Vladimir Bošković: Kako NLB Komercijalna banka 2025. godine odgovara na realne izazove

Autor: www.magazinbiznis.rs

„U 2025. godini klijenti su oprezniji u donošenju finansijskih odluka: građani pažljivo razmatraju koliko će se zadužiti i sve češće biraju dugoročno kreditiranje, na primer, stana, dok kompanije gledaju kako da usklade kratkoročne potrebe za likvidnošću sa dugoročnim investicionim planovima“.

 Ovako je na pitanje našeg portala odgovorio Vladimir Bošković, član Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke za poslove sa stanovništvom i privredom.

Pitanje se odnosilo na to da li postoje razlike u ponašanju klijenata u 2025. godini, u odnosu na prethodnu godinu, bilo da je reč o vrsti proizvoda koji se traže, trenutnim uslovima kreditiranja ili o načinu donošenja finansijskih odluka.

Vladimir Bošković kaže da je u odnosu na prethodnu godinu, primetan veći oprez klijenata prilikom donošenja finansijskih odluka:

„Građani pažljivije razmatraju kada i u kojoj meri će se zadužiti, a kada će sredstva usmeriti ka štednji, dajući prednost proizvodima sa stabilnim uslovima. Sve češće, građani kreditiraju konkretne, dugoročne ciljeve – poput kupovine stana i vode računa da se zaštite od promena kamatnih stopa i valutnog rizika. S obzirom na usporavanje inflacije, štedne navike su se stabilizovale, a beležimo i rast interesovanja za refinansiranje postojećih obaveza pod povoljnijim uslovima“, kaže Bošković.

Prema njegovim rečima, u segmentu kompanija, glavni izazov je kako uskladiti kratkoročne potrebe za likvidnošću sa dugoročnim investicionim planovima:

„Posebno su aktivne male i srednje firme, koje sve češće traže celovita rešenja – ne samo finansijski proizvod, već kombinaciju finansiranja, savetodavne podrške i operativne fleksibilnosti“, navodi Vladimir Bošković.

 Koje vrste kredita su najtraženije u ovoj godini? Krediti za obrtna sredstva, za investicije, za refinansiranje?

„U korporativnom segmentu, i dalje dominira potreba za obrtnim sredstvima, posebno kod firmi koje balansiraju između zaliha, radnog kapitala i dinamike naplate. Ipak, beležimo i rast interesovanja za fleksibilnije investicione modele, sa većim stepenom kontrole nad rokom otplate, dinamikom povlačenja sredstava i mogućnošću refinansiranja u kasnijim fazama projekta.

Kod građana, najveće interesovanje dolazi iz dva pravca: prvo, iz potrebe za refinansiranjem postojećih obaveza pod povoljnijim uslovima i dužim ročnostima, što im omogućava veću predvidivost; drugo, iz segmenta tzv. ’funkcionalnog zaduživanja’ – kredita koji se ne uzimaju samo zbog kupovine, već zbog unapređenja životnog standarda, kao što suenergetske adaptacije, kupovina efikasnijih uređaja ili dodatno osiguranje.

 Da li su traženi „zeleni krediti“?

„Zeleni krediti nastavljaju da beleže stabilan rast kako kod građana, kroz interesovanje za niskoenergetske stambene objekte, tako i u biznis segmentu, gde kompanije sve češće planiraju ulaganja sa ESG komponentom. Ovde nije u pitanju samo ekološka svest, već i racionalna odluka koja obezbeđuje dugoročnu isplativost i niže operativne troškove“.

Kad imate u vidu ceo kreditni portfolio NLB Komercijalne banke, ima li u 2025. godini nekih promena u odnosu na prethodni period?

„Ono što se menja u 2025. godini nije samo vrsta traženih kredita, već i način na koji se donose finansijske odluke. Klijenti sve češće traže proizvode koji su ’gotovo rešenja’ – kombinacije finansiranja, zaštite, podrške i digitalne kontrole. U tom pravcu ide i razvoj naše ponude“.

NLB Komercijalna banka ima najveći broj aktivnih klijenata u Srbiji i komunikaciju sa ljudima najrazličitijih profila – od penzionera koji više vole lični kontakt, do generacije Z. Kako pomiriti krajnosti u očekivanjima i iskustvu?

„Više od milion aktivnih klijenata podrazumeva više od milion načina na koje ljudi doživljavaju pojam ’banka’. Različiti po prihodima, godinama, navikama, ali još različitiji po tome kako razmišljaju, kako odlučuju i šta im znači sigurnost.

Jedna generacija još uvek nosi fasciklu sa uplatnicama. Druga, telefon sa biometrijom. Stariji će vam reći da im je važno da mogu da razgovaraju, da im se objasni bez žurbe, da postoji čovek – a ne samo ekran. Generacija Z, sa druge strane, ne traži pomoć, već da sve radi brzo i jednostavno.

Ne pokušavamo da izjednačimo njihove potrebe ili da nekoj od ovih grupa damo prioritet. Naprotiv, pokušavamo da ih povežemo tako da svaka dobije podršku na način koji razume“.

 S tim u vezi, imali ste i projekat „Naučio sam baku“?

„Da, iz te ideje nastala je i akcija ’Naučio sam baku’, kroz koju podstičemo mlađe klijente da svojim bakama i dekama pomognu da naprave prve korake u digitalnom bankarstvu – da zajedno instaliraju aplikaciju, objasne im kako da provere stanje na računu, kako da iskoriste mogućnost ranije isplate penzije ili plate račun bez čekanja i bez šaltera. To nije samo praktična pomoć – to je odnos, poverenje koje se gradi unutar porodice, ali uz podršku banke. Taj trenutak možda ne ulazi u metriku uspeha, ali predstavlja ono što želimo da budemo: banka koja spaja, osnažuje i pojednostavljuje, bez obzira na generaciju“.

