Anin crni čeri paradajz na lebanskom Paradajz festu

Autor: Radojka Nikolić

Sve do pre tri godine, u Srbiji se nije znalo da je opština Lebane, godinama posmatrana kao jedna od najnerazvijenijih, zapravo, najbogatija u proizvodnji paradajza. Prema broju zasada, a to je preko četiri miliona sadnica paradajza godišnje, podaci su pokazali da se u selima koja pripadaju opštini Lebane, nizvodno od reke Jablanice, prema Leskovcu, u plastenicima proizvede najviše paradajza u Srbiji. Pre tri godine, bio je to povod za projekat kojim je opština Lebane, sa predsednikom Ivanom Bogdanovićem na čelu, uz pomoć republičke vlade, pokrenula festival 2021. godine – Paradajz fest. Ove godine održan je treći festival, od 21. do 23. jula koji je, naravno, bogatiji, posećeniji i sa najviše učesnika do sada.

Na sva tri dosadašnja festivala učestvovala je i Ana Stanisavljević, koja u selu Donje Vranovce ima porodično poljoprivredno gazdinstvo. Anina porodica se više od 20 godina bavi plasteničkom proizvodnjom paradajza, a sada to rade na površini većoj od jednog hektara, pa se ubrajaju u nekoliko najvećih proizvođača u lebanskoj opštini. Ali, ove godine, za Paradajz fest stigao je i Anin crni čeri paradajz, jedini proizveden u ovom kraju. U kratkom razgovoru, dok smo obilazili izlagače, Ana kaže da je proizvodnja ovih specijalnih hibridnih sorti veoma zahtevna, i da je zbog toga veoma ponosna na svoj poduhvat: “Osim crnog, proizveli smo i žuti i narandžasti čeri, jer su veoma traženi na tržištu. Više se koriste za dekoraciju, ali je potražnja velika i nema problema sa plasmanom. Sigurna sam da ga jedino mi proizvodimo u našem okrugu, jer da neko to još radi, znali bismo”, kaže Ana.

Inače, ovaj mali paradajz crnih plodova, bogat vitaminom C i antioksidantima posmatrače privlači i svojom neobičnom bojom. Podaci pokazuju da je crni paradajz nastao kao rezultat višegodišnje selekcije i odabira plodova sa tamnijim pigmentom od standardnog crvenog. U taj proces nisu bile uključene nikakve genetičke manipulacije, a crni paradajz nije u potpunosti crn: tu su pomešane tamno braon boje, bordo i boje mahagonija.

U svom ovogodišnjem nastupu na Paradajz festu, Ana Stanisavljević je ponudila paradajz raznih boja – crvene, žute, narandžaste, roze, crvene – a štand je bio tako atraktivno dekorisan da je Ana osvojila prvo mesto za najlepše dekorisanu tezgu Paradajz festa.

Među nagrađenima na Paradajz festu je i Petar Ivković iz Konjina, jer je odgajio najteži paradajz: merenje je pokazalo da je u domaćinstvu Ivković proizveden paradajz težak 1.273 grama, što je ove godine bio rekord – za prvu nagradu. To je paradajz autohtone sorte “volovsko srce”, a kada smo pitali Petra da li taj paradajz može da raste bez “hemije” i “prskanja”, kratko i iskreno je odgovorio:

“Ko vam kaže da nije prskan paradajz – sigurno vas laže! Nema velike proizvodnje bez prskanja. Samo je važno koja se sredstva koriste i kako se to obavlja, da ne bi bilo štetno za jelo. Ali, da se prska – mora!”

Dosadašnje tri manifestacije Paradajz festa u Lebanu privukle su, bez sumnje, veliki broj i izlagača i posetilaca. Ovogodišnji pokrovitelj bila je opština Lebane, a organizator opštinska Turistička organizacija. Prema njihovoj proceni, festival je posetilo oko 30.000 ljudi, tokom tri dana. Naravno, nisu svi oni kupovali paradajz. Većina je došla na ovaj festival jer su im bili privlačni noćni koncerti estradnih folk zvezda. Ali, osim tih atrakcija, lebanski Paradajz fest već poprima međunarodni karakter, na čemu organizatori insistiraju. Ove godine učestvovali su predstavnici iz Severne Makedonije, a za sledeću godinu Ivan Bogdanović najavljuje još veći broj inostranih učesnika -proizvođača.

Na međunarodnom karakteru manifestacije insistira i Goran Jović, direktor Privredne komore Srbije Regionalne privredne komore Leskovac. Uključivanje učesnika iz regiona u Paradajz fest, ali ne samo iz regiona, već i iz svih država koje su zainteresovane za ovakvu saradnju, Jović smatra neophodnim jer to daje šansu za ekonomski razvoj. Sa bogatim iskustvom privrednika, Goran Jović ističe da je veoma važno da se što pre na teritoriji opštine Lebane podignu proizvodni pogoni ili fabrike u kojima će se prerađivati paradajz u finalne proizvode. Prednosti takve prerade su brojne – od približavanja proizvođačima paradajza ovoga kraja, do nastanka kvalitetnih finalnih proizvoda koji imaju veće cene i lakši su za transport.

Jović podseća i da je trebalo hrabrosti i istrajnosti da prvi Paradajz fest u Lebanu uopšte startuje 2021. godine, jer tajming nikad nije bio gori: proizvođači paradajza su protestovali zbog niske tržišne cene od pet do deset dinara za kilogram! Smatrali su da je tako niska cena posledica uvoza paradajza iz Albanije i Turske, pa su protestno delili besplatno paradajz građanima ispred supermarketa u Leskovcu. Uprkos takvoj atmosferi prvi Paradajz fest u Lebanu uspešno je održan od 30. jula do 1. avgusta 2021. godine…

Ovog 21. jula, na dan početka trećeg Paradajz festa, paradajz je na pijaci u Lebanu, koštao od 80 do 130 dinara za kilogram i proizvođači se nisu žalili. Naprotiv, bili su vrlo zadovoljni. Isto kao što su bili zadovoljni i učešćem na Paradajz festu koji za Lebane, malo mesto na jugoistoku Srbije, predstavlja veliki događaj i ima ogroman značaj.