Autor: Radojka Nikolić
Vladan Pavlović: NIS će biti pod sankcijama sve dok se ruski udeo u potpunosti ne istisne, osim ako se u međuvremenu zaista ne desi neki epohalni sporazum Amerike i Rusije (Foto: Privatna arhiva)
„Ako Gazprom Neft bude imao nameru da proda svoj udeo, sa ekonomske tačke će mu sada biti najisplativije da ga proda Srbiji ili JANAF-u, s obzirom na to da su to jedina dva kupca koja neće pitati za cenu. Ostali nemaju nikakvog razloga da se utrkuju za udeo u NIS-u, dokle god je u sadašnjem statusu“, kaže Vladan Pavlović, finansijski analitičar, stručnjak za investiciono bankarstvo i berzansko poslovanje u razgovoru za www.magazinbiznis.rs.
Tako je Pavlović odgovorio na moje pitanje o tome šta bi se dogodilo ako bi paket akcija od ruskog fonda Intelligence kupila neka američka američka kompanija. Vladan Pavlović smatra da velike američke kompanije nisu zainteresovane za kupovinu tako malog paketa akcija ruskog Gazprom Nefta, te da bi, eventualno, to mogli biti investicioni fondovi poput Vanguard Energy ili BlackRock Natural Resources.
U intervjuu za portal www.magazinbiznis.rs Vladan Pavlović odgovara na brojna pitanja koja su otvorena prošlih dana, nedelja i meseci u vezi sa Naftnom industrijom Srbije (NIS) u većinskom ruskom vlasništvu, kojoj su uvedene američke sankcije i poljuljana tržišna pozicija. Šta će biti sa NIS-om – pitanje je na koje se još traži odgovor.
Zašto smatrate da američke kompanije neće biti zainteresovane za kupovinu oko 11% akcija ruskog fonda Intelligence?
„Ne verujem da će velike kompanije iskazati interes, naročito ne ako je reč o samo 11%. Pre bi to mogao biti neki fond, uslovno rečeno. Postoje fondovi specijalizovani za investiranje u sektor nafte i gasa poput Vanguard Energy ili BlackRock Natural Resources.
Ipak, teško je poverovati da će se bilo koji fond usuditi da kupi akcije NIS-a, a da pre toga ne dobije čvrste garancije da će sankcije biti ukinute. Nijedan fond neće investirati u kompaniju koja je u riziku od totalnog kolapsa.
Ako Gazprom Neft bude imao nameru da proda udeo, sa ekonomske tačke će mu sada biti najisplativije da ga proda Srbiji ili JANAF-u, s obzirom na to da su to jedina dva kupca koja neće pitati za cenu. Ostali nemaju nikakvog razloga da se utrkuju za udeo u NIS-u, dokle god je u sadašnjem statusu“.
Kakve su kombinacije moguće posle kupovine akcija od fonda Intelligence? Ako bi to, ipak, bio američki vlasnik, od koga bi mogao da kupi još akcija NIS-a, pa da postane vlasnik sa najvećim paketom akcija?
„Morao bi da kupi ili još akcija od Gazprom Nefta ili da kupi sav paket srpske države i manjinskih akcionara“.
Da li bi prodaja akcija Intelligence značila izlazak Rusa iz vlasništva u NIS-u? Kako bi taj izlazak dalje izgledao?
„Ne nužno. Čak i ako se odluče na prodaju dela od 11%, to ne znači da će prodati ostatak od 43%. Čak i sa 43% mogli bi u potpunosti kontrolisati kompaniju preko neformalnog uticaja ili dogovora sa državom. U tom svetlu bi JANAF mogao biti poželjan kupac. On nema drugog interesa, osim da liferuje naftu kroz cevovod, te se verovatno ne bi mnogo ni uplitao u donošenje odluka“.
Koliko je realno da neka američka kompanija kupi akcije ruskog fonda Intelligence? Sa druge strane, koliko je realno da Rusi prodaju svoje akcije baš američkoj firmi?
„Nije realno, ali ostavljamo malu mogućnost i za tako nešto. Mislim da su to ideje koje su lansirane iz Srbije u svetlu uverenja da su prijateljski odnosi dva predsednika – Trampa i Putina neupitni“.
Koliko je moguća opcija da eventualna „američka kompanija“ bude paravan, da to bude, zapravo, ruska firma registrovana u SAD, što znači da ruska firma bude pravi kupac?
„To će teško proći ispod radara OFAC-u“.
Kakva je vaša procena – koliko dugo ćemo čekati na novo rešenje situacije u vezi sa NIS-om? Koliko dugo će NIS biti pod sankcijama?
„NIS će biti pod sankcijama sve dok se ruski udeo u potpunosti ne istisne, osim ako se u međuvremenu zaista ne desi neki epohalni sporazum Amerike i Rusije. To i nije nemoguće obzirom na to kakve smo sve preokrete u retorici mogli da vidimo u slučaju predsednika SAD“.
Ako bi ruski fond Intelligence prodao oko 11% akcija NIS-a, kako bi transakcija bila realizovana? Kako bi išlo ukidanje sankcija, da bi se omogućila transakcija?
„Kupovinom akcija na berzi u dogovorenoj blok transakciji. Pre toga bi se morale ukinuti sankcije“.
Na kojoj berzi bi mogla da se obavi transakcija?
„Transakcija bi se morala izvršiti na našoj berzi, s obzirom na to da NIS nema dvojni listing“.
Koja bi bila sadašnja cena tog paketa akcija?
