Prof. Dragana Mitrović: Kina je uspela da dobije „nemačku cenu“ za gas koji dolazi iz „Snage Sibira“ i ugovor na 30 godina

Autor: Radojka Nikolić

U prvom kvartalu 2025. godine, kineska ekonomija je rasla brže nego što se očekivalo, dostigavši 5,4% u odnosu na isti period prošle godine, prema podacima China Briefing-a. Tu se navodi da je rast pokrenut naglim porastom izvoza i snažnim rezultatima u maloprodaji i industrijskoj proizvodnji. Šta se dogodilo? Otkud toliki rast i to upravo u prvom kvartalu ove godine koji je obeležen „bukom“ oko najave Trampovih carina, pa uvođenjem, pa obustavljanjem, pa direktnim pregovorima sa Kinom…

To je bilo moje pitanje za prof. Draganu Mitrović, vrhunskog poznavaoca kineskih prilika – od geopolitike do ekonomije. U intervjuu za moj portal www.magazinbiznis.rs profesorka Mitrović objašnjava zašto raste kineska ekonomija, kakav je zaokret napravljen u ekonomskoj politici, o orijentaciji na ruske energente, o „carinskom ratu“, o kineskim investicijama u Srbiji i o tome šta nismo naučili od Kineza, nažalost.

Dakle, uprkos svim tim izrazito otežavajućim okolnostima – rast izvoza, industrijske proizvodnje i unutrašnje potrošnje u Kini?!

„ Tako je, rast je u prvom  kvartalu, a trend se nastavlja i u maju. Kineska ekonomija nastavlja da snažno raste i pokazuje sposobnost da u hodu preskoči ili zaobiđe nastale prepreke. Deo objašnjenja leži u tome što su sve nedaće i problemi bili očekivani od strane donosioca odluka koji kreiraju opšti utisak i ambijent u kome se odvija ekonomija, pa su sa mnogim merama krenuli još krajem prethodne godine. Konkretno, kineske su vlasti donele niz mera kojima bi poduprle domaću potrošnju“.

Koje su to mere primenile kineske vlasti?

„Pored vaučera, popusta na stare modele trajnih potrošačkih dobara, povoljne zamene starih modela automobila i aparata za domaćinstvo, pametnih telefona i laptopova za nove, olakšica za e-trgovinu, smanjenja poreza i drugih uvedenih podsticaja, broj putovanja i kupovine tokom Praznika proleća (kineske Nove godine) dostigle su nivo pre pandemije Kovid-19, uz poverenje potrošača u budući nivo životnog standarda. Program subvencioniranja potrošača i borbu protiv deflacije, vredan oko 300 milijardi juana (41,7 milijardi dolara) finansiran je obveznicama lokalnih samouprava i doveo je do velikog rasta kupovine nekih od trajnih potrošačkih dobara. Ali, to je dovelo i do povećanja već ionako velikog duga nižih nivoa vlasti“.

Zašto su se kineske vlasti odlučile da na taj način podstaknu domaću potrošnju?

„U februaru 2025. godine, posle sastanka predsednika Sija sa vlasnicima vodećih privatnih korporacija, kada je najavio podršku države njihovih naporima da nastave da budu nosioci rasta i tehnološkog napretka kineske ekonomije, kao i najveći poslodavci, Svekineski narodni kongres je doneo zakon kojim se garantuje podrška države privatnom sektoru kao osloncu nacionalne ekonomije. Održani su i sastanci sa stranim investitorima gde se najavljivalo dalje otvaranje Kine i poboljšanje uslova za njihovo poslovanje. I privatni IKT sektor je dobio oproštaj i obećanje o podršci, uz ogromna državna ulaganja i poziv na ojačano  javno-privatno partnerstvo. Svakako da je ovo uticalo na otopljavanje poslovne klime i rast optimizma, uz prateće monetarne i fiskalne mere“.

Koje su još stimulativne mere preduzete?

„Tu su i subvencije kroz različite socijalne pakete za stariju populaciju koja ima više novca za trošenje, zatim smanjenje poreskih opterećenja za brojne kategorije stanovnika i preduzetnika i druge stimulativne mere. Ove mere su pogurale i proizvodnju i potrošnju (čini još uvek samo oko 40% BDP-a), ali je dobar deo industrijskog rasta došao od privatnog sektora kroz dalji rast digitalizacije, IKT sektora, razvoja naprednih tehnologija u privatnom i državnom sektoru, posebno kroz uključivanje veštačke inteligencije i druge napredne tehnologije kao generatora rasta, i velikih ulaganja u njih.