Da li ste time pomerili fokus na digitalizaciju, što znači manja ulaganja u tradicionalne kanale, poput ekspozitura?

„Naprotiv. Iako digitalizacija jeste strateški prioritet, ulaganja u ekspoziture su danas veća nego ikada. U manje od dve godine renovirali smo 32 i otvorili 8 novih ekspozitura, a do kraja godine transformisaćemo još 11. Zamenili smo 246 bankomata najsavremenijim uređajima i uveli nove funkcionalnosti u 26 lokacija, poput depozitnih mašina za poslovne korisnike. Nijedna banka u Srbiji do sada nije realizovala tako sveobuhvatan i strateški vođen projekat modernizacije prodajne mreže.

Naša logika je jednostavna: kada imate mrežu ovakvog kapaciteta, svaka ekspozitura postaje tačka susreta, poverenja i iskustva. Uveli smo segmentaciju prostora, QMS sisteme, 24-časovne zone, dečije kutke, ‘meeter greeter’ zaposlene i čak unikatne mirisne note – sve kako bismo podigli kvalitet boravka u banci. Digitalno i fizičko ne isključuju jedno drugo. Naprotiv, grade celinu u kojoj je klijent u centru“.

Šta to konkretno znači za iskustvo vaših klijenata? Da li pronalazite način da ga personalizujete i odgovorite na njihove jedinstvene potrebe?

„Personalizacija ne počinje proizvodom, već razumevanjem – ko je klijent, šta mu je važno i kako donosi finansijske odluke. U NLB Komercijalnoj banci to znači da ne nudimo sve svima, već ono što ima smisla za konkretnu životnu situaciju.

Poseban segment predstavljaju afluent klijenti, sa kojima smo započeli sistematično poslovanje kako bismo im obezbedili još bolje uslove i unapređeno korisničko iskustvo. Njihove potrebe zahtevaju specijalizovan pristup, a mi želimo da budemo banka koja im nudi ekskluzivnost, sigurnost i partnerstvo“.

NLB Komercijalna banka je lansirala prilagođene pakete za mladu i za stariju generaciju klijenata. Šta im nudite?

„Nudimo im inovativne, brze i besprekorne usluge – od digitalnog otvaranja računa, preko prilagođenih paketa, do aplikacija koje prate njihov stil života. Verujemo da upravo mladi nose najveći potencijal za budućnost bankarstva, i želimo da budemo njihov prvi izbor.

Dobar primer tog pristupa su naši novi paketi računa, prilagođeni godinama, primanjima i navikama korisnika u odnosu sa bankom. Za mlade od 18 do 27 godina tu je NLB Start paket – uz digitalne servise, dinarski i devizni račun, kartice i povoljniji kurs, sve bez troškova i uz minimalnu proceduru.

Za digitalno aktivne i finansijski angažovane korisnike tu je IndiGo, paket koji objedinjuje digitalne servise, kartice, osiguranja i povlašćen devizni kurs“.

Koje ste pakete usluga ponudili starijoj generaciji?

„Za penzionere smo razvili Silver, uz raniju isplatu penzije, pomoćne usluge i stabilnost bez dodatnih troškova. A za one koji očekuju lični pristup i širu podršku – Royal Blue nudi savetovanje, ličnog bankara i proširenu osiguravajuću zaštitu.

Paketi su osmišljeni tako da pojednostave svakodnevicu i ponude tačno onoliko koliko klijentu zaista treba – bez viškova, bez suvišnih koraka, ali sa svim ključnim stvarima na jednom mestu.

Verujemo da je upravo to pravac u kojem se bankarstvo razvija – ne prema univerzalnim rešenjima, već prema ličnim iskustvima. A to je suština personalizacije i budućnost odnosa između banke i korisnika“.

Ova godina je donela složenije ekonomske i društvene prilike. U takvom okruženju, kako biste ocenili dosadašnje poslovanje NLB Komercijalne banke?

„Iako je 2025. godina započela u uslovima opreznijeg tržišnog sentimenta i povećanih eksternih neizvesnosti, NLB Komercijalna banka je nastavila stabilan trend rasta u ključnim segmentima poslovanja. To se posebno odnosi na  oblast sa dodatom vrednošću – poljoprivredu, digitalne usluge, energetiku, kao i na domen stambenih i zelenih kredita. Istovremeno, zadržali smo izuzetno visok kvalitet portfolija – učešće nenaplativih kredita u ukupnoj aktivi banke i dalje je upola niže od tržišnog proseka.

Ono na šta smo posebno ponosni jeste što smo zabeležili dobar trend u kreditnoj aktivnosti, gde smo u pojedinim segmentima i proizvodima diktirali tržišne tokove. Time smo još jednom potvrdili ulogu lidera i pouzdanog partnera za klijente“.

Kako globalne geopolitičke nestabilnosti utiču na finansijski sektor u Srbiji?

„Razume se da globalne geopolitičke tenzije unose nesigurnost koja se vrlo brzo preliva na ekonomiju. Međutim, upravo u takvim okolnostima je značajno da finansijski sistem bude stabilan i odgovoran. U Srbiji, Narodna banka je u više navrata pokazala da zna da reaguje pravovremeno i odlučno, čuvajući stabilnost kursa, inflacije i celokupnog bankarskog sektora“, ocenio je Vladimir Bošković u intervjuu za naš portal.