Prvi zadatak je da preduzeća prežive, a drugi da idu u inovacije

Nova realnost donosi i nove, dugoročne rizike. Zato je potrebna saradnja države i privrede. Za početak, država bi trebalo da olakša preduzetnicima kovid krizu tako što će odložiti plaćanje poreza i što će investirati u infrastrukturu. Obezbeđivanje likvidnosti preduzeća je prioritet za mali biznis, upozoreno je na tradicionalnom skupu EU preduzetnika koji je održan na daljinu

Da će Berlin biti domaćin Evropske skupštine preduzetništva 2020. godine (SME Assembly), znalo se još pre godinu dana, posle Skupštine održane u glavnom gradu Finske, u Helsinkiju. Ali, da će biti virtuelna i da oko 2.000 delegata, koliko obično prati ovu Skupštinu, neće biti u dvoranama i salama, već na svojim elektronskim uređajima – to se pre godinu dana nije moglo ni naslutiti. No, nove okolnosti, izazvane pandemijom kovid-19, učinile su ovogodišnju berlinsku Skupštinu i uručivanje Evropske nagrade za preduzetništvo (EEPA), sasvim posebnom.

Gotovo da nije bilo govornika koji tu posebnost nisu naglasili tokom dva dana virtuelnog održavanja Skupštine 16. i 17. novembra, iz centralnog studija u Berlinu. Takođe, gotovo sve teme bile su obojene novom realnošću i onim što je nametnula pandemijska kriza, oštro pogađajući upravo sektor malih i srednjih preduzeća (MSP) i preduzetništva. U državama EU poslovalo je, do početka ove pandemije, oko 25 miliona firmi u MSP sektoru u kojima je zaposleno oko 97,7 miliona ljudi i koji stvaraju gotovo 55 odsto BDP-a EU. Među njima najviše je mikro preduzeća (od jednog do 10 zaposlenih). Takvih je 23,3 miliona, što je čak 93 odsto od ukupnog broja MSP. Da li će ih toliko i ostati posle krize, koliko njih će preživeti 2020., pa i 2021. godinu, ostalo je otvoreno pitanje koje je zabrinulo mnoge učesnike.

Zabrinutost nisu krili ni zvaničnici na otvaranju ove Skupštine: Kristin Šrajber, direktorka za MSP politiku u Evropskoj vladi (EK), Peter Altmajer, nemački ministar ekonomije, i Breton Teri, komesar za međunarodna tržišta EU u EK. Apelujući da su sada solidarnost i zajedništvo EU veoma važni, Kristin Šrajber je podsetila da je strategija za razvoj preduzetništva EU usvojena samo dve nedelje pre proglašenja pandemije, pa će biti neophodno novo prilagođavanje okolnostima, uprkos tome što je zasnovana na tri stuba: održivi razvoj, digitalna transformacija i regionalni razvoj.

Euročembers: Pad poverenja i pad investicija

Ben Baters, izvršni direktor Euročembersa, predstavio je rezultate tradicionalnog istraživanja, urađenog za ovu Skupštinu, koje je obuhvatilo oko 58.000 biznisa malih i srednjih preduzeća u 29 zemalja. Istraživanje je pokazalo da preduzetnici očekuju pad investicija, pad poverenja i da traže solidarnost na jedinstvenom evropskom tržištu.

Nivo poslovnog poverenja, posmatran od 2008. godine, očekivanja i za 2021.

Jedna od tabela (koju objavljujemo), jasno pokazuje da će poslovno poverenje nastaviti da pada u 2020. i u 2021. godini i da će sići gotovo do nivoa koji je zabeležen u krizi 2008. godine. Opadajuća linija poverenja ide čak u drugu polovinu 2021. godine.

Preporuke koje su preduzetnici uputili kreatorima poslovnih politika EU u ovom istraživanju Euročembersa, svode se na sledeće:
– Potrebna je finansijska podrška za preživljavanje i oporavak
– Potrebna je visokokvalifikovana radna snaga
– Potreban je sporazum za zelenu ekonomiju
– Potrebno je ojačati jedinstveno tržište, i
– Potrebna je jaka i ambiciozna trgovinska politika EU.

Sa svoje strane, nemački ministar ekonomije je upozorio da je pandemija najveći izazov sa kojim se susrela Evropa prethodnih godina:

– Dok čekamo vakcinu koja bi trebalo da nam pomogne, za celu EU je važno kako će nam ekonomija preživeti. Važno je održati jedinstveno tržište. Zato treba da budemo pametni i prilagodljivi da preživimo ovaj period. Posledice su teške i mnoge aktivnosti su zaustavljene već nedeljama i mesecima. Naš prvi zadatak je da preduzeća prežive, a drugi da podstaknemo inovacije. Pogledajte šta radi Kina i druge azijske zemlje! Oni investiraju u inovacije, nastoje da povećaju svoje tržište i naprave novi prodor, rekao je Altmajer, naglašavajući da je kriza pokazala kakvu štetu jedinstvenom tržištu nanosi zatvaranje granica.

– Na kraju dana, svi plaćamo cenu ako su zatvorene granice i ako nema saradnje, ocenio je nemački ministar ekonomije.

Da je zatvaranje granica, u prvom trenutku pandemijske krize, u martu i aprilu, predstavljalo veliku pretnju za sve EU ekonomije, objasnio je i Breton Teri, komesar za međunarodna tržišta EU u EK. On je rekao da su se telefoni odmah „usijali“: njega su zvali ministri zemalja koje su nailazile na zatvorene granice, pa je on zvao ministre da odblokiraju granice:

– Apelovao sam – ne zatvarajte granice! I već posle nekoliko dana otvorili smo granice, uspostavili zelene koridore i uspeli smo da se prilagodimo novim okolnostima. Mala i srednja preduzeća su se našla u epicentru ove krize. Čak 90 odsto malih i srednjih preduzeća je prinuđeno da se prilagođava. Oko 50 odsto MSP je pogođeno pandemijskom krizom. Zato nas kriza tera da p r o m e n i m o navike i da uspostavimo novi ekosistem zasnovan na istraživanjima, inovacijama i brzom prilagođavanju, rekao je Breton Teri.

