Dušan Vasiljević
Početnici u biznisu, mala i srednja preduzeća koja žele da ubrzaju rast putem inovacija i modernih tehnologija, i ove godine mogu da konkurišu za bespovratna finansijska sredstva u vrednosti od milion dolara koja se dodeljuju u okviru StarTech programa, a koji sprovodi NALED u saradnji sa Vladom Republike Srbije i uz podršku kompanije Philip Morris International. Pored bespovratnih sredstava, svim odabranim firmama biće na raspolaganju i vaučeri za ekspertsku podršku za razvoj biznisa. Dušan Vasiljević, direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije NALED-a, u razgovoru za portal magazinbiznis.rs podseća na grantove ove godine:
„Grantovi koje mi u okviru StarTech programa dodeljujemo iznose od 15.000 do 100.000 dolara, a od njih će oko 30 biti dodeljeno ove godine za najperspektivnije projekte. Ti grantovi su važan doprinos popunjavanju praznine u finansiranju inovacija koja u Srbiji postoji. Ipak, moramo svi zajedno učiniti više da investitorima i inovatorima obezbedimo dodatna sredstava i to kombinacijom privatnih i javnih izvora. Zato pozivamo uspešne firme koje su i same prošle ’trnovit put do zvezda’ da podrže digitalnu transformaciju domaće privrede kroz ulaganje u znanje i u genijalne ideje koje čekaju da budu otkrivene“, kaže Vasiljević.
Uviđajući važnost sistemskog rada na unapređenju uslova za ekonomiju znanja, NALED je kreirao specijalizovanu publikaciju sa 60 konkretnih prepreka za visokotehnološko preduzetništvo i isto toliko jasnih smernica za njihovo prevazilaženje pod nazivom Siva knjiga inovacija. Dušan Vasiljević ističe nekoliko preporuka, a menju njima: primenu pametnog ugovora u pravnom sistemu Srbije, ukidanje arbitrarnih ograničenja za postavljanje radio-stanica mobilne telefonije i zakonsko uređenje upotrebe veštačke inteligencije. „Ovo je možda najvredniji dokument u sferi inovacija koji je Srbija dobila u skorije vreme“, kaže Vasljević.
Na koji način su prikupljeni podaci za Sivu knjigu inovacija i šta su neke od najvažnijih preporuka?
Prva godina StarTech projekta jasno nam je ukazala na potrebu za ovakvim dokumentom koji bi obuhvatio ključne inicijative za unapređenje regulatornog sistema. Nakon detaljnih konsultacija sa inovatorima, istraživačima, privredom, institucijama i akademskom zajednicom, ali i partnerskim organizacijama, dobili smo veoma korisne uvide koji će umnogome pomoći kreatorima javnih politika. Prvo izdanje Sive knjige sadrži čak 60 preporuka, od čega je 50 usmereno na unapređenje saradnje nauke i privrede, kreiranje stimulativne poreske politike ka startapima, mikro, malim i većim inovativnim biznisima, na modernizaciju radnog zakonodavstva za digitalne preduzetnike, kao i razvoj infrastrukture za inovacije i pristup povoljnom finansiranju; ostalih deset preporuka odnose na sistem subvencija, olakšica i podsticaja za ovaj vitalni sektor naše ekonomije. Ovo su samo neki od izazova koje smo uočili radeći na terenu i koje će rešavati nadležne institucije pred koje je stavljen veliki izazov.
Za nas su posebno značajne preporuke koje sugerišu kako bolje povezati nauku i privredu, budući da je samo 3% preduzeća razvilo nekakvu inovaciju udružujući snage sa akademijom. Čak 12 preporuka koje su u nadležnosti Ministarstva prosvete imaju za cilj bolje pozicioniranje Srbije na svetskim listama konkurentnosti – upravo kroz saradnju ova dva sistema.
Kako obezbediti da ove preporuke ne ostanu samo slovo na papiru?
Saradnja na izradi Sive knjige ujedinila je preduzetnike, odnosno privrednike, istraživače, institute, univerzitete i profesionalce koji rade na podršci kreiranju javnih politika u jedinstvenoj misiji da stvore lakše i jednostavnije okruženje za razvoj inovacija i digitalnu transformaciju naše privrede. Proces prikupljanja preporuka i finalne izrade Sive knjige inovacija koordinirali su članovi Laboratorije inovativnih javnih politika NALED-a i spoljni eksperti. Veliki broj pristiglih preporuka pomogao nam je da uvidimo značaj koji startap ekosistem daje prevazilaženju prepreka na koje se ukazuje. Naravno, ovo je samo prva verzija i siguran sam da će biti još važnih dopuna iz iskustva i prakse. Primenom postojećih, nadamo se manjem broju novih preporuka i jednom uređenijem i funkcionalnijem ekosistemu. Mislim da je motiv države da spreči „odliv mozgova“ dovoljno jak da preduzme sve neophodne korake, a da je StarTech program sjajno povezao grantiste i obezbedio im bolju vidljivost dajući im motivaciju da ove preporuke i primene, polazeći od sopstvenih ideja.
Jedan od ključnih izazova koje ste takođe uvideli „radom na terenu“ jeste slaba dostupnost sredstava za finansiranje inovativnih projekata. Da li mislite da je StarTech projekat uspeo da ohrabri privatni sektor da više ulaže u inovacije?
Program StarTech usmeren je na male biznise, jer podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je tek 47% malih privrednih društava sprovelo makar jednu inovaciju (naspram 69% velikih). Jedan od ključnih izazova je finansijske prirode, budući da kod nas nedovoljan broj potencijalnih investitora vidi perspektivu u ulaganjima koja nisu u nekretnine, restorane ili vinarije. Zbog toga su naši inovatori u stanju u kom su njihovi pandani u razvijenim zemljama bili pre više decenija – da imaju izbor da se oslone na pozajmice familije i prijatelje ili da odustanu od realizacije svojih vizija.
Videli smo da znanja i kreativnih ideja ne manjka, problem je u jačanju inovacionog ekosistema kroz finansijske podsticaje. (M.B.)
