Piše: Radojka Nikolić
(Izvor: IMF. Countries)
Početkom oktobra 2023. zvanično je saopšteno da je bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u 2022. godini porastao za 2,5 odsto, u poređenju sa prethodnom godinom. Doduše, nominalni rast je iznosio 13,2 odsto, ali kad se otklone efekti inflacije, ostaje realno povećanje od 2,5 odsto – objavio je Republički zavod za statistiku. Mnogo ranije, pre nepune dve godine, već krajem 2021. počele su procene rasta BDP u 2022. godini. Pa, sada, kad znamo koliko je BDP realno porastao, možemo da se podsetimo procena i da vidimo ko je najtačnije procenio. Odgovor je kratak: MMF. Naime, najtačnija je bila procena Međunarodnog monetarnog fonda, jer je ta finansijska institucija najavljivala da će srpski BDP u 2022. godini realno biti povećan upravo za 2,5 odsto.
Kako su ostali procenjivali? Ako se podsetimo, podaci pokazuju da je najveću stopu rasta predvidela Vlada Srbije, odnosno srpsko Ministarstvo finansija, koje je u novembru 2021. godine, u okviru donošenja srpskog budžeta za 2022. godinu, procenjivalo da će rast BDP-a iznositi 4,5 odsto. Ta najveća, procenjivana stopa rasta – nije bila tačna. A na osnovu toga su planirane sve stavke budžeta – i prihodne i rashodne. Ali, zanimljivo je da je u tom budžetu za 2022. godinu, inflacija bila planirana od samo 3,7 odsto, iako je u vreme projektovanja budžeta Ministarstvo finansija već imalo podatak da je međugodišnji rast potrošačkih cena u oktobru 2022. godine dostigao 6,6 odsto. Kao što znamo, godišnja inflacija je u 2022. u Srbiji bila više nego duplo veća i dostigla je 15,1 odsto.
Dakle, što se tiče srpskog Ministarstva finansija, u budžetu za 2022. godinu, pogrešno je procenjen i rast BDP-a i rast potrošačkih cena. Upravo zbog tih pogrešnih procena, zbog povećanih i prihoda i rashoda, u novembru 2022. godine, urađen je i rebalans republičkog budžeta.
No, osim Ministarstva finansija, pogrešnu procenu rasta BDP-a Srbije imao je i vladin Savet za BDP (pun naziv: Savet za koordinaciju aktivnosti i mera za rast bruto domaćeg proizvoda), koji je u septembru 2022. godine procenio da bi BDP trebalo da poraste 3,5 odsto u tekućoj godini.
Pogrešnu procenu imala je i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), koja je krajem septembra 2022. objavila prognozu da će BDP Srbije u tekućoj godini biti povećan za 3,3 odsto.
Slično, takođe pogrešno, procenjivala je i Evropska komisija (EK), to jest evropska vlada. Jer, EK je u proleće 2022. godine objavila da će rast BDP-a Srbije iznositi 3,4 odsto u tekućoj godini.
I, konačno, pogrešnu procenu imala je i Svetska banka koja je procenjivala da će rast srpskog BDP-a iznositi 3,2 odsto u 2022. godini. To je objavljeno u oktobru 2022. godine u Ažuriranom ekonomskom izveštaju za region Evrope i centralne Azije (ECA), čime je praktično zadržana ista projekcija rasta BDP-a Srbije iz juna te godine.
Naravno, procene su – procene. To znači da su podložne promenama. Ali, što su procene tačnije, utoliko bolje za planove i realizaciju državnog budžeta, pored ostalog. Kako vidimo, najtačnija je bila procena MMF-a za očekivani rast BDP-a u 2022. godini. Možda to i nije iznenađenje, jer Srbija ima aranžman sa MMF-om, što znači da su im dostupni svi podaci o srpskim finansijama. Ali, na osnovu njih treba uraditi i procenu, a oni su nas odlično procenili.
Uskoro će se pred poslanicima Skupštine Srbije naći budžet za 2024. godinu. U predlogu tog budžeta se najavljuje očekivani privredni rast od 3,5 odsto. Uslediće procene rasta BDP-a za 2024. i iz drugih institucija, domaćih i stranih, pa eto prilike za nove provere tih procena kada, kroz godinu i po dana ili dve, statitstika bude objavila konačne rezultate.
