Nemački institut IFO: Globalna ekonomija usporava rast pod pritiskom američke carinske politike

Autor: Radojka Nikolić

“Globalna ekonomija će i dalje biti pod snažnim uticajem američke carinske politike, dok ekspanzivna fiskalna politika prikriva slab rast”, ocenili su eksperti nemačkog instituta IFO za ekonomska istraživanja u svojim najnovijim prognozama za ovu i naredne dve godine, objavljenim danas 25. septembra.

Analitičari IFO instituta očekuju rast globalne ekonomije od 2,6% za 2025. godinu, zatim, samo 2,3% za 2026. godinu i blagi oporavak rasta na 2,5% u 2027. godini. Rast u razvijenim ekonomijama će ostati umeren u tom periodu, dok se nešto brži razvoj može očekivati na tržištima zemalja u razvoju.

“Globalna ekonomija je i dalje pod uticajem američke carinske politike, u jesen 2025. U međuvremenu, nekoliko zemalja, uključujući EU, zaključilo je trgovinske sporazume sa SAD. Iako oni pružaju okvir za međunarodnu trgovinu i time povećavaju sigurnost planiranja, oni takođe učvršćuju visok nivo carina za većinu robe – efektivna carinska stopa na uvoz u SAD je trenutno više od deset procentnih poena viša nego u 2024. Do sada se globalna ekonomija pokazala otpornom, uprkos izraženoj ekonomskoj nesigurnosti. Međutim, malo je verovatno da će tako i ostati, zbog daljeg uticaja viših američkih carina na globalnu trgovinu i globalnu proizvodnju”, navodi se u najnovijoj analizi nemačkog IFO.

U rizike za ekonomski razvoj istraživači IFO ubrajaju posledice trgovinskog spora između SAD i EU.

“Ukoliko dođe do sukoba tokom sprovođenja obaveza, postoji rizik od ponovne eskalacije, sa značajnim teretom za oba ekonomska područja”, navodi se u analizi i naglašava da je makroekonomske efekte fiskalne politike u Nemačkoj teško proceniti jer u velikoj meri zavise od njenog “specifičnog dizajna”.

“Do sada se globalna ekonomija pokazala otpornom, uprkos izraženoj ekonomskoj nesigurnosti. Međutim, malo je verovatno da će tako i ostati, zbog daljeg uticaja viših američkih carina na globalnu trgovinu i globalnu proizvodnju”, navodi se u najnovijoj analizi nemačkog IFO.

Takođe se upozorava i na okolnost da nedostatak konsolidacije u Nemačkoj predstavlja rizik od rastućih strukturnih deficita i opadajućeg poverenja u održivost fiskalne politike.

U posebnom segmentu koji se odnosi na nemačku ekonomiju, analitičari ovog instituta IFO navode da bi rizik rasta mogao nastati jer se nemačka ekonomija nalazi u promenljivom globalnom okruženju.

“Nemačka spoljna trgovina prolazi kroz duboke strukturne promene. Od pandemije COVID-19, izvoz robe nije bio u stanju da prati globalni ekonomski zamah. Dok se globalni BDP sada skoro vratio svom dugoročnom trendu, nemački izvoz daleko zaostaje iza rasta globalnog BDP-a. Poslednjih godina, izvoz kapitalnih dobara i, posebno, intermedijarnih dobara nije dovoljno uspešan, dok su proizvodi široke potrošnje dobili na značaju i povećali svoj udeo u izvozu robe”, navodi se u analizi IFO.

Odgovor za to delom se nalazi u otvorenosti nemačke privrede u međunarodnoj trgovini i ekonomiji, smatraju analitičari IFO:

“Od 1990. godine, zbir izvoza i uvoza u odnosu na ekonomski učinak povećao se u skoro svim velikim ekonomijama kao rezultat globalne trgovinske integracije. Iako stepen otvorenosti Nemačke opada od 2022. godine, što ukazuje na trenutnu slabost spoljne trgovine, sa svojih 78% Nemačka ostaje među vodećim zemljama – znatno ispred Kine (31%) i SAD (25%). Samo su manje zemlje znatno otvorenije”, navodi se u analizi IFO.

Kao jedan od velikih problema sa kojima se suočava nemačka ekonomija je – pogoršana cenovna konkurentnost Nemačke i to usled energetske krize i ratnih sukoba na liniji Rusija – Ukrajina:

“Energetska kriza nakon ruskog napada na Ukrajinu i energetska politika Nemačke doveli su i nastavljaju da dovode do značajno viših cena prirodnog gasa i električne energije, što prvenstveno pogađa energetski intenzivne sektore kao što su hemijska industrija i proizvodnja metala i stakla. Uprkos vladinim merama pomoći, troškovi energije bili su znatno viši nego u ostatku evrozone, SAD i važnim azijskim konkurentima”, navodi se u istraživanju IFO.

Na tu negativnu okolnost, dodato je i povećanje plata zaposlenih u Nemačkoj:

“Nominalni troškovi jediničnog rada u Nemačkoj naglo su porasli od 2022. godine i to više nego u evrozoni u celini. To je pogoršalo teret nemačkih proizvođača i smanjilo njihovu međunarodnu konkurentnost. Generalno, to je stvorilo novu sliku: globalno tržište za tradicionalnu nemačku izvoznu robu se suzilo, dok se istovremeno Kina proširila kroz ciljanu industrijsku politiku i agresivne strategije cena na tradicionalnim tržištima prodaje za nemačku industriju”, navedeno je u najnovijoj analizi IFO.

Ukratko, globalna ekonomija je do sada u 2025. godini prošla samo neznatno slabije nego u drugoj polovini 2024. Tome su najviše doprinele investicije u nove tehnologije, posebno u SAD i to u oblasti veštačke inteligencije.

“Međutim, ekonomija se i u SAD ipak usporila, jer je potrošnja privatnih domaćinstava značajno smanjena. Carinska politika je povećala neizvesnost i inflaciona očekivanja, dok je stopa štednje, koja je ranije bila posebno niska, sada naglo porasla”, navode istraživači IFO.

U proceni perspektiva za razvoj globalne ekonomije, istraživači IFO navode da drastično povećanje američkih carina predstavlja izrazito negativan šok na strani ponude, što komplikuje međunarodnu  podelu rada i dovodi do prilagođavanja globalnih lanaca snabdevanja i proizvodnih struktura.

“Rezultat toga će biti smanjena produktivnost. Štaviše, neizvesnost u pogledu budućeg razvoja američke carinske politike i njenog ekonomskog uticaja ostaje visoka. Iako se poverenje potrošača u SAD, koje je drastično opalo prošlog proleća, donekle poboljšalo tokom leta. Domaćinstva i dalje očekuju povećanje inflacije kao rezultat dodatnih carina. Povećanje potrošnje potrošača takođe je usporeno činjenicom da prihodi od rada rastu sporijim tempom zbog slabog rasta zaposlenosti u SAD. Stoga će rast bruto domaćeg proizvoda u SAD ove godine biti znatno niži nego u prethodnim godinama”, navode istraživači IFO i najavljuju da će i u ostalom delu sveta postati sve očiglednije usporavanje ekonomskih tokova u narednim mesecima.

“Zbog efekta američkih carina globalna ekonomija će u celini primetno izgubiti zamah pred kraj ove 2025. godine”, navode istraživači IFO i procenjuju da će do oporavka američke ekonomije doći tek sledeće godine, ukoliko FED (američka centralna banka) smanji kamatne stope.