Branimir Jovanović (Foto: Privatna arhiva)
Najveći rizik je da Evropa ostane bez ruskog gasa, što bi značilo da će se mnoge firme morati privremeno zatvoriti. To bi bio šok sličan onome sa početka pandemije, kada su bili lokdauni, i to bi značilo da će EU sasvim sigurno upasti u recesiju. To će se svakako odraziti i na Srbiju i Balkan, jer će se strane firme koje tu posluju, takođe morati privremeno zatvoriti, kaže Branimir Jovanović, ekspert za Zapadni Balkan u Bečkom institutu za međunarodne studije (The Vienna Institute for International Economic Studies), u ekskluzivnom intervjuu za naš portal. Ali, kako naglašava Jovanović, „ako ipak ne dođe do ovoga, ako bude gasa i zimi, stanje neće biti tako strašno i ekonomije će opet imati neki rast, samo nešto malo niži nego u prvoj polovini godine“.
Šta vidite kao najveće izazove za drugu polovinu 2022. godine za države EU i za države Zapadnog Balkana?
Prva polovina 2022. je protekla relativno dobro, ne samo u Srbiji, nego i svuda na Balkanu i u Evropi. Inflacija jeste rasla, ali to nije imalo prevelike posledice po privrede, jer je ekonomski rast bio dosta solidan.
Druga polovina ove godine može biti teža, i zbog inflacije koja je viša nego u prvoj polovini godine, ali i zbog povećanja kamatnih stopa svuda u svetu.
Koliko dugo će trajati energetska kriza? Kada će biti moguće razrešenje energetske krize sa kojom se susreće centralna Evropa?
Svi su trenutno fokusirani na dolazeću zimu, ali je sasvim moguće da naredna godina bude još gora, jer za ovu zimu ima nekakvih zaliha gasa u skladištima, dok za sledeću to nije sigurno. Niko ne može kazati do kada će energetska kriza trajati. Sve dok Evropa ne smanji zavisnost od ruskog gasa, rizik će postojati. Trenutno, EU uvozi oko 40% gasa koji troši iz Rusije, što je previše, puno više nego što je udeo ruske nafte (27%). U maju su usvojili su plan za smanjenje te zavisnosti, ali pitanje je kako će se plan implementirati. Plan predviđa da se već ove godine smanji potrošnja za oko 2/3, što se trenutno čini nemogućim.
Najvažnije ovde je da države investiraju u obnovljivu energiju, i ako to rade, za nekoliko godina neće biti problema.
Može li se izbeći recesija u državama razvijene Evrope i kako?
Sve će zavisiti od ruskog gasa. Ako isporuka stane, recesija je neizbežna. Ako bude gasa, recesija će se izbeći. Kreatori ekonomskih politika nemaju previše moći oko toga, ali mogu, ako gas stane, da preduzmu mere da štete svedu na minimum, kao što su uradili na početku pandemije. Druga stvar koju mogu uraditi je da na duži rok spreče da se ove stvari ponove, što u principu znači da se smanji zavisnost od ruskog gasa, putem investiranja u obnovljive izvore energije.
Da li su isti problemi sa kojima se susreću države EU i države Zapadnog Balkana? U čemu ima razlike?
Problemi su svakako slični, mada ima i pojedinih razlika. Kada je inflacija u pitanju, ona je svuda visoka, ali je u Srbiji i na Balkanu malo viša nego u EU, jer su ljudi na Balkanu siromašniji, pa troše veći deo svog budžeta na hranu, čija je cena najviše skočila. Druga razlika kod inflacije je da je u Srbiji i na Balkanu najveći problem poskupljenje hrane, dok je u EU najveći problem poskupljenje energije – struje, gasa, grejanja. Treća razlika je da je zavisnost EU od ruskog gasa puno veća nego na Balkanu, jer gasifikacija na Balkanu nije tako odmakla, što znači da bi EU bila puno više pogođena ako stane isporuka gasa iz Rusije. S druge strane, EU ima veću fiskalnu podršku, i zbog toga što se države mogu puno lakše zaduživati, ali i zbog EU budžeta.
Hrvatska, na primer, treba da dobije oko 20 milijardi evra do 2025. godine od EU budžeta, što je 40% njihovog godišnjeg BDP-a. Takve pare, Srbija i ostale zemlje koje nisu članice EU, mogu samo sanjati.
Kakva su očekivanja za 2023. godinu za ekonomski razvoj država EU i za države Zapadnog Balkana?
