Branimir Jovanović, Bečki instutut: Ako samo Crna Gora uđe u EU, to će podeliti region na dve grupe zemalja

 Autor: Radojka Nikolić

„Nisam ubeđen da će Crna Gora uskoro postati članica EU, ne zato što neće sprovesti potrebne reforme, već zato što je EU neće primiti. Mislim da će uspeti da uradi sve što je potrebno – da usvoji sve zakone, reformiše institucije i slično, iako to neće biti lako i moraće da se radi danonoćno. Ali će se to uraditi. Međutim, nakon toga, mislim da neće sve postojeće članice ratifikovati sporazum o pristupanju“, procenjuje dr Branimir Jovanović, ekonomski ekspert za Zapadni Balkan u Bečkom međunarodnom institutu, u ekskluzivnom intervjuu za magazinbiznis.rs.

Dr Branimir Jovanović je tako odgovario na pitanje da li će Crna Gora, prema najavama iz Evopske komisije, postati članica EU 1. januara 2028. godine.

Međutim, dr Jovanović kao vrstan poznavalac društveno-ekonomskih prilika na Zapadnom Balkanu, podseća da se ovde često zaboravlja da za članstvo nije dovoljno da samo kandidati ispune sve uslove, već je potrebno i da postojeće članice to odobre:

„Pojedine zemlje imaju prilično stroge formalne uslove za ratifikovanje sporazuma. U Francuskoj je, recimo, potrebno da u oba doma parlamenta 60% poslanika glasa za, a ako to nije moguće, onda je potreban referendum. I jedno i drugo deluje kao nemoguća misija u trenutnoj situaciji“, navodi Jovanović.

Ali, ako Crna Gora, ipak, postane članica EU 2028., šta će to značiti za Zapadni Balkan?

„Ako Crna Gora zaista postane članica EU 2028. godine, mislim da će to podeliti region. U prvoj grupi biće zemlje koje realno mogu postati članice u skoroj budućnosti i koje će nakon ovoga biti motivisanije za članstvo. U drugoj će biti zemlje koje nemaju realne šanse za to i koje će sada biti još više demotivisane.

U prvoj grupi biće Albanija, ukoliko ne uđe zajedno sa Crnom Gorom, a možda i Srbija, ako dođe do promene vlasti, a time i do promene politike prema EU. U drugoj grupi biće sve ostale zemlje, koje će u ovome videti poruku da ih EU zaista ne želi.

Tako da, koliko god članstvo bilo dobro za Crnu Goru, nisam siguran da će biti dobro za region. Jedino što bi bilo dobro za region jeste da sve zemlje uđu zajedno, i to po ubrzanom postupku, a da uslove koji do tada ne budu ispunjeni ispune nakon članstva, kao što je urađeno sa Bugarskom i Rumunijom“.

Šta može očekivati Crna Gora ulaskom u EU? U čemu će imati najveću pomoć EU?

„Iskustvo iz prethodnih proširenja pokazuje da članstvo zaista ima transformativni efekat. Najbolji primer su Bugarska i Rumunija. Svi koji su boravili u ovim zemljama pre članstva, kada ih posete danas, kažu da se one gotovo ne mogu prepoznati. To je veoma vidljivo čak i kroz makroekonomske pokazatelje. Pre nego što su postale članice, Bugarska i Rumunija imale su nacionalni dohodak po glavi stanovnika od oko 35% proseka EU, slično kao Srbija. Danas je Srbija na oko 50%, Bugarska na 70%, a Rumunija na 80%.

Glavni kanal preko kojeg članstvo utiče na poboljšanje životnog standarda jesu EU fondovi. Bugarska je, recimo, 2024. godine dobila skoro tri milijarde evra bespovratnih sredstava iz fondova EU. Srbija je dobila samo oko 200 miliona. Dobijate novac od EU koji ne morate da vraćate, kako biste razvijali infrastrukturu, energetiku, regionalni razvoj, poljoprivredu, nauku i sve ostalo.

Druga velika korist je slobodan pristup evropskom tržištu, odnosno sloboda kretanja. Možete izvoziti na tržište EU bez ograničenja i slobodno putovati, dok ljudi iz EU mogu slobodno dolaziti kod vas. To je naročito važno za turističke zemlje kao što su Crna Gora i Albanija“.

