Veštačka inteligencija neće imati jedinstven efekat na tržište rada, niti će sva zanimanja menjati u istom smeru. Njeni efekti zavisiće od toga koje zadatke automatizuje, gde dopunjuje ljudsko znanje, a gde menja samu vrednost ekspertize, poručeno je na plenarnom panelu „Labor Market Implications of AI“, održanom 25. juna u okviru XXI Svetskog kongresa ekonomista u Beogradu.

Na panelu su učestvovali David Autor, Anton Korinek, Andres Humlum i Anna Salomons, koji su razgovarali o tome kako razvoj veštačke inteligencije menja prirodu rada, vrednost znanja, tražnju za različitim zanimanjima i budućnost zapošljavanja, navodi se u saopštenju za javnost.

Jedna od ključnih poruka panela bila je da se uticaj AI-ja ne može posmatrati samo kroz pitanje koliko će poslova nestati, već kroz to kako se menjaju zadaci unutar zanimanja i koja znanja ostaju vredna nakon automatizacije. Učesnici su ukazali da veštačka inteligencija u nekim profesijama može biti „multiplikator“ produktivnosti, dok u drugim može smanjiti vrednost veština koje su do sada bile ključne.

Kako je objašnjeno, ista tehnologija može imati potpuno različite posledice za različite radnike. Ako AI preuzme deo rutinskih ili tehničkih zadataka, visoko specijalizovani radnici mogu dobiti više prostora da se fokusiraju na najvredniji deo svog posla. Međutim, za one kojima su upravo ti zadaci bili osnovna stručna prednost, ista promena može značiti smanjenje tražnje za njihovim veštinama.

Posebno je naglašeno da AI ne treba posmatrati isključivo kao tehnologiju automatizacije. U mnogim slučajevima ona funkcioniše kao alat za saradnju, koji pojačava postojeću ekspertizu radnika. Međutim, da bi takvi alati zaista povećali produktivnost, radnik i dalje mora da zna šta radi, da razume kontekst i da ume da proceni kvalitet rezultata.

Govoreći o mogućim budućim promenama, učesnici su se osvrnuli i na iskustvo akademskog rada, istraživanja i poslova početnog nivoa. Alati za kodiranje i analizu već sada menjaju način na koji istraživači rade i otvaraju pitanje da li će u budućnosti biti manja potreba za određenim vrstama asistentskog i početničkog rada. To posebno otvara dilemu kako će mladi stručnjaci sticati iskustvo ako tehnologija preuzme zadatke kroz koje se ranije učilo.

Na panelu je ukazano i na brzinu razvoja AI sistema. Modeli koji su pre nekoliko godina mogli pouzdano da obave samo vrlo kratke zadatke danas su sposobni za znatno složenije aktivnosti, što pokazuje koliko se brzo pomera granica između onoga što rade ljudi i onoga što mogu da rade mašine.

Ipak, učesnici su naglasili da slika nije jednostavna niti jednoznačno negativna. AI će u nekim oblastima zamenjivati zadatke, u nekima će ih dopunjavati, a u nekima će povećavati vrednost ljudske ekspertize. Zbog toga je za kreatore politika važno da ne posmatraju tržište rada samo kroz broj poslova, već kroz promenu strukture znanja, veština i zadataka.

Panel „Labor Market Implications of AI“ pokazao je da budućnost rada neće zavisiti samo od brzine tehnološkog razvoja, već i od sposobnosti obrazovnih sistema, kompanija i institucija da pripreme ljude za poslove u kojima će ljudska procena, kreativnost, odgovornost i specijalizovano znanje imati novu ulogu, navodi se u saopštenju za javnost.

*XXI Svetski kongres ekonomista održava se od 22. do 26. juna u Beogradu, u organizaciji Međunarodne ekonomske asocijacije i Saveza ekonomista Srbije, pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srbije. Kongres okuplja vodeće svetske ekonomiste, predstavnike akademske zajednice, institucija i kreatore javnih politika.