Početak 2023. će svakako biti težak. Inflacija će biti visoka, kamatne stope takođe, a možda ne bude ni gasa. Ali kako će se stvari odvijati od proleća pa nadalje, zavisiće pre svega od toga kako će se rat odvijati, a to niko ne može predvideti danas. Prošle godine, u ovo vreme, svi su govorili kako će 2022. biti godina ekspanzije, kako će sve ekonomije rasti zbog post-pandemijskog entuzijazma… Stvari su se promenile ne u par meseci, već u par dana. Živimo u periodu novog hladnog rata i politička dešavanja će određivati sve, a njih niko ne može predvideti. Ovih dana vidimo i tenzije oko Tajvana. Ako dođe do sukoba tamo, to će biti još jedan ogroman ekonomski šok, možda još veći i od pandemije i od rata u Ukrajini.
Oko 2/3 svih svetskih čipova se proizvodi u Tajvanu, a čipovi su danas sastavni deo baš svega, od veš mašina, preko mobilnih telefona, do automobila. Proizvodnja svih ovih stvari može stati, a to bi bilo nešto sa nesagledivim posledicama.
Branimir Jovanović (Foto: Privatna arhiva)
Kako će u ovim krizama – inflacija i energetika – proći Srbija?
I pored svega, čini se da Srbija za sada prolazi relativno dobro. Inflacija u junu je oko 12%, što je među najnižim u regionu (BiH i Makedonija, recimo, imaju inflaciju od 16%). Vlada je uradila dobru stvar kada je zamrznula cene osnovnih namirnica krajem prošle godine, jer na taj način štiti i siromašne, ali i sprečava da inflacija eskalira. Povećanje minimalne zarade, plata u javnom sektoru i penzija je takođe ispravna odluka, jer se na taj način štiti kupovna moć ljudi, i sprečava da potrošnja padne, a time i privredna aktivnost. Čak je i dogovor o ruskom gasu, koliko god bio politički kontroverzan, sa ekonomske strane gledišta ispravan, jer obezbeđuje jevtin gas za državu u vreme kada je cena gasa najveća u istoriji.
Ostaje da vidimo kakve će biti dugoročne posledice svega ovoga, odnosno da li će Srbija izgubiti podršku EU zbog ruskog gasa, do kada će kontrola cena trajati i šta će biti kada se ukine, ali se čini da se velike štete ipak mogu izbeći, ako se preduzmu pravilni koraci.
Pa, ovim vašim ocenama bi i srpski Predsednik Vučić bio zadovoljan…Da li je moguće da Srbija tako relativno dobro prolazi kroz krizu?
Vučića, i vladu uopšte, treba kritikovati za mnoge stvari. Treba ih kritikovati jer nisu uradili dovoljno da bi eliminisali strukturne probleme u privredi, u društvu, treba ih kritikovati što Srbija još uvek ima 22% stopu siromaštva, što ima klasne razlike među najvećim u Evropi. Treba ih kritikovati i zbog načina vladanja, zbog narušavanja demokratskih principa, zbog autoritarizma, zbog neslobode medija, zbog korupcije, zbog nevladavine prava. Ali u ovoj krizi, kao i na početku pandemije, preduzeli su dobre ekonomske mere, koje su sprečile veće štete, i to treba priznati.
Kako je inflacija postala glavni svetski problem i kako se može zaustaviti?
Inflacija je još u drugoj polovini prošle godine počela rasti. Taj rast je bio uzrokovan problemima u globalnim lancima snabdevanja zbog pandemije – zbog lokdauna, širenja virusa i svega toga, proizvodnja u azijskim zemljama je pala, a takođe i mogućnost prevoza tih proizvoda iz Azije u Evropu. To je dovelo do smanjenja globalne ponude, u vreme kada je tražnja bila povećana, zbog trošenja ljudi nakon lokdauna, i to je uzrokovalo da cene počnu rasti. U isto vreme, sve velike centralne banke su ubrizgale novac u svojim finansijskim sistemima, a vlade su intenzivno trošile, što je takođe uticalo na cene, posebno u Americi. Ali su očekivanja bila da će ovi efekti početi da se gube negde sredinom ove godine, i da će se inflacija na kraju godine vratiti u normalu. I onda je došao rat u Ukrajini, nakon koga su sve cene prosto eksplodirale. Cena pšenice na svetskim berzama je skočila sa oko 330 dolara za metričku tonu u februaru, na 450 u martu. Cena nafte od oko 90 dolara za barel, na oko 120. Cena gasa od oko 27 dolara za milion termalnih jedinica, na oko 42. I tako je počeo ovaj novi talas poskupljenja koji još uvek traje. Pritisci će se smanjiti kade se globalne cene stabiliziraju, i čini se da se već vide prvi znaci toga.