Kojim tempom nove članice povećavaju BDP, prema dosadašnjem iskustvu?

„U slučaju drugih zemalja se pokazalo da se ekonomski rast nakon članstva povećava za oko 2 procentna poena godišnje. Drugim rečima, ako su Crna Gora i Albanija u proseku rasle oko 3% godišnje tokom poslednjih nekoliko godina, nakon članstva taj rast bi mogao da se poveća na oko 5% godišnje“.

Sa druge strane, koliko je ulazak Crne Gore značajan za EU?

„Crna Gora je sama po sebi premala da bi ekonomski značila mnogo za EU. Ali, njeno članstvo je važno jer bi se time poslala poruka da je proširenje i dalje moguće. EU nije primila novu članicu još od ulaska Hrvatske 2013. godine. To je već 13 godina bez proširenja, što je najduži period otkako je započeo proces proširenja EU. Ako Crna Gora uđe, to bi značilo da proširenje nije ’mrtvo’ i imalo bi svojevrsnu simboliku povratka EU na scenu“.

U slučaju Crne Gore i Albanije pominje se i geopolitika…

„Da, drugi argument koji se često navodi jeste geopolitika, odnosno da bi se time zatvorio jedan deo Jadrana, a sa članstvom Albanije praktično čitav Jadran. Ali, nisam siguran da je to toliko važno, jer su i Crna Gora i Albanija već članice NATO-a.

Mnogo je važnije za EU da ceo region uđe, jer se radi o 16–17 miliona ljudi i o tržištu koje bi za nekoliko godina moglo da dostigne 300 milijardi evra. Takođe, time bi se zaokružio ceo region i ne bi se ostavljale rupe za uticaj stranih faktora, poput Rusije. Ali, čini se da EU to ne razume“.

Ako EU „ne razume“  da je važno da sve države Zapadnog Balkana zajedno uđu u Uniju, šta će ulazak CG u EU značiti za ostale države Zapadnog Balkana?

„Tu postoje dve interpretacije. Prva je da se članstvom Crne Gore šalje poruka ostalim zemljama da i one mogu ući ako urade sve što je potrebno. To će verovatno tako biti prihvaćeno u Albaniji, ukoliko ona ne uđe zajedno sa Crnom Gorom.

Druga interpretacija je da se šalje poruka da EU prihvata samo pojedine zemlje, a ne sve. To će sigurno biti tumačenje u Makedoniji, koja se suočava sa gotovo nemogućim političkim zahtevima, a možda i u Bosni“.

A Srbija? Kakvu ima perspektivu za članstvo u EU?

„Srbija je posebna priča, jer može da prevagne i jedno i drugo tumačenje. Ukoliko dođe do promene vlasti i nova vlast bude mnogo više orijentisana prema EU, počne da sprovodi potrebne reforme i to bude dobro prihvaćeno od strane EU, onda može preovladati prva poruka, i Srbija ubrzo postati članica EU. Ali ako vlast bude skeptična prema EU i EU joj ne uzvrati pozitivno, onda se bojim da će preovladati druga poruka“.

Srbija, na primer, ostvaruje veoma visok suficit u trgovinskoj razmeni sa CG. Suficit iznosi preko jedne milijarde evra godišnje. Da li će se uvozna politika Crne Gore promeniti ulaskom u EU i šta će to značiti za srpski izvoz?

„Promeniće se to što će srpske firme za izvoz u Crnu Goru morati da ispune sve uslove koji važe za izvoz u EU. To su pre svega necarinske barijere, odnosno tehnički, sanitarni i fitosanitarni uslovi i standardi, koji se prvenstveno odnose na hranu i poljoprivredne proizvode.

Međutim, ne mislim da će se crnogorsko tržište odjednom zatvoriti za Srbiju. Mnoge firme i sada zadovoljavaju ove uslove, mnoge će početi da ih zadovoljavaju do tada, a neke će ovo naterati da konačno ispune zahteve EU. To može čak biti i pozitivno, jer će te firme nakon toga moći više da izvoze i u druge zemlje EU“.

