Početkom juna Svetska banka je objavila svoj izveštaj o očekivanom globalnom ekonomskom rastu, uz ključnu ocenu da svet beleži dinamičan ali neravnomeran oporavak. Pošto smo sada na polovini 2021. godine, procene bi trebalo da budu dosta relevantne, jer već imamo rezultate za jedan i po kvartal iza nas. Eksperti Svetske banke procenili su da će globalni rast iznositi oko 5,6 odsto, te da je to najbrži oporavak iz recesije u prošlih 80 godina! A razlog za takav rekord je u oporavku velikih ekonomija.
Ali, problem je što se brojne ekonomije u razvoju i dalje bore sa posledicama kovida-19. Čak oko dve trećine ekonomija u razvoju neće nadoknaditi pad dohotka po stanovniku pre 2022. godine, konstatuju analitičari Svetske banke. Oni navode procenu da će u ekonomijama sa nižim dohotkom privredni rast biti najniži u poslednjih 20 godina, te da će iznositi 2,9 odsto. Ubrzanje rasta predviđaju za 2022. godinu i to na 4,7 odsto.
A gde smo tu mi? Gde je Srbija? Tu smo, u procenama za zemlje Evrope i Centralne Azije. Za nas procena rasta iznosi pet procenata.
Ali, cela ova situacija oko procena rasta, što je, inače uobičajena aktivnost Svetske banke, podseća me na našu vlast koja želi da ističe da imamo najbrži rast, da smo najbolji, da stalno napredujemo… Ako se pogleda lista zemalja, jasno je da je najviši rast procenjen za Crnu Goru i to 7,1 odsto, dok je rast od 6,0 odsto procenjen za tri zemlje: Gruziju, Mađarsku i Rumuniju. Sa pet odsto rasta, isto kao i mi, upisana je Turska, dok je rast od 5,5 odsto procenjen za Hrvatsku, a za Tadžikistan 5,3 odsto, i tako dalje.
Ako bismo sledili logiku – mi imamo najveći rast, onda je na ovoj listi od 23 zemlje Evrope i Centralne Azije, Crna Gora – najbolja! A pogledajte šta se tamo dešava: javni dug iznosi 105 odsto BDP-a i na istorijskom maksimumu je, nisu u stanju da servisiraju dugove, plate stagniraju ili opadaju. Ali, uprkos tome, sa punim pravom mogu da kažu da će u 2021. godini imati najveći rast u zemljama Evrope i Centralne Azije, prema procenama Svetske banke!
Ili, primer drugi. Takođe prema podacima Svetske banke, među najbrže rastućim ekonomijama na svetu je Bangladeš. U toj zemlji sa 163 miliona stanovnika iz siromaštva je u prošlih deset godina izašlo osam miliona ljudi, a prihod po stanovniku se utrostručio! I tako utrostručen, dohodak po stanovniku iznosi oko 1.900 dolara. Da podsetimo, u Srbiji je BDP po stanovniku oko 7.500 dolara. Može se, onda, lako zamisliti kako izgleda život miliona ljudi sa takvim prihodima u Bangladešu. Ali, kada se pogledaju stope rasta u prošloj deceniji – Bangladeš je među najbrže rastućim ekonomijama na svetu.
Kao razlozi rasta navodi se, na primer, velika tekstilna industrija, čak druga po veličini u svetu, te da izvoz tekstilnih proizvoda iz Bangladeša godišnje raste za 16 odsto. Ali, ako se, iz drugog ugla, pogleda zašto se to dešava, slika postaje jasnija. Naime, u Bangladešu, u prošloj deceniji, tekstilna industrija raste zato što se veliki brendovi, čiju odeću šiju Bangladežanke, sele iz Kine u kojoj im je povećana cena radne snage. Jer, kako se Kina razvija i rastu plate, raste i nivo životnog standarda, pa je stranim vlasnicima bilo lako da izračunaju da za stotine i stotine radnica koje sede satima i šiju u ogromnim halama, sada u Kini treba da izdvoje više novca. Time smanjuju svoju zaradu. I šta urade – presele proizvodnju u Bangladeš. I odmah iz ove zemlje počne izvoz da raste po 16 odsto godišnje…
Da zaključim, ukratko: bolje je biti razvijena ekonomija koja ima niske stope rasta, nego nerazvijena ekonomija koja „skokovito“ raste. Bolje da ne budemo među najbrže rastućim ekonomijama na svetu, kao Bangladeš. Bolje da budemo kao Švajcarska. Niko i ne pominje njihove stope rasta, a imaju BDP po stanovniku oko 82.000 dolara. I tako, stabilno, godinama…