Cena pšenice je u julu pala na predratni nivo, isto kao i cena nafte. Ali cena gasa još uvek skače, a čini se da će tako i nastaviti, zbog neizvesnosti oko ruskog gasa, tako da, još uvek je rano zaključiti da je najgore prošlo.
Kakva je razlika u posledicama koje inflacija ostavlja u Evropi i u SAD?
Inflacija u Americi je zadnjih godinu dana bila stalno veća od inflacije u EU, jer je Amerika imala veći državni paket pomoći prošle godine. Međutim, čini se da u julu dolazi do preokreta, jer je inflacija u Americi usporila na 8,5% (od 9,1% proteklog meseca), dok inflacija u EU i dalje raste, pa je u julu 8,9% (od 8,6% proteklog meseca). Glavni razlog za ovaj preokret je to što cena gasa u Evropi i dalje raste, dok u Americi pada. Primetna je i razlika u ponašanju Američke i Evropske centralne banke. Američki FED je već 4 puta ove godine povećao svoju kamatu, ukupno za 2,25 procentnih poena, dok je Evropska centralna banka uradila to samo jednom, za 0,5 poena.
Razlog za agresivnije ponašanje američkog FED-a je što je američka ekonomija u puno boljem stanju od evropske, pa banka može priuštiti da poveća kamatu više. Evropa je u nezavidnom položaju zbog neizvesnosti oko gasa, pa banka ne sme previše dizati kamatu.
Koliko je opasno (i za koga), izjednačavaje vrednosti evra i dolara? Ko od ovoga ima najviše koristi?
Rast dolara je u suštini posledica toga što je Američka centralna banka povećala svoju kamatu puno više od Evropske centralne banke. A to je posledica toga što je Amerika trenutno u puno boljem stanju od EU, jer njih rat u Ukrajini puno manje pogađa i oni ne zavise od ruskog gasa. Jačanje dolara pravi Ameriku i Amerikance bogatijima, jer sada njihove pare više vrede. S druge strane, to pravi evropske proizvode jeftinijim u Americi, što će povećati evropski izvoz tamo, a time i evropski BDP. Kolateralna šteta su zemlje koje imaju dugove u dolarima, jer će im sada biti teže vraćati taj dug. Kretanje kurseva je uvek nezahvalno prognozirati, ali bih rekao da, sve dok je Amerika u boljem ekonomskom stanju od Evrope, i sve dok je Američki FED agresivniji kada ja kamatna stopa u pitanju, da će dolar rasti, ili barem stajati na trenutnom nivou. Čini se da će tako biti bar do proleća.
Ima li razloga za strah od kraha evra, odnosno na povratak nacionalnim valutama?
Mislim da ne. Niko ozbiljan ne priča o tome. Dosta ekonomista čak i govore da je trenutno slabljenje evra dobro za Evropu, jer će povećati ekonomski rast.
Koliko će ova kriza delovati razorno na EU i jedinstvo Unije?
U prvim mesecima rata, činilo da se da su EU zemlje složnije nego ikada – sve su osudile rusku invaziju i uvele sankcije (čak i Mađarska). Međutim, kako vreme prolazi i kako se ekonomske posledice rata počinju osećati u Evropi, stvari se polako menjaju. Inflacija je već veliki problem svuda, sve su cene skočile, ljudi se bune. Svi se pribojavaju da za par meseci možda neće biti grejanja, da će možda biti restrikcija struje… I sada je primetna neka podeljenost u evropskim zemljama po pitanju šta treba raditi oko rata u Ukrajini. Na jednoj strani su baltičke zemlje, Poljska i nordijske zemlje, koje kažu da rat treba trajati sve dok se Rusija ne porazi, ma kakva god bila cena toga po Evropu. Na drugoj strani su Nemačka, Francuska, Italija i neke ostale zemlje, gde većina ljudi misli da glavni cilj treba biti da dođe do primirja što pre, kako bi se sprečila veća ekonomska kriza. Nejasno je kako će se stvari odvijati. Kod političara se još uvek ne vidi neka podeljenost, ali ako se ekonomsko i socijalno stanje pogorša, pa možda bude i protesta, i političari će morati da reaguju kako bi smirili nezadovoljstvo, što svakako može dovesti do većih podela, pa i kreiranja blokova, ocenio je Branimir Jovanović za portal www.magazinbiznis.rs.
Radojka Nikolić
