Sa koliko smo samo optimizma ulazili u 2021. godinu, ceo svet, pa i naš deo Evrope?! A tek mi?! Srbija će imati najviši ekonomski rast u Evropi… sećate se najava. Političke najave, doduše. Ali, zaista, i najave iz svetskih monetarnih institucija su pre godinu dana upućivale na očekivani globalni rast od oko šest odsto, na postepeni izlazak iz pandemije, na povratak u normalu u drugoj polovini 2021. godine, te na potpuni oporavak 2022. godine… Upozoravano je, doduše, na potrebu da država bude oprezna u povlačenju stimulansa za privredu, da će biti kompanija koje će propasti, a poslova koji će nestati, da će se nejednakost povećati i da će se inflacija javiti. Ali, to su sve bile napomene i podtekst. Glavna poruka je bila: sledi nagli globalni ekonomski oporavak.
I, evo, krajem 2021. godine vidimo da tog ekonomskog napretka nema i da se sve odlaže za 2022. Ali, bez garancija! Sada se malo ko usuđuje da daje decidne poruke o globalnom oporavku. Iz najmanje dva razloga: zbog inflacije koja obara rekorde i zbog pandemije kojoj se ne vidi kraj.
U Evropi se alarm upalio kada je u Nemačkoj, u najsnažnijoj evropskoj ekonomiji, prvi put u prošle tri decenije, u novembru zabeležen nivo godišnje inflacije veći od pet odsto. Roba i usluge u novembru su koštale 5,2 procenta više nego godinu dana ranije, saopštio je nemački Savezni zavod za statistiku. Glavni razlog – skupa energija. A potom se skupa energija uključila u troškove proizvodnje hrane i ostalih artikala. U isto vreme, u novembru 2021. godine, inflacija u evrozoni je stigla do 4,9 odsto.
U Sjedinjenim Američkim Državama situacija čak dramatičnija – inflacija u oktobru iznosila je 6,2 odsto, a za celu 2021. godinu procenjuje se na 6,8 odsto. Najveća inflacija u prošlih 30 godina. Priča ista – rast cena energenata, pa hrane i svega ostalog.
A u najvećoj azijskoj i, za sada, drugoj ekonomskoj sili sveta, u Kini, takođe ima inflacije, ali upola manje i od evropske i od američke. U novembru 2021. godine je registrovana inflacija od 2,3 odsto, dok se za celu godinu očekuje ukupna inflacija od tri odsto. Uz rast BDP-a od 8,1 odsto, prema 5,6 odsto rasta američkog BDPa- i 5,2 odsto rasta BDP-a evrozone, Kina prednjači u rastu i oporavku.
Pa, pošto je inflacija postala dominantni problem američke i centralnoevropske ekonomije, a prilično blaži problem kineske ekonomije, sve procene upućuju na to da se smirivanje rasta cena ne može očekivati pre druge polovine 2022. godine. Da li će tako i biti, teško je reći, jer smo i do sada videli da se prognoze baš i ne ostvaruju.
Pogotovo kad je reč o pandemiji koju je doneo virus kovid-19. Iako se “povratak u normalu” očekivao krajem 2021., makar kao početak oporavka od napada virusa, pojavile su se nove vrste virusa i sada se već sve otvorenije govori o dvetri godine pred nama u kojima će virusi harati. A paralelno sa tim će nastajati nove vakcine koje ćemo primati, da bismo se borili protiv virusa. I tako, ne zna se koliko godina…
Kakva optimistična budućnost! Pa, kako, onda čovek da ne poveruje u stavove harvardske profesorke Šošane Zubof o “nadzornom kapitalizmu” koji je u nastajanju, a predstavlja idealan spoj novih tehnologija i ljudskog tela?! Najblaže rečeno. U tom duhu, srećna nam varljiva 2022. i ostale godine…