„Cena je shodno tekućim okolnostima i gledano isključivo tržišnim merilima potencijalno čak i 0 (nula). Akcije su u ’uninvestable’ statusu. Iz tog razloga je i blokirano trgovanje. Ako bi se trgovanje sada obnovilo, verovatno bi cena doživela momentalni strmoglavi pad, s obzirom na veliku neizvesnost.
Jer, ne zaboravite da i dalje postoji rizik da banke otkažu saradnju i blokiraju račune. Ako se, pak, izuzme tržišna logika i doda činjenica da bismo mi morali da otkupimo udeo ako bi nam bio ponuđen, onda je vrednost ruskog udela pitanje procene Gazprom Nefta. Pregovaračka moć Gazproma najveća je u odnosu na Srbiju i JANAF“.
Kolika bi mogla biti sadašnja cena kompanije NIS, posebno ruskog dela vlasništva, s obzirom na okolnosti da je zaustavljeno berzansko trgovanje?
„Verujem da bi se tražila cena od bar 800 miliona do 1 mlrd EUR. Koliko zaista vredi NIS, tj. 100% vlasništva je drugo pitanje. Kompanija koja je pod rizikom bankrotstva zbog blokada računa, gubitka klijenata i nemogućnosti da normalno posluje, svakako ne vredi mnogo.
Ako bi se, pak, ova kriza razrešila povoljno, uz ukidanje sankcija, vrednost NIS-a zavisila bi od doga šta može isporučiti u budućnosti na polju novčanih priliva i distribucija akcionarima, shodno operacijama u vađenju nafte i gasa, rafineriji, maloprodaji, petrohemijskom biznisu i diversifikaciji ka čistijim izvorima energije“.
Kome bi bio uplaćen novac i na koji način?
„U Rusiji posluje 308 banka. Nisu sve pod sankcijama i nisu sve izbačene iz SWIFT-a. Transakcija bi bila moguća“.
Koja bi upravljačka prava imao vlasnik tog paketa akcija?
„Imao bi pravo glasa na Skupštini i možda predstavnika u Bordu direktora“.
Kako bi izgledala vlasnička struktura NIS-a posle takve transakcije? Ko bi imao upravljački paket akcija?
„Upravljački paket bi činila kombinacija ruskog preostalog dela i državnog ili ruskog dela i paketa novog vlasnika tih 11% ili simbioza sva ta tri paketa“.
Kako bi izgledao sastav Odbor direktora? Koliko članova i iz kojih vlasničkih struktura?
„Bord direktora bira Skupština po pravilu proste većine a na predlog akcionara koji ima bar 5% glasova ili na predlog Komisije za imenovanje. Država ima pravo na broj direktora koji je proporcionalan učešću u vlasničkoj strukturu sve dok ima 10% vlasništva i to je u skladu da kupoprodajnim ugovorom.
Dakle, da bi entitet koji dobije 11% vlasništva imao svog člana u UO trebalo bi da dobije glasove Skupštine, 50% +1 akcija. Bila bi mu potrebna podrška države i manjinskih akcionara u glasanju“.
Kako bi Odbor direktora donosio odluke? Ko bi imao odlučujući glas u donošenju odluka?
„Odluke bi se donosile prostom većinom kao i do sada. To znači da se usvaja odluka onoga ko bude imao veći broj članova UO na svojoj strani“.
Da li bi bilo moguće preglasavanje i kako?
„Bilo bi moguće preko neformalnog uticaja na članove iz redova države koji se na ta mesta postavljaju po partijskoj funkciji“.
Šta u tom slučaju znači jedna akcija koju je zadržava kompanija Gazprom?
„Ta jedna akcija ima presudnu ulogu samo ako udeo ruske strane spadne na tačno 50%. Plus 1 akcija daje im prostu većinu. U slučaju NIS-a jedna akcija nosi jedan glas“.
U kakvoj bi poziciji bila država Srbija sa svojim paketom akcija? Kojim pravom bi raspolagala na osnovu svog paketa akcija?
„Na papiru, imala bi neuporedivo veću moć odlučivanja jer bi njeni glasovi bili potrebni za prostu većinu na Skupštini“.
Kako Vi profesionalno gledate na ovu situaciju – šta smatrate da je najbolje rešenje i kako ga realizovati?
„Pitanje je delikatno obzirom na to da prelazi okvire poslovanja kompanije. Amaterskim pristupom na širokom spektru polja doveli smo sebe u situaciju da najbolje rešenje nemamo, već moramo birati između dva loša rešenja od kojih svako nosi negativne posledice po ekonomiju u celini.
Održivost naše spoljne politike je dovedena u pitanje. Tačnije, naš kapacitet da zaista balansiramo između sukobljenih strana pokazao se kao nepostojeći, jer da ga ima ne bi se NIS ni našao na listi sankcija. Američka strana ne mora ići dalje od već uvedenih sankcija i to samo po sebi nosi problem. A ruska strana je već u uvijenoj formi zapretila prekidom isporuka gasa, što bi mogao biti još gori problem od poremećaja na tržištu derivata”.
U kakvoj je situaciji trenutno kompanija NIS u Srbiji?
„Ukoliko banke ne otkažu saradnju NIS-u, nema druge nego održati status quo uz povećan uvoz derivata i kakav-takav uvoz sirove nafte preko Mađarske, da bi se rafinerija makar održala na 50% kapaciteta. Ako banke budu blokirale račune i proglasile kredite dospelim, NIS će biti insolventan i stečaj mu ne gine – sa ili bez državne intervencije“, ocenio je Vladan Pavlović u intervjuu za naš portal.