Samo je Huawei uložio u istraživanje i razvoj oko 18 milijardi dolara prošle godina, od čega čak trećinu u čisto teorijska istraživanja. Rasli su i avio i auto industrija, mašinogradnja i brodogradnja i slične tehnološki napredne industrijske grane koje imaju ogromno tržište kod kuće i ne zavise od uvoza tehnologije“.

Ali, uz veću domaću potrošnju, istovremeno je rastao i kineski izvoz?

„Značajan deo rasta potiče od izvoza. Ne samo da je kineski  izvoz u SAD, paradoksalno, dostigao nove rekorde, već je spoljna trgovina Kine u celosti zabeležila rast u odnosu na prošlu godinu. Što se trgovine sa SAD tiče, jasno je da su se trgovci sa obe strane Tihog okeana potrudili da stvore zalihe pre stupanja na snagu uvećanih carina. Dodatno, Kina je, poučena iskustvom iz prvog Trampovog mandata, preusmerila svoj izvoz na druga, sigurnija, tržišta. Kada je u pitanju ova godina, primetan je rast kineskog izvoza u najveće ekonomije EU i ASEAN-a“.

Zanimljiv je još jedan detalj: nedavno, 20. maja, Narodna banka Kine smanjila je osnovnu kamatnu stopu na jednogodišnje kredite na rekordno niskih 3%, kako bi dalje podsticala potrošnju i oživljavala ekonomiju?

„Sve je krenulo od dodatnog snižavanja referentne kamatne stope Narodne banke Kine na 1,4%, kao i obaveznih rezervi banaka, uz subvencionirano ’brisanje’ nenaplativih kredita iz bilansa banaka, kako bi se stvorio novi prostor za njihovo povoljno finansiranje investiranja u proizvodnju, ali i potrošnju, o kojoj je bilo reči. Ovo je snažna poruka i davanje stanovništvu kako bi se oslobodilo i trošilo više, jer će najteže udare na standard stanovništva i ekonomiju, kao i do sada, ublažiti država sistemom mera. Takođe, podrška je onima koji žele da investiraju u tehnološki naprednu i zelenu i digitalizovanu proizvodnju i naročito usluge.

Šta to znači za kineske potrošače čija je kupovna moć time, praktično, povećana a šta znači za kinesku ekonomiju i za globalnu ekonomiju, jer Kinezi ne kupuju samo u Kini, dosta i putuju?

„Veća potrošnja, logično, podstiče proizvodnju traženih roba i usluga, putovanja po zemlji i inostranstvu, kupovanje stranih roba i usluga. Više od milion mladih Kineza studira u inostranstvu, a problem sa vizama SAD preusmerava sve više njih na druge destinacije, počev od Japana. Postati primamljivo odredište za njihovo studiranje veoma je velika i izgledna prilika za zemlju domaćina. Veliki broj kineskih državljana kupuje stanove, hotele, restorane u Japanu, ali i širom jugoistočne Azije. Budući da Kina ima više od šest miliona (dolarskih) milionera i između 400 i 500 miliona građana sa srednjim nivoom prihoda, prema kineskim standardima, njihov uticaj na kinesku i globalnu ekonomiju je veliki. Uticaj obe grupe na kinesku i globalnu ekonomiju će samo rasti, budući da se predviđa udvostručenje broja pripadnika obe. Ovo je ključno za dalji razvoj kineske ekonomije“.

Povezano sa razvojem ekonomije – kako komentarišete podatak da je obim isporuka ruskog gasa Kini, od januara do aprila povećan za 31,6% u odnosu na isti period prošle godine. Šta znači toliko visoka potrošnja gasa – za gotovo jednu trećinu?!

„Više je faktora uticalo na ovo povećanje, počev od smanjenja uvoza tečnog prirodnog gasa iz SAD, usled geopolitičkih trvenja dve sile, i u tom smislu jačanje oslanjanja na Rusiju kao zemlju isporučioca, čime Kina nastavlja pre više od dvadeset godina započetu diversifikaciju snabdevanja energentima. Kina se odlučuje da se sve više oslanja na strateškog partnera, Rusku Federaciju, i u ovoj oblasti. Dodatno, Kina je, nakon uvođenja sankcija Rusiji 2014. godini uspela da, posle deset godina tvrdih pregovora, dobije ’nemačku cenu’ za gas koji dolazi gasovodom Snaga Sibira, čiji je glavni gasovod završen 2019., ali je njegova istočna ruta dovršena decembra 2024., te sada omogućava povećani izvoz iz Rusije“.

