Piše: Radojka Nikolić
(foto: Wintershall Dea)
Pre nekoliko dana Mario Mehren, generalni direktor (CEO) nemačke energetske kompanije Wintershall Dea (Vinteršal), upozorio je nemačku vladu da sankcije prema Rusiji mogu naneti ogromnu štetu nemačkim energetskim kompanijama, a danas, u četvrtak 24. februara, nije se ni pojavio na zakaznoj konferenciji za štampu, na kojoj je trebalo da predstavi prošlogodišnje veoma uspešne rezultate poslovanja. Umesto toga, Mehren je novinarima poslao sledeći pismeni komentar o vojnoj eskalaciji:
„Ruski predsednik je naredio vojnu operaciju protiv Ukrajine. Na ovu vojnu eskalaciju sukoba gledamo sa velikom zabrinutošću i zaprepaštenjem. Ljudi umiru. Šokirani smo onim što se dešava! U ime savezne vlade, kancelar Olaf Šolc danas je najoštrije osudio tu akciju kao eklatantno kršenje međunarodnog prava i napad na slobodu i samoopredeljenje suverene države. Ova najnovija vojna eskalacija takođe potresa ekonomsku saradnju između Rusije i Evrope koja je građena decenijama. To će imati dalekosežne posledice. U kojoj meri – to se još ne može predvideti.
Wintershall Dea radi u Rusiji više od 30 godina. Mnoge naše kolege svakodnevno rade za našu kompaniju i naša zajednička preduzeća sa partnerima iz Rusije. Mnoge naše kolege dolaze iz Rusije ili Ukrajine. Za njih posebno, ali i za sve nas, ova eskalacija po nalogu ruske vlade je težak udarac. Zbog aktuelnih duboko zabrinjavajućih i uznemirujućih događaja u Ukrajini, Wintershall Dea je otkazala svoju godišnju konferenciju za štampu koja je bila planirana za danas u 12,00 h. Po našem mišljenju, danas nije dan da se priča o finansijskim rezultatima“, napisao je Mario Mehren.
Jasno: energetskim kompanijama u Nemačkoj veoma je teško da kritikuju Rusiju. Kompaniji Vinteršal je posebno teško. Ovaj najveći nemački proizvođač nafte i sirovog gasa, sa obrtom većim od četiri milijarde evra godišnje, a u vlasništvu je nemačkog BASF-a (67 odsto) dok 27 odsto vlasništva poseduje ruski multimilijarder Mihaila Fridman. Ali, tu nije kraj saradnji. Vinteršal i Gasprom imaju zajedničku kompaniju u Sibiru sa po 50 odsto vlasništva, odakle stiže gas u Nemačku i posluju zajedno već tri decenije. Posluju veoma uspešno. Prošla, 2021. godina, bila je jedna od najuspešnijih. Naravno, iz dva razloga: zbog niske (pandemijske) baze poslovanja u 2020. i zbog visokih cena nafte i gasa u 2021!
Podaci koji nisu mogli da se čuju na konferenciji za novinare u četvrtak, 24. februara, više su nego impresivni: Vinteršal je ostvario ukupnu dobit od 3,8 milijarde evra, što je povećanje od 133 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je neto profit porastao za 387 odsto i dostigao je gotovo jednu milijardu evra – preciznije 950 miliona evra. Ako se posmatra samo biznis ostvaren u Rusiji, on je Vinteršalu uvećao operativni profit za 19 procenata…
Ali, Vinteršal je samo jedna od nemačkih kompanija koju će sankcije EU prema Rusiji pogoditi. Druga je energetska dizeldorfska grupa Uniper, koja je jedan od najvećih evropskih dobavljača gasa. Uniper kupuje velike količine gasa od Gasproma i ima svoje elektrane u Nemačkoj koje rade na gas. Inače i Uniper je, kao i Vinteršal učestvovao u izgradnji Severnog toka 2. Obe kompanije su uložile milijarde i stekle po 10 odsto vlasništva U Severnom toku dva koji je sada suspendovan. Obe kompanije najavljuju da će zbog toga tražiti odštetu od nemačke vlade, jer će beležiti gubitke ako taj gasovod ne proradi…Duga je priča o ruskom gasu i evropskoj zavisnosti od ovog energenta. A neizvesnost se nastavlja.
