Goran Jović – privrednik koji spaja planine, banje i more

Ovog septembra 2022. godine, dva važna događaja upotpuniće blistavu karijeru energičnog i preduzimljivog predsednika Regionalne Privredne komore u Leskovcu, Gorana Jovića. Reč je o uspešnoj realizaciji i privođenju kraju dva projekta na kojima istrajava već nekoliko godina. Prvi projekat je izgradnja asfaltnog puta preko planine Radan iz pravca Lebana prema Prolom banji, odnosno Kuršumliji, a drugi je ponovno aktiviranje grčke luke u Solunu za srpske privrednike i internacionalnu trgovinsku saradnju.

Poznat kao privrednik koji uspostavlja regionalnu saradnju juga Srbije sa Evropom i svetom i kao inicijator zaštite lekovačkih robnih marki sa geografskim poreklom (Leskovački ajvar, Leskovačko roštilj meso, Leskovačka sprža), Goran Jović realizacijom ova dva najnovija projekta, postavlja temelje za nove razvojne mogućnosti Jablaničkog i Pčinjskog okruga i kruniše svoje lične napore da uz jug Srbije ne ostane večno oznaka „nerazvijen kraj“.

Kako je počela priča o putu preko planine Radan i priča o solunskom kontejnerskom vozu?

Goran Jović kaže za www.magazinbiznis.rs da je još 2013. godine u  Regionalnoj Privrednoj komori za Jablanički i Pčinjski okrug u Leskovcu, kao predsednik, pokrenuo ideju koju su svi smatrali “nemogućom misijom” – izgradnja puta preko Radan planine:

„To je put koji polazi od Lebana preko arheološkog nalazišta Caričin Grad, pa preko sela Orana, Ivanja, Dobre Vode, „gajtanskih vrata“ i Begovića groba, spušta do same Prolom Banje. Dužina tog pravca je 28 kilometara, ali je u okviru toga i teško prohodan planinski put u dužini od 26,5 km koji se završava kod crkve Lazarice nadomak Prolom Banje, odakle je, prema legendi, Car Lazar krenuo u Kosovski boj. Kad smo o tome razgovarali pre devet godina, većini je bilo nezamislivo i, takoreći, neostvarivo, povezati sve to i, istovremeno, povezati četiri banje: Sijarinsku, Prolom banju, Kuršumlijsku i Lukovsku banju. A time bismo povezali i arheološko nalazište iz VI veka n.e. Caričin Grad (Justinijana Prima), Đavolju varoš i arheološko neolitsko nalazište Pločnik. Dakle, sa samo 26,5 km, spojili bismo veoma značajne a neiskorišćene turističke destinacije i povezali dva okruga – Jablanički i Toplički, kao i opštine Leskovac, Prokuplje, Lebane, Bojnik i Medveđu sa Kuršumlijom. Trenutno, da biste došli do Prolom banje iz Lebana, potrebno je putovati 2,5 sata, dok će se izgradnjom puta preko planine Radan, stizati za samo jedan sat“, navodi Goran Jović.

Ne treba mnogo pojašnjenja da bi se shvatilo, kako bi se za jedan dan mogle obići sve pomenute turističke destinacije, što bi doprinelo razvoju turizma i poljoprivredno-prehrambenog sektora. No, ideja Regionalne Privredne komore u Leskovcu je počela da se realizuje time što je Goran Jović osnovao Klub 4×4 Justinijana Prima čiji je cilj bio – putovanje terentskim vozilima-džipovima, upravo stazama kojima treba da prođe budući asfaltni put. Ova vožnja nazvana je „džipijada“ i, kako objašnjava Goran Jović, krenulo se 2013. godine preko planine Radan terenskim vozilima iz dva pravca. Prvi: iz sela Gajtana (opština Medveđa) prema Begovića grobu, do Đavolje Varoši i drugi: iz sela Ivanja (opština Bojnik) preko Begovića groba prema Prolom banji.

„Na taj način smo želeli da skrenemo pažnju na značaj izgradnje ovog puta. Uz podršku TO iz Kuršumlije i Lebana,Turističkog Radan klastera, koga su osnovale baš te pomenute opštine, zatim uz pomoć Planinke iz Kuršumlije RPK Leskovac i Kluba 4×4 Justinijana Prima, prolazili smo tom trasom od 2013. narednih nekoliko godina. Preokret je nastao dolaskom Predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića na lokalitet Caričin grad, u februaru 2019. godine. Kada smo Predsedniku Republike ukazali na značaj ovog putnog pravca i povezivanja dva okruga, naš je utisak da je tada ta ideja prvi put  shvaćena ozbiljno“, kaže Jović.