Da li je, zapravo, Kina odustala od nekih drugih dobavljača, pa više sada koristi ruski gas?

„Rusija i Kina su planirale povećanje izvoza ruske sirove nafte i gasa 2025., a posle novih EU sankcija Gasprombanci pronađeni su novi kanali plaćanja koji su to olakšali. Prema tridesetogodišnjem ugovoru Gasprom će isporučivati CNPC (China National Petroleum Corp.) 35 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Ukratko, ove godine Rusija je postala vodeći izvoznik sirove nafte i gasa na tržištu NR Kine“.

     Ali, iako Kina beleži ekonomski rast, evropski analitičari upozoravaju na dva problema: prvo, američke carine, kakve god da budu, mogu negativno da utiču na kinesku ekonomiju i drugo, kineski sektor nekretnina i dalje predstavlja balon koji može da eksplodira. Kako Vi tumačite ta upozorenja?

„Smatram da mnoge njihove analize kineske i ruske ekonomije više liče na propagandne komade, nego na ozbiljne analize. Godinama slušamo sa tzv. političkog zapada da je kineska ekonomija u lošem stanju, da ’stagnira’, da ima neodrživ model i slično. Stagnirati sa rastom BDP-a od 5% ili tzv. japanskim ’izgubljenim decenijama’ bez rasta može biti samo nedostignuti san za većinu zemalja. Naravno da kineska ekonomija, koja je zabeležila najbrži kontinuirani ekonomski rast u novoj svetskoj ekonomskoj istoriji u veoma kratkom roku od nekoliko decenija, pati od brojnih disbalansa i slabosti. No, ne postoji idealan ekonomski model, niti savršeno stanje privrede, već samo duži ili kraći periodi ravnoteža i neravnoteža, i sposobnost – neki teoretičari i političari zagovaraju tezu: samih tržišta – a kineska, kao i sve vlade: vlasti da donosi pravovremene odluke i upravlja ovim procesima. Neki mogu, mada sve manje, da upravljaju čitavim globalnim sistemom i njegovim institucijama, a većina da se njima prilagođava“.

           Šta može biti najveća pretnja kineskoj ekonomiji?

Kineski su lideri uspevali da nađu zadovoljavajuće odgovore. Tako je i sada, u aktuelnim okolnostima trgovinskog i tehnološkog rata SAD protiv njih, uz veliki dug nižih nivoa vlasti još od pandemije Kovida-19, uz nezainteresovanost mladih da žive i rade kao njihovi roditelji, manje visokoplaćenih radnih mesta za diplomce i nezaposlenost od 5% u gradovima, uz diskriminaciju starijih radnika koji su izgubili posao, slab oporavak tržišta nekretnina koje je nekada gradilo i do 30% BDP-a, uz gušenje nekih privatnih biznisa (npr. privatnih pripremnih škola), bezbednosnih izazova za strane ulagače u uslužnim sektorima gde se barata sa ličnim podacima kineskih građana, uz uvek aktuelno pitanje energetske bezbednosti i bezbednosti prehrane, uz starenje stanovništva i druga objektivna i subjektivna ograničenja.

Uz sve te okolnosti kineski lideri su bili uspešni da nađu meru između ideologije i efikasnog upravljanja i svojim merama osiguraju poverenje potrošača, privatnih, pa i stranih investitora, i pronađu potencijale za dalji rast, za održiv razvoj ekonomije, zasnovan na inovacijama, digitalizaciji, veštačkoj inteligenciji, ekološkim standardima i brigom o što pravednijoj raspodeli bogatstva. Najnoviji izvanredni prodori u IKT sektoru, na polju gde su izloženi oštrim sankcijama, jedan su od pokazatelja“.

      Kako gledate na Trampov model uvođenja carina globalno – celom svetu?

