(Izvor: NBS)
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na sednici održanoj 7. aprila da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 1,5 %, saopšila je Narodna banka Srbije.
Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je imao u vidu da su inflatorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu jači i postojanijeg karaktera nego što se prethodno očekivalo i da to zahteva dodatno zaoštravanje monetarnih uslova kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja. Izvršni odbor podseća da je Narodna banka Srbije i u prethodnom periodu, kao odgovor na izazove iz međunarodnog okruženja, preduzela korake ka postepenom povećanju restriktivnosti monetarne politike, koristeći fleksibilnost koju joj pruža postojeći monetarni okvir. Prosečna ponderisana stopa na aukcijama repo prodaje hartija od vrednosti je kontinuirano i postepeno povećavana od oktobra 2021. godine – ukupno za 84 bazna poena, dok se nije gotovo izjednačila sa referentnom kamatnom stopom. Dodatno, merama Narodne banke Srbije, smanjena je dinarska likvidnost bankarskog sektora na kontrolisan i ograničen način. Efekti tih mera, kao i aktuelno povećanje referentne kamatne stope treba da doprinesu da se inflacija u srednjem roku kreće na niskom i stabilnom nivou.
Istovremeno, povećane su i kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice Narodne banke Srbije – kamatna stopa na depozitne olakšice na 0,5%, a stopa na kreditne olakšice na 2,5%.
U uslovima viših cena energenata i svetskih cena primarnih proizvoda, uz prisutne više troškove transporta, kao i zastoje u snabdevanju i nestašice pojedinih inputa u proizvodnji na globalnom nivou, od sredine prethodne godine intenziviran je rast uvoznih i proizvođačkih cena. Na rast cena hrane na domaćem tržištu, pored povećanih troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, odrazili su se i efekti prošlogodišnje suše.
Pored toga, neizvesnost koja je karakterisala međunarodna robna i finansijska tržišta prethodnih meseci usled pojave novih sojeva virusa korona, pojačana je efektom geopolitičkih tenzija i izbijanjem krize u Ukrajini. To je za posledicu imalo dodatan znatan rast cena energenata, svetskih cena primarnih polјoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijski najvišim nivoima ili ih čak premašile, što povećava rizike da bi inflatorni pritisci mogli biti veći od očekivanih i prisutni u dužem periodu.
Izvršni odbor je prilikom odlučivanja uzeo u obzir i činjenicu da povećana neizvesnost na globalnom nivou može negativno uticati na tokove kapitala prema zemlјama u usponu, uklјučujući i Srbiju, posebno ako se ima u vidu da je Sistem federalnih rezervi u martu započeo ciklus povećanja referentne kamatne stope. Pored toga, iako još uvek nije najavila kada će povećati referentnu kamatnu stopu, i Evropska centralna banka je u martu, u uslovima jačih od očekivanih inflatornih pritisaka, odlučila da dodatno smanji obim kvantitativnog popuštanja tokom drugog tromesečja, što zahteva opreznost monetarne politike Narodne banke Srbije.
Aktuelno zaoštravanje monetarnih uslova prema oceni Izvršnog odbora neće značajnije uticati na privrednu aktivnost u našoj zemlјi. Fiksne investicije i privatna potrošnja nastavlјaju da vode privredni rast i od početka ove godine, čemu doprinose obezbeđeni povolјni uslovi finansiranja u prethodnom periodu i preduzete mere ekonomske pomoći, povećani kapitalni izdaci države i rast zaposlenosti i zarada. Posmatrano s proizvodne strane, rast vode uslužni sektori, građevinarstvo i eksploatacija rude metala, dok se na nižu aktivnost u ukupnoj industriji i dalјe u najvećoj meri odražava manja proizvodnja uglјa i električne energije. Proizvodnja u prerađivačkoj industriji beleži blagi rast, iako je i dalјe prisutan efekat zastoja u globalnim lancima snabdevanja, kao i manje eksterne tražnje u uslovima zaoštravanja geopolitičkih tenzija i više globalne inflacije. Zbog nepovolјnijih izgleda globalnog privrednog rasta nakon izbijanja krize u Ukrajini, a pre svega zone evra koja je naš najvažniji trgovinski partner, izraženiji su i rizici naniže po naš privredni rast u ovoj godini, uz ocenu da će efekti u najvećoj meri zavisiti od dužine trajanja krize.
Izvršni odbor konstatuje da je međugodišnja inflacija, koja je u februaru iznosila 8,8%, i dalјe u najvećoj meri bila vođena rastom cena hrane i energenata.
Istovremeno, bazna inflacija je i dalјe znatno niža od ukupne inflacije i u februaru je iznosila 4,4% međugodišnje, čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima. Prema poslednjoj aktuelnoj srednjoročnoj projekciji iz februara, inflacija bi u nastavku godine trebalo da se nađe na opadajućoj putanji i da se do kraja perioda projekcije približi centralnoj vrednosti cilјa. Iako trenutna dešavanja u pogledu svetskih cena energenata i primarnih proizvoda ukazuju da postoji mogućnost da inflacija bude na višem nivou od projektovanog, Izvršni odbor i dalјe ocenjuje da će inflacija imati opadajuću putanju do kraja godine. Tome će klјučno doprineti relativna stabilnost deviznog kursa koju će Narodna banka Srbije obezbeđivati i u narednom periodu, kao i preduzete monetarne i fiskalne mere. U smeru niže inflacije očekuje se da deluje i dolazak nove polјoprivredne sezone i po tom osnovu niži troškovi u proizvodnji hrane, kao i mere Vlade kojima je ograničen rast cena goriva i omogućeno preduzećima da u prvoj polovini 2022. kupuju struju po znatno povolјnijim uslovima od tržišnih.
Odluke monetarne politike će u narednom periodu zavisiti od kretanja faktora iz međunarodnog i domaćeg okruženja i ocene intenziteta i postojanosti inflatornih pritisaka po osnovu ovih faktora, kao i uticaja na finansijsku stabilnost i brzinu ekonomskog rasta. Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 12. maja 2022., saopšteno je iz Kabineta guvernera NBS.