Ko je na Zapadnom Balkanu dobitnik, a ko gubitnik ulaskom Crne Gore u EU?

„Dobitnici su svakako zemlje koje uđu u EU, a to bi eventualno mogle biti Crna Gora i Albanija. Ne bih rekao da neko direktno gubi njihovim ulaskom, ali će razočaranje svakako biti najveće u Makedoniji. Ona je još odavno ispunila sve redovne uslove za početak pregovora, ali nije ispunila političke zahteve Bugarske. Zbog toga će mnogi ljudi ovo protumačiti kao poruku da EU zaista ne želi Makedoniju“.

Kakve su Vaše procene budućnosti država Zapadnog Balkana da postanu članice EU, posle ulaska CG?

„Ne očekujem da bilo koja zemlja uskoro postane članica EU, pre svega zbog unutrašnjih političkih razloga u samim državama članicama. Međutim, Crna Gora i Albanija će gotovo izvesno ispuniti sve uslove za članstvo u narednih nekoliko godina.

Srbija takođe može ispuniti uslove nakon promene vlasti. Za to će joj biti potrebno određeno vreme, ali je realno da ih ispuni do 2030. godine.

Za ostale zemlje, nažalost, ne vidim mnogo nade. Makedoniji je naneta velika nepravda time što su u proces pristupanja uneseni bilateralni zahtevi Bugarske, koje je gotovo nemoguće ispuniti. Za to ne krivim Bugarsku, već EU, koja je prihvatanjem tih zahteva praktično stvorila razlog da ne primi Makedoniju.

Bosna i Hercegovina, nažalost, teško da će ispuniti uslove zbog nefunkcionalnog političkog sistema. Kosovo nije čak ni formalno kandidat za članstvo, jer ga pet država članica EU ne priznaje“.

Koliku cenu plaćaju građani Srbije zbog toga što Srbija još nije članica EU, a pitanje je i da li i kada će postati?

„Cena je – niži ekonomski rast za oko dva procentna poena godišnje. Da bi čitaocima bilo jasnije koliko je to, BDP Srbije će ove godine biti blizu 100 milijardi evra. Dva odsto toga je dve milijarde evra, što znači da Srbija kao država gubi više od dve milijarde evra godišnje zbog toga što nije članica EU.

Gubici nisu samo u nacionalnom dohotku, već u svim aspektima života, uključujući zdravstvo, obrazovanje, životnu sredinu, infrastrukturu… Članstvo u EU zaista transformiše zemlje. Svi koji su bili u Bugarskoj ili Rumuniji pre 20 godina i koji ih posete danas mogu jasno da vide razliku.

To ne znači da je EU lek za sve probleme, da ne treba ništa drugo raditi ili da EU ne treba kritikovati zbog brojnih problema i slabosti. To samo znači da, kada se sve sabere, članstvo u EU poboljšava život ljudi“.

Šta je Vaš predlog, šta bi mogle da urade države Zapadnog Balkana da pobošljaju svoju poziciju za članstvo u EU? I ne samo zbog članstva, već zbog boljeg i bržeg ekonomskog razvoja samih država ZB?  

„Nažalost, mislim da ne mogu mnogo, iz prostog razloga što je region duboko podeljen. Teoretski, trebalo bi unaprediti regionalnu saradnju, region bi trebalo da postane jedno tržište, svojevrsna balkanska ekonomska federacija. Međutim, videli smo i na primeru Otvorenog Balkana i Berlinskog procesa da to ne ide baš tako lako. Previše je otvorenih političkih pitanja, kao status Kosova ili odnosi između Republike Srpske i Federacije. Sve dok se ti problemi ne reše, teško je očekivati veću saradnju.

Zato je jedina nada za region da sve zemlje zajedno uđu u EU, u isto vreme. Time bi ovi problemi postali manje važni, jer bi ljudi mogli slobodno da se kreću, a granice više ne bi imale isti značaj kao danas. Ali, nažalost, EU to ili ne razume ili je jednostavno ne zanima“, ocenio je Branimir Jovanović u intervjuu za www.magazinbiznis.rs.