„Vidim to kao oštru pregovaračku taktiku, koja je dovela do toga da svi, izuzev Kine, traže pregovore i pristaju na nove ustupke. Veoma slično je bilo i u njegovom prvom mandatu kada je naterao na reviziju partnere sa kojima su SAD imale bilateralne ili regionalne trgovačke sporazume – EU, Kanadu i Meksiko, Republiku Koreju i Japan, istupio je iz TPP-a itd. Kao i tada, cilj je dobijanje dodatnih ustupaka za američku stranu u sferi trgovine robama uz obećanje većih šansi za one koji su spremni i već ulažu ogromne svote u novu američku industriju, poput proizvodnje poluprovodnika (TSMC, kineski Tajpej), komunikacionih tehnologija i IKT (japanski SoftBank, preko 100 milijardi US $ uz otvaranje 100.000 radnih mesta), autoindustriju, brodogradnju i sl. Najave ogromnih investicija od preko 1,4 biliona US$ iz UAE i 600 milijardi US$ iz Saudijske Arabije u AI, data centre i infrastrukturne projekte, uz pridruživanje drugih, rezultati su ovakvog njegovog pristupa. Ovakva ekonomija zahtevala bi mnogo više energenata nego postojeća, kao i retkih strateški sirovina. Zato i vidimo američko fokusiranje na energetske i druge resurse, i teritorije i države koje ih poseduju!“.

      Da li se može očekivati da Trampov potez sa carinama, zaista i pokrene američku ekonomiju?

„Da li će uspeti u tome da reindustrijalizuje SAD i to kroz ozdravljenje strateških industrija i uvođenje najnaprednije proizvodnje kroz strana i fokusirana domaća ulaganja, otvoreno je pitanje i pitanje profila naslednika njegove administracije. Ne bih potcenjivala ove ideje, počev od stava njegove administracije da se mora prestati sa zaduživanjem države i stanovništva i oslanjanja na ’balon ekonomiju’, budući da se finansijski sektor ni približno nije očistio posle 2008., već je dodatno ’naduvan’ deficitarnim finansiranjem kovid ekonomije“.

 Sa druge strane, šta uvođenje carina donosi svetskoj ekonomiji. Šta je već vidljivo posle ovih prvih poteza najave, pa privremenog obustavljanja carina?

„U prvi mah, berze, poslovni krugovi i vlade reagovali su manje ili više, nervozno, većina spremna da moli za ustupke, sa ili bez gunđanja i uz spremnost da ponudi nešto. Brzo se formirao red onih koji su čekali na prijem u Mar-a-Lago ili druge adrese na kojima se pregovaranje obavljalo, jer je tržište SAD bilo decenijama Eldorado za sve izvoznike. Budući da su SAD skrojile postojeće međunarodne ekonomske institucije, pa i STO, po svojoj meri i potrebama, nastojanje Trampove administracije da bilateralno prekroji svetske trgovačke odnose dovodi do pitanja smisla postojanja ovih institucija, ili barem zainteresovanosti SAD da u njihovom radu učestvuje“.

     Kakva je Vaša procena: kako će se završiti ovaj „carinski rat“?

„Pristajanjem svih osim Kine (Rusija je izuzeta, navodno jer je pod sankcijama). Ostali će pristati na traženo i dobiti oprost, u manjoj ili većoj meri“.

 Šta je sa kineskom inicijativom „Pojas i put“ – da li se realizuje planiranim tempom ili je u zastoju?

„Inicijativa pojas i put je živa i prilično zdrava, uz promene koje je tokom vremena doživela. Neke su uzrokovane odustajanjem pojedinih zemalja iz geopolitičkih razloga (Baltičke zemlje), neke uviđanjem kineske strane vlastitih pogrešnih pristupa, pa i strategija. Na primer, kineski model ubrzanog razvoja je podrazumevao izgradnju gigantskih infrastrukturnih projekata, hiljade kilometara brzih pruga, mostova koji ’lebde’ i raznih čuda tehnologije i ljudskog pregora koji su je preobrazili i učinili zemljom sa fascinantnom saobraćajnom, energo i tehnološkom infrastrukturom. Ispostavilo se da to nije put za svaku ekonomiju, niti trošak koje mnogi mogu da priušte. Ekološka nebriga, previše kineskih radnika a premalo domaćih, nerazumevanje ili neslušanje glasova lokalnih zajednica i druga loša i poučna iskustva uticala su na promenu modela i nastupa kineske strane, od megalomanskih infrastrukturnih ka ’lepim i malim’ projektima, koji koštaju manje, a uvažavaju visoke ekološke i socijalne standarde.

Ali, Kini se zamera i netransparentnost ugovora…

„Kina je istrajala na suverenim garancijama za odobrene kredite i netransparentosti kod ugovora, kao i na odlučivanje o projektima ’sa vrha’. To je njihov način i od toga nisu odstupali. Inicijativa ostaje njihov bitan kanal za širenje ekonomskog prisustva i uticaja širom sveta, uz kulturni i politički uticaj koji ga prate. Kina gradi svoju poziciju jednog centra globalne multipolaronosti i saradnje „Jug-Jug“ kroz nju i predstavlja svoj model ekonomskog razvoja kao dobitni“.

