Dragan Filipović: Poznato je da su najveće reosiguravajuće kuće koncentrisane na Londonskom tržištu, pa nije iznenađenje da one i najviše učestvuju u isplati velikih odštetnih zahteva u koje spadaju i štete nastale od ratno političkih rizika
Rizike koje uzrokuju ratna dešavanja i rizik od terorizma, moguće je ugovoriti za specificne linije osiguranja kao što su transportna osiguranja i osiguranje avijacije. Upravo je i napad na „kule bliznakinje“ u Njujorku 2001. godine, pokrenuo priču obaveznog pokrića ratnopolitičkog rizika po polisama avijacije, rekao je Dragan Filipović, generalni direktor (CEO) Generali osiguranja Srbija, odgovarajući na naše pitanje koje veoma aktuelno zbog ratnog sukoba u Ukrajini.
Govoreći za naš portal o tome da li osiguravajuće kuće imaju planirana pokrića štete u slučaju oružanih sukoba i o kakvoj vrsti osiguranja može biti reči, Filipović podseća da oružani sukob prouzrokuje velike tragične posledice i da još nije moguće u potpunosti sagledati i predvideti posledice koje će ovaj rat imati na svetsku ekonomiju i finansijsko tržište.
„U principu, rizici prouzrokovani ratnim dešavanjima su isključeni iz standardnih uslova osiguranja. Postoje određene vrste osiguranja kod kojih je moguće ugovoriti dodatne ratne rizike kao što su, na primer, osiguranje robe u transportu i osiguranje avijacije. U takvim slučajevima jasno je definisano kako i kada se šteta plaća i osiguravajuće kuće stoje iza preuzetih obaveza da nadoknade takve štete. Naravno, uslovi osiguranja se razlikuju.
Ukrajina je velika zemlja – 44 miliona stanovnika, a tu su i imovina, automobili, zgrade. U sukobima sve to strada. Šta je moguće naplatiti od osiguravajućih kuća?
Po mom mišljenju, najverovatnije se neće moći naplatiti šteta nastala u ratnom sukobu, jer su obično takve štete isključene iz pokrića. U mirnodopskim uslovima, velika većina kompanija isključuje iz svojih polisa eventualne štete nastale u slučaju ratnih dešavanja, kako bi bile niže cene polise koju treba da plate klijenti, pa samim tim ni ne postoji osnov za naplatu šteta prourokovanih ratnim dejstvima. Ipak, to najviše zavisi od lokalnog zakona i uslova osiguranja koje nude osiguravajuće kompanije u Ukrajini kao i odluka koje u ovom slučaju mogu doneti lokalna regulatorna tela.
Da li u ovim vanrednim okolnostima važi osiguranje u poljoprivredi? Jer je Ukrajina i velika žitnica i proizvođač uljarica…
Što se Ukrajine tiče, da li pokrića važe u ratnim uslovima i da li postoje određena isključenja, to zavisi od lokalnih osiguravača koji posluju na teritoriji te države. Jer, kao i u prethodnom slučaju, rizici koji se ugovaraju uglavnom se ne odnose na štete nastale usled ratnih dešavanja i sukoba.
Ako ratni sukob podrazumeva da je nemoguće osigurati se od štete, šta je, uopšte, moguće uraditi u tim slučajevima u oblasti osiguranja?
Kada izbije ratni sukob, u takvim slučajevima osiguravajuće i reosiguravajuće kuće se povlače sa navedenih područja, i prosto nije moguće ugovoriti polisu osiguranja iz razloga što postoji izvestan rizik, a iz ugla osiguranja takve rizike nije moguće osigurati. Jedini način da se očekuje isplata šteta pruzrokovanih ratnim sukobima jeste da se ona ugovori unapred.
Ko, zapravo, najviše plaća – osigiravači ili reosigiravači u ovakvim slučajevima. Pre dve decenije, posle napada na „kule bliznakinje“ u Njujorku, bila je aktuelna priča da su evropska reosiguranja platila štetu SAD… Šta sada možemo da očekujemo?
Kada govorimo o ratnim rizicima, važno je reći da na tržištima reosiguranja postoje specijalizovane reosiguravajuće kuće koje se bave ovom vrstom rizika. Te kuće tokom čitavog perioda osiguranja prate ratna područja u celom svetu, daju preporuke ostalim reosiguravačima koja su područja podložna ratnim rizicima, i daju veoma detaljne analize, možemo reći, na mesečnom nivou. Upravo te reosiguravajuće kuće su i lideri po pitanju osiguranja od ratnih rizika i one diktiraju uslove po kojima će se raditi osiguranje i kasnije isplaćivati šteta. Poznato je da su najveće reosiguravajuće kuće koncentrisane na Londonskom tržištu, pa nije ni iznenađujuće da te osiguravajuće kuće i najviše učestvuju u isplati velikih odštetnih zahteva u koje spadaju i štete nastale od ratno političkih rizika. (R. Nikolić)
Filipović: U mirnodopskim uslovima, velika većina kompanija isključuje iz svojih polisa eventualne štete nastale u slučaju ratnih dešavanja, kako bi bile niže cene polise koju treba da plate klijenti