Prema ocenama visokih predstavnika EU preduzetništva, uprkos pandemijskim nevoljama, iskustvo pokazuje da je sektor MSP posle finansijske krize dodatno ojačao, pa bi to trebalo očekivati i od ove krize. Prema ocenama preduzetnika i eksperata koji su učestvovali u brojnim panelima i razgovorima vođenim tokom dva dana ove Skupštine, kovid kriza je ubrzala digitalizaciju i postavila u epicentar klimatske promene. Pokazalo se da je oko dve trećine EU preduzetnika prihvatilo odlaganje plaćanja obaveza, očekujući da će se sledeće, 2021. godine, vratiti normalnom poslovanju.

Međutim, novo vreme će tražiti da se drugačije posluje. Imperativi postaju inovacije i digitalizacija i u tome se slažu gotovo svi učesnici Skupštine. Predsednik Evropske digitalne alijanse za MSP, preduzetnik iz Nemačke Oliver Grun, smatra da za mali biznis u EU treba da se obezbede tri stuba:

– Potrebno je da napravimo održivu digitalizaciju, što je dug proces, da to bude zelena digitalizacija u cirkularnoj ekonomiji i treće je da je za sve to neophodna dobra regulativa. Važno je stvoriti održivi sistem u kojem mogu zajedno da rade sektori koji nisu IT, sa onima koji su IT. Ali, da ne zaboravimo: izgradnja digitalnog suvereniteta traži mnogo napora. Tim pre, što su u digitalnom suverenitetu od Evrope sada bolje i SAD i Azija, odnosno Kina. Zato je Evropi potrebna podrška kroz javno-privatno partnerstvo i digitalne klastere. Države imaju veliku ulogu u tome jer treba smanjiti birokratske prepreke i pojednostaviti sve procedure. Nismo zadovoljni zaštitom od strane države, oko 50 odsto MSP i dalje ima problem sa birokratijom i regulativom, rekao je Grun.

Glavna nagrada Francuzima

I ovogodišnja Skupština malih i srednjih preduzeća imala je najvažniji događaj za MSP u Evropi: Evropska komisija proglasila je dobitnike nagrada za evropsko unapređenje preduzetništva 2020 (EEPA). Ova inicijativa nagrađuje subjekte koji promovišu preduzetništvo na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.

Pobedničke zemlje su za 2020. godinu: Francuska, Danska, Estonija, Španija, Portugal, Nemačka i Holandija. Oblasti kojima se bave preduzetnici-pobednici su u raznim sektorima, od proizvodnje organske hrane, preko analiza tržišta i konsaltinga do digitalnih rešenja za poslovanje.

Glavna nagrada Skupštine preduzetništva, poznata kao „Velika nagrada žirija“, pripala je francuskom portalu Rebond „Le portail du Rebond“. Taj portal za pomoć preduzećima i oporavak, čine udruženja koja zajedno pružaju nacionalnu uslugu preduzetnicima, kako bi im pomogla u teškim vremenima. Udruženja imaju jedinstvene specijalizacije u različitim oblastima, što im omogućava da pokriju čitav lanac vrednosti, od preduzetničkog neuspeha, kao prepreke u razvoju preduzetništva, do podsticanja i unapređenja preduzetništva. Portal pruža jedinstvenu mogućnost umrežavanja, tako da preduzetnici mogu da izaberu udruženje koje odgovara njihovim potrebama za preduzetničkim oporavkom.

Ni drugi učesnici u diskusijama nisu osporavali značaj digitalizacije, ali su podsećali da nove tehnologije bez strategije o načinu primene, ne donose nove vrednosti. Tehnologija dolazi na kraju, a ne na početku.

U raspravama je ukazano i na činjenicu da nova realnost donosi i nove, dugoročne rizike. Na primer, neće biti dovoljno vode i hrane, virusne infekcije će biti sve češće, svet će se preseliti u digitalnu sferu, a u njoj prete sajber napadi. Zato preduzetnici smatraju da je potrebna saradnja države i privrede da bi se bolje poslovalo. Za početak, država bi trebalo da olakša preduzetnicima kovid krizu tako što će odložiti plaćanje poreza i što će investirati u infrastrukturu. Obezbeđivanje likvidnosti preduzeća je prioritet za mali biznis, upozorili su preduzetnici dok je, sa svoje strane, Kristin Šrajber, na zatvaranju Skupštine poručila da je jačanje ličnih veština, pogotovo digitalnih, postalo neophodno i da je, uz to, i vreme za opštu solidarnost:

– Sada velike kompanije treba da pomažu malima, uključujući ih u lance dobavljača. Solidarnost i saradnja su veoma važni. Moja poruka je: iskoristite ovu krizu za promene, ne vraćajte se na staro, okrenite se budućnosti, rekla je Kristin Šrajber.

Upravo ta poruka da je ova pandemija šansa za MSP da pronađu novi put, apostrofirana je u mnogim diskusijama na Skupštini preduzetnika. Ali i dalje je bez odgovora ostalo pitanje – koji su biznis modeli budućnosti. Dok se za tim traga, svi se slažu da je na tom putu veoma važna regulatorna politika koju će doneti države. I zato političari treba da prepoznaju promene koje nastaju i da tome prilagode regulativu koju će donositi, smatraju preduzetnici.

Radojka Nikolić