Beograd, 9. decembar – Na sednici održanoj 9. decembra Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda, Kabinet guvernera Narodne banke Srbije saopštio je da je MMF doneo odluke o uspešnom završetku četvrtog  aktuelnog stendbaj aranžmana koji je zaključen sa Srbijom u decembru 2022. godine na period od 24 meseca i o odluku o odobrenju trogodišnjeg Instrumenta za koordinaciju politike (Policy Coordination Instrument – PCI).

Kako se navodi u saopštenju za medije, Međunarodni monetarni fond ocenjuje da je Srbija uspešno sprovela mere u okviru dogovorenog ekonomskog programa s rezultatima koji su iznad planiranih i sa odličnim izgledima za naredni period.

„I uspešan završetak četvrtog i poslednjeg razmatranja stendbaj aranžmana jeste potvrda da se u Srbiji sprovode kredibilne politike. Činjenica da je Međunarodni monetarni fond po treći put Srbiji odobrio Instrument za koordinaciju politika govori da Fond i u srednjem roku očekuje nastavak dobrih ekonomskih politika. Ovaj nefinansijski i savetodavni instrument namenjen je zemljama koje sprovode snažnu ekonomsku politiku, što jeste slučaj Srbije. U prilog tome govori i očekivano ubrzanje rasta BDP-a na raspon između 4% i 5% u narednim godinama”, rekla je guverner Jorgovanka Tabaković, navodi se u saopštenju za medije.

Međunarodni monetarni fond je ocenio da je Srbija i u okviru stendbaj aranžmana sprovela ambiciozne reforme, što je doprinelo ostvarivanju i odličnih makroekonomskih rezultata. Srbija je u oktobru 2024. prvi put u istoriji dobila investicioni kreditni rejting. Prema oceni MMF-a srpska ekonomija je ostvarila i sledeće rezultate:

  • Zabeležen je snažan privredni rast u izazovnim globalnim uslovima, a u narednom periodu se očekuje rast i iznad 4%;
  • Fiskalni deficit i javni dug sniženi su uprkos brojnim izazovima;
  • Inflacija je vraćena u granice ciljanog raspona u uslovima snažnog rasta i očuvanog tržišta rada zahvaljujući adekvatnoj monetarnoj politici centralne banke;
  • Devizne rezerve su na rekordno visokom nivou;
  • Finansijski sistem je stabilan zahvaljujući adekvatnoj kapitalizaciji, visokoj likvidnosti i snažnoj profitabilnosti;
  • Finansijski položaj državnih preduzeća u sektoru energetike je ojačan;
  • Ostvaren je i znatan napredak u sprovođenju reformi za unapređenje upravljanja javnim investicijama i upravljanja u državnim preduzećima.

Završetak četvrtog razmatranja omogućio je povlačenje sredstava u iznosu od oko 400 miliona evra (316,47 miliona specijalnih prava vučenja, odnosno oko 400 miliona evra). S obzirom na postignute rezultate i kontinuiranu stabilnost ekonomskih pokazatelja u našoj zemlji, aranžman se još od drugog razmatranja programa (što je bilo jedno razmatranje ranije nego što se očekivalo prilikom odobrenja) tretirao kao aranžman iz predostrožnosti i od tada raspoloživa sredstva nisu korišćena.

U brojkama, a kao konkretnu potvrdu ispravnosti politika guverner Jorgovanka Tabaković navodi:

  • Inflaciju smo sveli u granice cilja Narodne banke Srbije od 3 ± 1,5% uprkos brojnim šokovima, gde će i ostati;
  • Privredni rast Srbije će ove godine, a verovatno i u srednjem roku, biti jedan od najvećih u Evropi;
  • Devizne rezerve zemlje su na rekordnom nivou i po obimu i po strukturi, i sa preko 28 milijardi evra obezbeđuju pokriće od preko sedam meseci uvoza robe i usluga;
  • Rezerve zlata smo u prethodnih dvanaest godina utrostručili, na 48 tona, a njihovo učešće u ukupnim rezervama povećali smo na 13%, što se pokazuje kao izuzetno važno u uslovima velikih globalnih turbulencija, kada cena zlata snažno raste (samo u toku ove godine za blizu 30%);
  • Imamo rekorde i u prilivu stranih direktnih investicija, koji je prošle godine dostigao 4,6 milijardi evra;
  • Snažan priliv stranih direktnih investicija nastavljen je i ove godine, i to u uslovima velikih izazova u matičnim zemljama. Zaključno sa novembrom, priliv stranih direktnih investicija dostigao je 4,467 milijardi evra, a još nam ostaje čitav decembar, tako da očekujemo da nam ova godina bude rekordna i da priliv investicija bude i viši nego u prethodnoj godini;
  • Rekordna je i dinarska štednja, koja je od početka prošle godine povećana za preko 80%, na preko 180 milijardi dinara;
  • Kvalitet aktive banaka je dodatno popravljen, uz učešće problematičnih kredita na najnižem nivou od 2,7%;
  • Ubrzanje kreditne aktivnosti na 7,2% međugodišnje u oktobru, uz visok rast kredita i privredi (4,9%) i stanovništvu (9,2%). „Sve je to deo rezultata koji su nas uveli u grupu zemalja investicionog ranga. I povećanje kreditnog rejtinga Srbije jeste potvrda da su Vlada Republike Srbije i Narodna banka Srbije zajedničkim naporima, i uz mudre politike i strateške odluke predsednika Aleksandra Vučića prethodnih godina odgovorno vodile ekonomsku politiku zemlje”, konstatuje guverner Jorgovanka Tabaković.

NOVI INSTRUMENT ZA KOORDINACIJU POLITIKA

Kako bi potvrdila kontinuiranu posvećenost dobrim politikama i nastavku reformskog zamaha i fiskalne discipline, Srbija će saradnju s Međunarodnim monetarnim fondom nastaviti kroz trogodišnji Instrument za koordinaciju politika s ciljem:

  • očuvanja makroekonomske i finansijske stabilnosti,
  • održavanja fiskalne discipline i silazne putanje javnog duga i
  • daljeg jačanja otpornosti sektora energetike i stvaranja prostora za realizaciju investicionih potreba u tom sektoru.

Tome će, prema oceni Međunarodnog monetarnog fonda, doprineti i ambiciozan plan javnih investicija, kao i nastavak strukturnih reformi.

„Uvažavajući rezultate koje je Srbija ostvarila u prethodnih dvanaest godina, novim, trećim po redu Instrumentom za koordinaciju politika Međunarodni monetarni fond će podržati njihovo očuvanje, kao i nastavak sprovođenja ambiciozne reformske agende. Inflacija u granicama cilja Narodne banke Srbije, očuvana relativna stabilnost deviznog kursa dinara prema evru i rekordne devizne rezerve ostaće važan stub za investiciono i potrošačko poverenje i za finansijsku stabilnosti zemlje”, zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković, navodi se u saopštenju za medije.