Izvoz nemačkih motornih vozila u zemlje ZND povećan je pet puta u prva četiri meseca ove godine u odnosu na isti period 2021.
Piše: Radojka Nikolić
Nemačka, Bavarska, juna 2023
Nedelju dana pre nego što je Evropska unija objavila 11. paket sankcija protiv Rusije, nemački federalni statistički zavod (Destatis), saopštio je podatke o nemačkom izvozu u prva četiri meseca ove godine. A u njima se konstatuje da je od januara do aprila 2023. godine došlo do naglog povećanja nemačkog izvoza u zemlje ZND (Zajednica Nezavisnih Država, bez Rusije). Navodi se i da je izvoz u te zemlje kontinuirano rastao od marta prošle godine, posle početka rusko-ukrajinskog sukoba, ali sada je “dara prevršila meru”: nemački izvoz je dupliran u zemlje ZND u prva četiri meseca ove godine, u odnosu na isti period 2021. predratne godine. A to znači da nemačka roba, ipak, završava u Rusiji, samo je ove susedne države reeksportuju.
Evo i dokaza, prema podacima Destatis-a. Od januara do aprila 2023. u zemlje ZND izvezeno je robe u vrednosti od 2,9 milijardi evra. To je za 1,5 milijardi evra više u odnosu na isti period 2021. godine kada je izvoz iznosio 1,4 milijarde evra. Preciznije, izvoz u te zemlje je više nego udvostručen jer je povećan za 106,4%. Istovremeno, izvoz u Rusku Federaciju je pao sa 8,4 milijarde evra u prva četiri meseca 2021. na 3,5 milijardi evra u prva četiri meseca 2023., što znači smanjenje od 4,9 milijardi evra ili 58,3%, konstatuje nemački federalni statistički zavod.
Tu su i imena zemalja u koje je nemačka roba išla od januara do aprila 2023. godine. Prvi na listi je Kazahstan sa 1,1 milijardu evra, što je povećanje za 0,7 milijardi evra nego u prva četiri meseca 2021. (0,4 milijarde evra). Dalje, nemački izvoz u Belorusiju i Uzbekistan takođe je povećan sa 440 miliona evra na 617 miliona evra i sa 176 miliona evra na 315 miliona evra. Najveći skok je zabeležio Kirgistan gde je nemački izvoz povećan sa 15 miliona evra, na čak 230 miliona evra.
Koja je to nemačka roba najviše išla u ZND? Naravno, motorna vozila, odnosno nemački automobili su na prvom mestu! Izvoz motornih vozila u zemlje ZND povećan je pet puta! A odmah iza toga ide i značajno povećan izvoz mašina i hemijskih proizvoda.
Evo šta kažu zvanični statistički podaci: od januara do aprila 2023. godine Nemačka je izvezla motorna vozila i delove za motorna vozila u vrednosti od 865 miliona evra. Poređenja radi – od januara do aprila 2021. izvoz te robe u države ZND vredeo je 167 miliona evra. Dakle, reč je o petostruko većem izvozu (+418,7%). Ostale važne izvozne robe u zemlje ZND bile su mašine za 597 miliona evra (od januara do aprila 2021: 397 miliona evra) i hemijski proizvodi za 282 miliona evra (od januara do aprila 2021: 147 miliona evra).
Naravno, u dosadašnjem delu godine, kao i od početka rata u Ukrajini i sankcija uvedenih Rusiji od marta 2022. godine, spoljna trgovina sa Ruskom Federacijom ostala je na niskom nivou. Izvozi se samo roba koja nije sankcijama obuhvaćena, pa je od januara do aprila 2023. u Rusiju izvezeno robe u vrednosti od 3,5 milijardi evra. Time je Rusija zauzela 28. mesto među najvažnijim zemljama uvoznicama nemačke robe dok je pre početka rata bila na 15. mestu. Najveći pad je zabeležen kod motornih vozila i delova za motorna vozila sa 1,6 milijardi evra na 0,2 milijarde evra (-1,4 milijarde evra) i mašina sa 1,9 milijardi evra na 0,6 milijardi evra (-1,3 milijarde evra). Ali, sve je to, očigledno, nadoknađeno izvozom u okolne države bivšeg SSSR-a, koje su to reeksportovale Rusiji.
I da sve to bude još zanimljivije, upravo je danas 22. juna ruska agencija TASS, objavila da Folksvagen (Volkswagen ) grupa Rusija nastavlja da radi u toj zemlji pod nazivom AGR, Automotive Group. Uslediće i rebrendiranje u skladu sa tim. Promena naziva je, kako se navodi, prvi korak u okviru transformacije i ponovnog pokretanja poslovanja nakon prenosa imovine na novog vlasnika, saopštila je kompanija Folksvagen, a objavio TASS.
Tako su Nemci ostali čistih ruku – nisu povećali izvoz u Rusiju, već u države ZND – Kazahstan, Belorusiju, Uzbekistan, Kirgistan… Ali, sve do 21. juna kada su države članice EU dogovorile 11. paket sankcija protiv Rusije, koji je upravo usmeren na to da spreči zaobilaženje sankcija uvedenih Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.
Novim paketom sankcija zabranjuje se tranzit preko Rusije robe i tehnologije koje bi mogla koristiti ruska vojska ili pomoći njenom odbrambenom sektoru. Uvode se ograničenja na prodaju osetljive robe i tehnologije sa dvojnom namenom, zemljama koje bi ih mogle prodati Rusiji. Zato se proširuje popis zabranjene robe koja bi mogla služiti ruskoj vojsci i odbrambenom sektoru. Najnovijim paketom sankcija produžuje se suspenzija dozvola za emitovanje u EU za pet ruskih medija pod kontrolom ruske države.
EU je još ranije uvela zabranu uvoza ruske sirove nafte i naftnih derivata, a sada se zabranjuje pristup evropskim lukama za brodove za koje postoji opravdana sumnja da učestvuju u prekrcavanju ruske nafte sa broda na brod, kako bi se zaobišla zabrana.
Da li će ovaj 11. paket EU sankcija dati rezultate, trebalo bi da se vidi iz novih statističkih podataka koje će pratiti nemački federalni zavod. Iz SRJ iskustva sa sankcijama znamo: što jače sankcije – to više cveta šverc-komerc. Pa, hajde, da vidimo kako će realizacija sankcija izgledati sada, kada ih izvodi najjača evopska ekonomija, a pride i države EU.