Pandemija je, nažalost, odložila dalje razgovore oko realizacije izgradnje puta, ali već 2021. godine počinju ozbiljni planovi o izgradnji ovog putnog pravca. Tako je Vlada Republike Srbije prošle godine odobrila 10,5 miliona evra za put od sela Ivanja do Prolom banje u dužini od 26,5 km, kao i za pravac od Begovića groba do Gajtanskih vrata u dužini od 4,7 km. Prvi radovi su počeli 20. aprila 2022. godine iz pravca Prolom banje prema Begovića grobu i već se posle samo nekoliko meseci intezivnog rada naziru konture moderne saobraćajnice koja bi trebalo da bude gotova krajem 2023. godine.

„Klub 4×4 Justinijana Prima je 10. septembra ove godine realizovao još jednu ’džipijadu’ tim pravcem i smatramo da smo našu misiju obavili. Upornim, višegodišnjim podsećanjem na značaj tog pravca, činili smo bar jednu kariku lanca koji će Radan planini i stanovništvu sa obe strane planine, iz nekoliko opština i dva okruga, ponuditi nove razvojne mogućnosti za život i rad. A mi idemo dalje, na neke nove destinacije širom naše Srbije, jer ima još mnogo mesta kojima su potrebni putevi i nov kvalitet života i poslovanja“, kaže Goran Jović.

Klub 4×4 Justinijana Prima je svoje aktivnosti počeo 2013. godine i do sada su prokrstarili džipovima do mnogih lokacija: obišli su grobove i stratišta naših predaka na celom Balkanu, posetili i pomogli bolje povezivanje naše dijaspore u Grčkoj, Italiji i Sloveniji, povezali se sa Republikom Srpskom, pomogli manastir u okolini Seresa u Grčkoj, išli putevima Cara Dušana, solunskih ratnika, pomagali u humanitarnim akcijama zavejanim domaćinstvima u planinskim predelima u vreme jakih zima. U Klubu 4×4 Justinijana Prima registrovano je 65 članova sa oko 25 vozila, a tu su i dva člana iz Krškog iz Slovenije, iz Republike Srpske, iz Grčke, nekoliko članova iz srpske dijaspore iz Nemačke, kao i predsednici šest opština iz Srbije.

Druga inicijativa Gorana Jovića vezana je za Grčku i odnosi se na pokretanje kontejnerskih vozova na relaciji Solun – Niš. Naime, kao direktor Regionalne PK Leskovac, Jović je i počasni predstavnik Privredne komore Srbije u Grčkoj. Pre šest godina, u martu 2015. u Solunu je održan jedan od najvećih privrednih susreta grčkih i srpskih privrednika, upravo na inicijativu i u organizaciji Regionalne PK Leskovac. Kako kaže Goran Jović, koji je predložio taj susret, veliki broj privrednika iz dve prijateljske zemlje zaključio je tada da ne možemo živeti od istorije, koju svakako treba pamtiti, ali da grčko-srpska spoljno-trgovinska razmena treba da bude daleko veća od 600 miliona dolara koliko je iznosila te godine. Toj inicijativi RPK Leskovac i privrednika, priključili su se i privrednici iz cele Srbije kao i tadašnji predstavnici železnice i carine Srbije.

“Naš cilj je bio da ponovo aktiviramo Solunsku luku koja je nekada bila značajna za bivšu SFRJ. Čak je tadašnja Jugoslavija, imala u zakupu deo luke. Zato smo predložili da Solunska luka ponudi posebne cene za privrednike iz Srbije koji koriste luku za transport robe, jer je i sama luka poslovala loše; radila je sa kapacitom od 42%. Srbija je koristila samo tri odsto, bez obzira na to što je kontejner iz Kine putovao 5-7 dana duže do Koparske luke koju smo najviše koristili. Zato smo, kao bolje rešenje, predložili transport od Soluna do Niša, ali zbog loše pruge to nije bilo realizovano pre nekoliko godina. U međuvremenu se promenila vlasnička struktura same luke, pa se na realizaciju našeg predloga čekalo sve do 1. septembra ove godine. Tek sada je i uveden prvi kontejnerski voz od Soluna do Niša i obratno i to tri puta nedeljno: nedeljom, sredom i subotom. Od ideje do realizacije dug put, ali iz tehničkih i pravno-imovinskih razloga nije bio rešen“, kaže Goran Jović. Sada, kada su uspeli da ostvare bolju vezu i transport, Jović najavljuje da će početi odmah da rade i na informisanju srpskih privrednika, posebno sa juga Srbije, da koriste Solunsku luku. Istovremeno, tražiće od grčke strane i nešto niže cene za srpske privrednike, kako bi se lučki transport i promet povećao zahvaljujući pogodnostima.

Pomenuta dva projekta u koja je najneposrednije uključen Goran Jović, samo su deo brojnih aktivnosti koje realizuje ovaj energični predsednik Regionalne Privredne komore u Leskovcu i počasni predstavnik Privredne komore Srbije u Grčkoj. S obzirom na potrebe ekonomskog i privrednog razvoja juga Srbije, inicijative i realizacije i starih i novih projekata tek predstoje.

R. Nikolić