Godinu iza nas karakterišu nezabeleženi šokovi na međunarodnom tržištu robne razmene i međunarodnog transporta. Ekspanzivne monetarne politike podstakle su tražnju ali niko nije na vreme reagovao analizirajući strukturu ponude. U vreme sveopšte dostupnosti svega svakome, udarili smo glavom u zid i konačno postavili pitanje – kuda sve ovo vodi i zašto je sve pošlo po zlu?
Piše: Maja Suđicki Trzin, generalna direktorka Samer&CO.Shipping Srbija
Uznapredovala globalizacija, koja na svom vrhuncu ima ekstremnu zavisnost od uvoza iz Azije, donela je neviđen rast troškova međunarodnog transporta koji su se posebnim tržišnim mehanizmima odrazili na inflaciju u uvozno zavisnim ekonomijama. Jak pritisak na uvoz, blokada Sueckog kanala, slabiji izvoz ka Aziji, gužve u lukama usled zapostavljenog razvoja infrastrukture multiplikovali su se na sve aspekte poslovanja privreda i na kraju na nas potrošače. Ekonometrijski je utvrđeno da se rast troškova cena transporta, a u zavisnosti od strukture privrede i zavisnosti od uvoza, inflacija javlja za šest do 12 meseci. Kako su troškovi transporta još uvek visoki, inflacija će rasti još nekoliko meseci ukoliko se određenim fiskalnim merama ne reaguje na tržištu. Inflacija, ali i nestašica mnogih proizvoda obeležili su 2021. godinu.
Poremećeni lanci snabdevanja pogodili su ceo svet i ugrozili skoro sve industrije. Najbolji primer je auto-industrija koja je na kolenima zbog malih čipova za koje u normalna vremena niko i nije znao šta su i odakle dolaze. Bez obzira na to što se vrednost i dalje stvara većim učešćem intelektualnog rada, celokupna industrija je na ivici kolapsa usled nedostupnosti osnovnih sirovina intermedijarnih dobara. Mnogi proizvođači su odlučili da više ulože u zalihe i to je prvi korak prilagođavanja na nove okolnosti. Sledeći korak biće skoro sigurno izmeštanje industrije bliže svojim tržištima. Četvrta industrijska revolucija gde, ruku na srce, leži ogroman profit i bila je nosilac razvoja mnogih kompanija i društava i dalje je tema ali lagano se opet afirmativno govori o novom pojmu – reindustrijalizacija. Adam Smit u “Bogatstvu naroda” govori kako je, prema prirodnom toku stvari, veći deo kapitala svakog društva koje raste, upućen najpre u poljoprivredu, zatim u manufakture i najzad, u spoljnu trgovinu. Čini se da je u savremenom svetu prirodan tok stvari zamenjen društvenim i da smo u procesu nezaustavljivog tehnološkog napretka zaboravili na osnovne ekonomske teorije kojima se usled krize opet vraćamo. Izmeštanje industrije u udaljene krajeve sveta ili autsorsovanje proizvodnje, lagano počinje da se preispituje, a manufaktura opet da se razvija kod kuće.
Svest koja se povremeno razvija o uspostavljanju nove industrijske politike koja bi pratila konkurentne prednosti zemalja ojačala je. Prve korake pokrenula je tekstilna industrija, ali je prate i drvoprerađivačka i hemijska. Koliko će se ovo nastaviti zavisiće od mnogih faktora, ali je ova godina pokazala da postojeći trendovi u lancima snabdevanja nisu održivi. Uvoznici sve teže nalaze alternative jer je i alternativa manje ili više opet zavisna od Azije. Vrhunac ovakvog trenda kulminirao je privremenim zatvaranjem proizvodnje. Hoće li se ovo kolo završiti novom krizom, koju nećemo uspeti da prepoznamo na vreme i hoće li ovo dovesti do velikog reseta kojeg se plašimo, ali u isto vreme i priželjkujemo?
Neizostavan deo priče o međunarodnom transportu ove godine bila je dekarbonizacija. Transport robe je jedan od najvećih globalnih zagađivača. Razvoj putne mreže i još više – železnice – u fokusu je javnih ali i privatnih inicijativa, kako globalnih tako i lokalnih. Mnogi i dalje nisu svesni podatka da su najveće brodske kompanije ove godine napravile dobit veću od najvećih tehnoloških kompanija. Hoće li se nešto promeniti i hoće li se profiti brodskih kompanija reinvestirati u ekološki održive načine transporta, pokazaće vreme pred nama.
Mnogo je otvorenih pitanja i dostupnih teorija. Možda sve i deluje komplikovano, a rešenje će biti jednostavno. Kao nekada, kada je devedesetih godina prošlog veka 20 vukova pušteno u nacionalni park Jelouston i koji su za kratko vreme uspostavili prirodni poredak u složenom i krhkom ekosistemu. Samo da taj vuk ne bude nama sa Vol strita…
