Gujaničić: Rusi bi za kompaniju NIS mogli naći kupca na više strana, ali je pitanje ograničenja koja je srpska vlada dobila ovim ultimatumom

Autor: Radojka Nikolić

 

„Objavljene sankcije, a posebno instrukcije američke administracije koje su saopštili naši zvaničnici, govore da su ovo pre svega mere za promenu naše spoljne politike koja je do sada balansirala između interesa na Istoku i Zapadu. O ovome, pre svega, govori instrukcija američke administracije da domaće vlasti moraju neutralisati vlasnički udeo ruske strane u NIS-u, i da ih neće zadovoljiti spuštanje praga ispod 50 odsto vlasništva“, kaže Nenad Gujaničić, glavni broker brokerske kuće Momentum, Novi Sad, odgovarajući na pitanje portala magazinbiznis.rs o tome kakve su opcije otvorene za kompaniju NIS ovim najnovijim nalogom-sankcijama američkog Stejt departmenta da ne sme biti ruskog kapitala u kompaniji.

O tome kako tumači ovu vrstu sankcija-pritiska na rusko-srpsku kompaniju, o mogućoj prodaji akcija NIS-a na berzi, o trenutnoj berzanskoj vrednosti kompanije,  o državi kao vlasniku i o očekivanim scenarijima posle najnovijeg zahteva koje uvodi odlazeća administracija predsednika Bajdena, a za koje se ne sumnja da će ih sprovoditi i dolazeća Trampova administracija, donosimo detalje u ekskluzivnom intervju sa Nenadom Gujaničićem za naš poral.

Da li bi, osim države Srbije, mogao da se pojavi neki drugi potencijalni kupac akcija NIS-a?

„NIS je kompanija koja se nalazi u izuzetno dobrom stanju, čemu je svakako pogodovao i poslovni ambijent od 2022. godine koji je bio dosta afirmativan za naftne biznise. To govori i da su ostale naftne kompanije prilično likvidne i u dobroj finansijskoj kondiciji i da bi se veoma lako mogao naći veći broj kandidata koji bi potencijalno bio zainteresovan da kupi NIS kada bi bio na prodaju“.

S obzirom na to da je NIS akcionarsko društvo, da li bi se transakcija isključivo obavljala preko berze ili bi mogla da se nađe neka druga opcija za transfer kapitala?

„Eventualna transakcija bi se sasvim izvesno odvijala preko Beogradske berze putem blok transakcije kao što je bio slučaj i kada je pre dve godine Gazprom Neft preneo oko šest odsto akcija Gazpromu“.

Da li bi Gaspromjeft mogao da pronađe nekog drugog kupca za svoj kapital, osim države Srbije?

„Hipotetički, većinski vlasnik NIS-a bi lako mogao pronaći kupca na više strana, ali ostaje pitanje njihovog interesa za tu transakciju, kao i ograničenja koja je dobila naša vlada u vezi sa ovim ultimatumom“.

Da li država Srbija ima pravo preče kupovine akcije?

„U akcionarskom društvu pravo preče kupovine postoji samo kod emisije novih akcija. Takođe, ugovorom o kupoprodaji 51 odsto akcija NIS-a, koliko mi je poznato, nisu postavljene nikakve posebne odredbe koje bi regulisale ovo pitanje“.

Da li država Srbija ima pravo veta na neke transakcije koje bi obavljao Gaspromnjeft?

„U smislu vlasništva Gazprom Neft-a naša država nema apsolutno nikakvih ingerencija“.

Kako će Beogradska berza reagovati na ove najave promene vlasnika – ima li već nekih promena u vrednosti akcija?

„Ova vest je došla nakon što je Beogradska berza zatvorena, a verovatno će od ponedeljka postojati pritisak na prodajnoj strani, slično kao što je to bilo pre mesec dana kada su državni zvaničnici počeli da špekulišu o ovom scenariju“.

Kolika je vrednost akcija NIS-a u posedu ruskih kompanija? Kolka bi bila transakciona cena?

„NIS trenutno na berzi vredi nešto preko milijardu evra, a paket akcija ruske strane vredi manje od 600 miliona evra. Međutim, slaba likvidnost (mali prometi) akcija ne daje njihovu realnu cenu, te je sasvim izvesno da bi kontrolni paket akcija ove kompanije na nekakvom međunarodnom tenderu nosio znatno veću premiju nego što je uobičajeno kada se firme preuzimaju. S druge strane stoji ova vanredna situacija i hitnost za rešenje vlasničke strukture što negativno utiče na vrednovanje kompanije u potencijalnoj transakciji“.

