Piše: Danilo Mrvaljević, direktor Sektora trezora i ALM, Banca Intesa

Na nedavno održanom samitu Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Vašingtonu, koji svakog proleća okuplja predstavnike monetarnih, fiskalnih, obrazovnih i poslovnih institucija iz celog sveta, najčešće pominjana reč u diskusijama bila je „geoekonomija“ (geoeconomics). Renomirani poslovni magazin Financial Times ovaj termin definiše kao način na koji vlade zemalja koriste ekonomske i finansijske politike kako bi vršile geopolitički uticaj u svetu.

Šta ovaj pojam znači u stvarnosti najbolje smo mogli da vidimo na primeru „trgovinskog rata“ koji je pokrenuo američki predsednik Tramp početkom aprila ove godine. Najava povećanja uvoznih carina prema skoro svakoj zemlji sa kojom SAD trguje u iznosima koji nisu viđeni u novijoj ekonomskoj istoriji, dovela je do tektonskih pomeranja u globalnom ekonomskom poretku kakav danas poznajemo. Nakon inicijalnih turbulencija koje je ovaj potez izazvao na gotovo svim svetskim berzama, carinske mere su privremeno zamrznute i odložene za tri meseca, sa ciljem da se za pregovaračkim stolom dobiju ustupci.

Evropska centralna banka (ECB) žuri sa razvojem digitalnog evra, sa ciljem da obezbedi alternativu dominaciji kriptovaluta (tzv. stablecoins) denominovanih u dolarima, koje proizvode američki tehnološki giganti i koje promoviše Trampova administracija.

Prva velika posledica ovakvog načina vođenja ekonomske politike jeste da će sve više zemalja odustajati od principa slobodne trgovine i globalizacije, primenjujući sličan princip ekonomskog suverenizma – postupajući unilateralno i isključivo u sopstvenom ekonomskom interesu. U tom pravcu možemo očekivati da će Kina još više koristi svoju izvoznu dominaciju, carinsku politiku, monopol nad retkim i vrlo cenjenim resursima, infrastrukturne investicije, kao i ekspanziju svog vojnog sektora za vršenje uticaja na regione sveta u kojima ima političke interese. Vođena istim motivom, i Evropska centralna banka (ECB) žuri sa razvojem digitalnog evra, sa ciljem da obezbedi alternativu dominaciji kriptovaluta (tzv. stablecoins) denominovanih u dolarima, koje proizvode američki tehnološki giganti i koje promoviše Trampova administracija.

Druga bitna posledica odluka Trampove administracije jeste ubrzano preispitivanje dominacije američke valute kao sredstva za čuvanje deviznih rezervi centralnih banaka i kao sredstva plaćanja u međunarodnoj trgovini. Evro je druga najzastupljenija valuta u deviznim rezervama svetskih centralnih banaka posle dolara (prema podacima MMF-a iz trećeg kvartala 2024. godine, dolar učestvuje sa 58%, a evro sa 20%), a očekuje se da njegova atraktivnost nastavi da raste u odnosu na američku valutu budući da centralne banke preferiraju sigurnost pravne države i predvidivost mera ekonomske politike zemlje u čijoj valuti biraju da drže svoje devizne rezerve. Pokušaji da se izvrši pritisak na Federalne rezerve i utiče na smer monetarne politike su posebno zabrinjavajuća tendencija iz ugla očuvanja nezavisnosti centralne monetarne vlasti.

Prema podacima MMF-a iz trećeg kvartala 2024. godine, dolar učestvuje sa 58%, a evro sa 20%

Evro je od početka godine ojačao u odnosu na dolar za oko 10% usled pojačanog seljenja kapitala iz SAD prema EU, a primetan je i značajan porast broja građana SAD koji se privremeno ili trajno relociraju na evropski kontinent nezadovoljni političko-ekonomskom situacijom u svojoj zemlji nakon dolaska na vlast Trampove administracije. Ovo deluje još interesantnije imajući u vidu činjenicu da je zdravlje evropske ekonomije daleko od zadovoljavajućeg, a političke podele u ključnim zemljama EU izazivaju otežano donošenje odluka kojima bi se podstakao anemičan ekonomski rast. Ono što je na strani EU u pogledu daljeg jačanja poverenja investitora u evro, jeste neupitna nezavisnost ECB i jake pravne institucije.

Put inflacije ka održivo nižim nivoima biti znatno otežan i dug, a da će neizvesnost u poslovnom i investicionom odlučivanju biti povećana.

I konačno, cilj očuvanja makroekonomske stabilnosti i pune zaposlenosti je najviši prioritet za gotovo sve centralne banke u svetu. Posao centralnih banaka u tom smislu je znatno otežan u uslovima visoke neizvesnosti trgovinskih politika ključnih svetskih ekonomija predvođenih SAD-om, a usled poremećaja u trgovinskim tokovima i lancima snabdevanja i slabog ekonomskog rasta u velikom broju zemalja. Samim tim je jasno da će put inflacije ka održivo nižim nivoima biti znatno otežan i dug, a da će neizvesnost u poslovnom i investicionom odlučivanju biti povećana. Takođe, brzina i stepen promene cena ključnih klasa finansijskih instrumenata poput akcija, obveznica, robe, nekretnina, kripto i sl., na svetskim berzama duže vreme će ostati iznad višegodišnjeg proseka.