pravednu zelenu tranziciju. Od 2010. godine potpisali smo ugovore za preko 10 milijardi evra za održivi razvoj regiona i nastavićemo da podržavamo njegove ambicije za pristupanje EU, klimatske i energetske ciljeve, zahvaljujući velikom portfoliju novih projekata koje planiramo da potpišemo u narednom periodu”, navodi se u odgovoru Portparola EIB-a za www.magazinbiznis.rs.
Od 2010. godine potpisali smo ugovore za preko 10 milijardi evra za održivi razvoj regiona Zapadnog Balkana i nastavićemo da podržavamo njegove ambicije za pristupanje EU, klimatske i energetske ciljeve, zahvaljujući velikom portfoliju novih projekata koje planiramo da potpišemo u narednom periodu”, navodi se u odgovoru Portparola EIB-a za www.magazinbiznis.rs.
Hvala za odgovor. EIB ima svoju politiku finansiranja i svoje prioritete, ima svoje akcionare koji donose odluke i u to se ne treba mešati. Ali, ovu poruku predsednika Evropskog saveta sa Foruma 2024. treba vrlo ozbiljno shvatiti. Jednako tako treba ozbiljno shvatiti i upozorenje iz uvodnog dela Izveštaja EIB-a o investicijama 2023/2024 pod nazivom “Transformacija radi konkurentnosti” u kojem se naglašava da je evropska ekonomija pod pritiskom i da se rast usporava i da konkurentski izazovi rastu. Podseća se i na dobru koordinisanost nacionalnih vlada i institucija EU u vreme pandemije COVID-19, što bi trebalo da bude praksa i ubuduće. Međutim, kako se navodi, tempo promena treba da se ubrza, čak i kada investicije postaju teže održive.
“Da bi ostale konkurentne, Evropska unija i njene članice treba da poboljšaju produktivnost, podstaknu inovacije, otklone nedostatke u veštinama, razviju nove tehnologije i podrže mlade, dinamične firme”, navodi se u Izveštaju, koji je zasnovan na godišnjem istraživanju investicija EIB grupe.
A kada se spoje te poruke iz Godišnjeg izveštaja EIB-a i poruke iz uvodnog obraćanja Šarla Mišela Forumu u Luksemburgu, malo je reći da je EU, kao i cela Evropa, pred novim izazovima.