Da li bi za kupovinu NIS-a, u perspektivi, mogli biti zainteresovane neke američke kompanije, imajući u vidi strateški sporazum u oblasti energetike koji je Srbija u septembru 2024. g. potpisala sa SAD?

„NIS je mala naftna kompanija u globalnim prilikama i verovatno bi potencijalnog kupca trebalo tražiti pre svega u nekim evropskim i regionalnim igračima“.

Kako se do sada Srbija ponašala kao vlasnik gotovo jedne trećine akcija tako važne naftne kompanije kao što je NIS?

„Predstavnici državnog kapitala u NIS-u nisu se ponašali nimalo drugačije nego inače kako državni činovnici štite javni interes u akcionarskim društvima. Sama činjenica da država u odbor direktora nije delegirala najveće domaće stručnjake koji bi doprineli kontroli i boljem funkcionisanju kompanije već političke nameštenike dovoljno govori kakav smo signal slali strateškom partneru. Pored netransparentne privatizacije, odsustvo kontrole države i nebriga o sopstvenih 30 odsto kapitala je verovatno najveća manjkavost inače prilično uspešnog projekta transformacije NIS-a u modernu kompaniju“.

Da li je država dobar vlasnik za NIS u budućnosti, ako imamo u vidu istorijska iskustva iz naše realnosti da država nije dobar vlasnik?

„U samom pitanju ste dali veći deo odgovora. Na velikom broju primera se videlo da ne postoji efikasno korporativno upravljanje državnih kompanija odnosno poslovanje državnih firmi isključivo je pod partijskom kontrolom što pre ili kasnije vodi stvaranju gubitaka. Na ovim prostorima je i dalje prisutna utopija da većina firmi treba da budu državne, da ih vode domaći ljudi, a da budžet ubira dividende. Jasno je da ovaj teorijski koncept ne pije vodu u praksi jer naša zemlja nema razvijene institucije i vladavinu prava, pa samim tim ne postoji valjana kontrola ni političara izabranih na izborima, a kamoli preduzeća koja vode”.

Ruska strana je i vlasnik Petrohemije, koja je u proizvodnom procesu vezana za NIS, tj. Rafineriju nafte Pančevo. Šta će to značiti za Petrohemiju?

„Eventualni izlazak Rusa iz NIS-a bi verovatno kao žrtvu nosio Petrohemiju koja se nalazi na početku velikog investicionog ciklusa nakon sprovedene privatizacije. Mora se reći da je NIS nevoljno ušao u ovaj posao nakon dosta godina odbijanja, a razlozi prihvatanja verovatno nisu samo tržišne prirode. Moguće da će se priča oko Petrohemije ponovo naći na njenom početku“.

Ruski vlasnik je NIS pretvorio u korporativno veoma dobro orgnizovanu kompaniju i dosta je investirao u svim domenima – od istraživanja, eksploatacije i prerade nafte do donacija lokalnoj zajednici, sportu, manifestacijama… Kako ocenjujete upravljenje NIS-om od strane Gaspromnjefta, od perioda posle privatizacije do danas?

„S obzirom na okolnosti u kojima je ruska strana vodila NIS, kao i spomenuto odsustvo adekvatne kontrole od najvećeg manjinskog akcionara (države) i samog tržišta kapitala koje se gotovo urušilo, upravljanje NIS-a u ovom periodu se može oceniti sa visokom pozitivnom ocenom. Naravno, i ovde je moguće naći dosta manjkavosti, ali kada bismo alternativno sagledali ostala preduzeća sa državnim interesom ili pokušali da dokučimo gde bi se NIS nalazio da je ostao pod kontrolom države, jasno je da je ovaj scenario išao u liniji sa interesima svih građana“.

Kakve su Vaše procene – kakvi su scenariji mogući u vezi sa NIS-om u budućnosti?

„Verujem da će NIS ostati jaka i stabilna kompanija, te da će biti prevladani aktuelni problemi koji su nastali kao posledica geopolitičkih previranja i preterane samouverenosti domaćih političkih elita kada je u pitanju vođenje spoljne politike“, ocenio je Nenad Gujaničić u intervjuu za naš portal.