Zoran Janković, Svetozar Janevski i Marija Desivojević Cvetković (Foto: Nikić-MŠM)
„Već ste rekli da ne biste prihvatili da budete gradonačenik Beograda, ali, da je ostala Jugoslavija, da li biste prihvatili?“
„Da, bio bih gradonačelnik Beograda, da postoji Jugoslavija.“
Tako je odgovorio Zoran Janković, gradonačelnik Ljubljane, na jedno od pitanja koje mu je upućeno na Prolećnom Vivaldi forumu (od 23.- 25. marta, Mećavnik) u organizaciji Mokrogorske škole menadžmenta (MŠM). Sagovornici Marije Desivojević Cvetković, potpredsednice Delta holdinga i koselektorke ovog foruma, bili su Zoran Janković i Svetozar Janevski, predsednik UO Tikveš. Poslovno sazreli još u vreme SFRJ, obojica nisu krili svoju jugonostalgičarsku notu, u panelu koji je i nazvan: „Od Vardara pa do Triglava“. Ali, sve uzalud, jer kako je rekao Janevski: „Kad izgubite domovinu, nemate gde da plačete“…
No, osim „žala za prošlim vremenima“, Janevski i Janković, svako iz svog ugla, sagledavaju i sadašnjost. Uz poruku koju je isticao i prošlih godina, Janković je uveren da je najbolja opcija da se sve zemlje Balkana, odnosno bivše Juge, nađu u Evropskoj uniji. „Verujem da ćemo jednag dana svi biti zajedno u EU“, kaže Janković. Kada? – to se više niko ne usuđuje da procenjuje.
Svetozar Janevski
No, nezavisno od toga, Janković je iz svog iskustva gradonačelnika ubeđen da je vođenje grada isto što i vođenje preduzeća:
„Važni su vizija, strategija i ciljevi. A zadatak vodećeg čoveka grada, kao i preduzeća, jeste da radi kao trener dobrog tima“, kaže Janković.
Svetozar Janevski, koji je reorganizovao i visoko plasirao vinariju Tikveš, kaže da „prosečni ne uspevaju u biznisu i zato u poslu morate da budete najbolji“. A uslov za to je težak rad:
„Liberalna ekonomija traži težak rad u biznisu. Traži da budete rob svog posla. Pogledajte Amerikance! Oni nikad ne idu na odmor mesec dana i ne može da se desi da ne misle na posao. Odmore se nekoliko dana i to je sve“, kaže Janevski.
I Janković i Janevski su se složili da je u nekadašnjoj Jugoslaviji postojao jasan sistem vrednosti i u društvu i u biznisu, pa iako je bilo i propusta, postojao je jasan smer u kojem se cenilo znanje i vodilo računa o kadrovima koji će upravljati privrednim sistemima; mladi ljudi su imali nadu u bolje sutra i verovali u fer odnos države…
I dok je sve to ostalo davno iza nas, a sećanja su gotovo izbledela, sve učesnike Vivaldi foruma u realnost je brzo vratio Zoran Janković sledećom informacijom iz ličnog života:
„Kada su počele te spekulacije oko ’ponude’ da budem gradonačelnik Beograda, svi u porodici su bili iznenađeni i nisu ni pomišljali da je tako nešto moguće. Samo mi je moj unuk, 18-godišnjak prišao i rekao: Deda, ako ideš u Beograd, ja ću s tobom!“
Očigledno, magija Beograda ne prestaje ni u starim, ni u novim vremenima. Ni u staroj, ni u novoj realnosti. (R. Nikolić)