 U saradnji Srbije i Kine – kako gledate na okolnost da su najveće kineske investicije usmerene na rudarstvo i da najveći udeo u izvozu iz Srbije imaju rudarske kompanije koje izvoze sirovine – „koncentrat rude bakra u prahu“, dok je na drugom mestu izvoz čeličnih profila?

„Oduvek sam smatrala i govorila da od Kine treba, političkim kanalima, tražiti investiranje u grane visoke tehnologije, njen prenos i sve ono što bi pomoglo našem transformisanju u visoko tehnološku privredu, uz povećano zapošljavanje, onako kao je to dobila Mađarska (2023. i 2024. sedam projekata u industriju električnih automobila, vrednih 7,6 milijardi US$ i otvaranje 10.000  radnih mesta). Smatram da nam nedostaje gotovo milion ljudi u privredi da bismo mogli da imamo stope rasta slične onima koje je Kina ostvarivala nekoliko decenija, kako bismo mogli da se istinski pomerimo napred na tehnološkoj i proizvodnoj lestvici svetskih privreda.

Takođe, zagovarala sam dugoročno kinesko investiranje u našu poljoprivredu po okruzima i specifičnim vrstama proizvodnje, kojima bi se ugovorima obezbedio višedecenijski maloprodajni plasman u jednom kineskom gradu. Pošto sam radila kao diplomata u Kini, ne prihvatam da to nije bilo i nije moguće. Izvoz primarnih proizvoda, uz postojeću rudnu rentu nije nešto čime bih se ponosila. Ipak, za veliku pohvalu je što je Copper-Zijin Mining uložio dve milijarde dolara i izgradio solarnu elektranu koja pokriva energetske potrebe rudnika“.

Da li smo sa Kinom napravili optimalnu strukturu investicija koja je podsticajna za srpsku ekonomiju ili smo dobili model koji više odgovara Kini?

„Ovaj model je odgovarao Kini, ali delimično i nama, jer nam je omogućio brzu izgradnju saobraćajne infrastrukture. Problem je što mi nemamo razvojnu strategiju, pa ni strateške projekte, već pristajemo na ono što nam se ponudi, čak i kada nismo svesni ukupnog uticaja takvog projekta na našu privredu i društvo. Profesionalnost  mora biti na svakom mestu, timski rad, poštovanje struke (koje je sve manje, jer nam je školstvo otišlo nizbrdo), odgovornost, posvećenost, briga za javni interes, uvid javnosti i odgovornost prema lokalnim zajednicama i društvu u celini. Da je sve to poštovano, naša bi pozicija bila formirana, jače branjena i bila utkana u strategiju razvoja i viziju zemlje za 50 godina barem. Makar smo to mogli da naučimo od Kineza, kad im se toliko divimo. Tamo niko ne počinje od početka, svi su nastavljači velikog dela „uzdizanja Kine u zajednici naroda“.

 Koliko je srpska ekonomija danas zavisna od kineskih investicija, s obzirom na geopolitičke okolnosti u kojima strani investitori više ne hrle u Srbiju kao pre, na primer, dvadeset godina?

„Za Srbiju je dobro da pristižu investicije iz Kine (sada čine nešto više od 10% ukupnih stranih investicija u našu ekonomiju), ali u sektore i grane koji mogu podići tehnološki nivo naše ekonomije i uposlenost, koji neguju najviše ekološke i energetske standarde. Uostalom, Kina sve više širom sveta dominantno investira u zelenu energiju, digitalnu infrastrukturu i u tehnološki napredne grane industrije, poput proizvodnje poluprovodnika, u naprednu poljoprivredu. Istovremeno raste i udeo kineskih direktnih investicija širom sveta, koje su dostigle 144 milijarde US$ u 2024. godini.

No, globalno tržište investitora koje treba da koristimo uključuje i druge aktere iz Istočne Azije, poput Japana i Republike Koreje, iz grupacije ASEAN, sa kojima imamo Ugovor o unapređenju saradnje, zatim grupacije BRIKS, a takođe da intenziviramo one iz Italije, Rusije, Turske, SAD, Nemačke i drugih. Verujem da bi trebalo da se fokusiramo na proizvodnju i preradu hrane, IKT sektor, istraživanje i razvoj, naprednu auto industriju, obnovu tekstilne i vunarske industrije, obrazovanje, turizam i lučku industriju“, ocenila je prof. Dragana Mitrović u intervjuu za naš portal www.magazinbiznis.rs.