Pobuna Generacije Z

Leto koje je upravo minulo, u Kini je obeleženo začetkom jednog nesvakidašnjeg pokreta pripadnika „Generacije Z“, koji je zaličio na pobunu, zbog čega je, kontrakampanjom vlasti i zvaničnih medija, brzo demontiran.

Počeo je krajem aprila kada je 31-godišnji Luo Huadžong na popularnoj društvenoj mreži Kine objavio „selfi“ na kome je „u horizontali“ uz poruku „izležavanje je pravda“.

Usledio je i „manifest“ u kome je pledirao kako svako ima pravo da odabere „spori“ životni stil, a da su glavni elementi njegovog „kuliranje“, lenstvovanje i prihvatanje tek ponekog posla koji mu omogućava da preživi.

Na Luovo iznenađenje, ta objava je postala „viralna“, stekla je mnoge pristalice i simpatizere, koji su sa ostalima podelili da im je zajedničko uverenje da je izležavanje („tang ping“ na kineskom, „laying flat“ na engleskom) u stvari iznuđeni odgovor na činjenicu da je rad postao nepodnošljiv i da je nerad u stvari otpor takvom stanju stvari.

Za zapadne medije ovo je potom postalo zanimljiva letnja tema i povod da se skrene pažnja na neke elemente kineske radne kulture koja joj je omogućila da postane druga ekonomija sveta, sa pretenzijama da u dogledno vreme bude i prva.

Reč je o žestokoj međusobnoj konkurenciji mladih pripadnika kineske srednje klase, koji, da bi isprednjačili toj svakodnevnoj utakmici, sve češće rade po „formuli 996“: od devet ujutru do devet uveče, šest dana u nedelji.

Tu formulu osmislio je Džek Ma, jedan od najpoznatijih kineskih kapitalista, osnivač Alibaba platforme za onlajn trgovinu, koja je konkurent američkom Amazonu. Podržan je od kolega i kineskih menadžera koji žestoki radni tempo pravdaju zvaničnim narativom Partije da je to žrtvovanje koje je neophodno za uspon nacije.

Pripadnicima „Generacije Z“– onima rođenim 1997. i 2012, dakle posle „milenijalaca“ – tempo 996 je neko vreme odgovarao jer im je omogućavao da podižu svoj životni standard i društveni status, koji podrazumevaju stalni rast potrošnje, zasnivanje porodice, kupovinu stana, upisivanje dece u elitnu školu i štošta još.

Mnogi su se, međutim, u toj trci zamorili ili joj, poput Luo Huadžonga, više ne vide smisao. „Mnogi osećaju da sadašnji model kineskog razvoja nije održiv i da stvara ogroman psihološki i mentalni pritisak“, citirao je „Njujork tajms“ Sjanga Bijaoa, profesora antropologije na Oksfordu, koji takođe konstatuje da „postoji potreba za relativno dramatičnim promenama“.

„Pritisak sa kojim se suočavaju mladi u Kini je veoma jak“, iznosi u svojoj analizi „tang ping“ fenomena Si-En-En, navodeći da je prošle godine diplomu koledža ili univerziteta dobilo 9,09 miliona mladih ljudi, koji nemaju izbora nego da rade onoliko koliko se od njih traži, naročito u poznatim tehnološkim kompanijama Kine, koje su veoma važan elemenat kineskog cilja da se do 2025. tehnološki osamostali od Amerike.

Sa sličnim frustracijama kao mladi Kinezi, suočavaju se i njihovi vršnjaci u drugim industrijalizovanim zemljama na istoku Azije, u Južnoj Koreji i Japanu, koji se nastojanjima poslodavaca da iz njih iscede sve više takođe suprotstavljaju pasiviziranjem i odricanjem od nekih važnih životnih odluka, kao što su sklapanje braka i podizanje dece. U istraživanju sprovedenom 2017, 74 odsto odraslih u Koreji je izjavilo da su se odrekli najmanje jedne takve stvari: braka, zabavljanja, rekreacije ili kupovine stana – iz ekonomskih razloga. Konkurencija za radna mesta u Koreji je inače povećana, pošto je zbog pandemije nezaposlenost dostigla tamo visoku stopu od četiri odsto – najveću u poslednjih 10 godina.

Pritiske na poslu osećaju i mladi Japanci koji sebe nazivaju „rezigniranom generacijom“. Njihovo nezadovoljstvo izaziva i činjenica da se produbljuje generacijski jaz: dok pripadnici „Generacije Z“ u Japanu čine petinu populacije, oni stariji od 60 su blizu da budu trećina.

Kineska država nije, međutim, dugo tolerisala fenomen „tang ping“, koji se može prevesti i kao besposličarenje: kad je u jednom momentu broj pratilaca Luo Huadžonga dostigao 10.000 i kad su onlajn počele da se prodaju (i na ulicama nose) majice koje ga veličaju, u kontraofanzivu su krenuli državni mediji i regulatori tamošnjeg interneta: pristup debatnoj grupi je zatvoren, oglasi za majice „tang ping“ i bedževe su skinuti. Pobuna „Generacije Z“ ovog puta nije uspela, ali je njena opomena izgleda shvaćena.