Petrović: Branko Lalović je naučnik koji je još pre 50 godina naslutio energetsku krizu

Živojin Petrović ovogodišnji je dobitnik nagrade WIPO Medal for Creativity, koju tradicionalno dodeljuje Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, u kategoriji autora za monografsko delo/studijsku izložbu sa katalogom u oblasti društveno humanističkih nauka. Ovom autoru, osnivaču obrazovne i neprofitne TV stanice Srpska naučna televizija, nagrada je uručena 15. novembra 2022. u Zavodu za intelektualnu svojinu, povodom obeležavanja 102. godišnjice ove institucije.

Petrović je nagradu dobio za knjigu Ratnik sunca, koja govori o profesoru dr Branislavu Branku Laloviću (1928–1988), protagonisti borbe za solarnu energiju, koji je vizionarski naslutio krizu energije u kojoj se danas nalazimo. On je kao nuklearni fizičar Instituta u Vinči još sedamdesetih godina prošlog veka započeo istraživanja o tehnološkoj primeni solarne energije, i postao tako jedan od pionira istraživanja alternativnih izvora energije, koji je srpsku nauku na ovom polju vinuo u sam svetski vrh inovativnosti.

Početkom sedamdesetih godina prošlog veka, Branko Lalević se hrabro upustio u tu oblast, kada solarna industrija u Jugoslaviji nije ni postojala, a proučavanje sunčeve energije je bilo na nivou statističke greške.

Kako ste doživeli nagradu WIPO Medal for Creativity, šta ona znači za vas lično a šta za promociju ideja Branka Lalovića i održive energije?

• Ovo visoko priznanje, WIPO Medal for Creativity, koje me je posebno obradovalo, u realnom životu je uručeno meni, ali ono pre svega pripada profesoru Laloviću, solaristi svetskog renomea i čoveku koji je bio najbliži suncu. Svakako da je ova nagrada još jedan pokazatelj da su predviđanja, ali i patenti profesora Lalovića u potpunosti ostvareni i značajni, a posebno u ovom vremenu u kome živimo, kada, hteli mi to ili ne, moramo da se suočimo sa pitanjem energije. Ta pitanja postavljamo danas, dok su odgovori dati pre četrdeset godina, a ja sam ih samo preneo široj javnosti kroz knjigu Ratnik sunca.

Razna društveno-politička previranja i turbulencije, nuklearni lobi koji je tada upravljao Jugoslavijom, naučno-istraživački krugovi koji nisu podržavali inovativni pristup nauci i medijima, koji je Branko pokrenuo uz interesantna i veoma posećena predavanja i tribine prilagođene svima, prijemčiv način govora kao i nastupi na televiziji i pisanja u štampi, doveli su do toga da mu nepravedno nadenu epitet ,,estradnog fizičara“.

Na koji način ste pristupili pisanju same knjige – šta vam je bilo najvažnije u stilskom i konceptualnom smislu, na koji način ste želeli da približite lik i delo ovog velikana čitalačkoj publici?

• Imao sam sreću da preuzmem celokupnu arhivsku zaostavštinu profesora Lalovića koja sadrži više hiljada dokumenata, njegovih naučnih radova, zapisa, pisama ali i šifrovanih beleški koje sam sa posebnom pažnjom otkrivao i analizirao. Kao i u mojim drugim knjigama, i u ovoj sam se trudio da pišem kao što govorim, jasno, precizno i prilagođeno svakome, vodeći se izvornim dokumentima i autentičnim svedočenjima iz tog doba. Ne bi ni bilo korektno, prema profesoru Laloviću, da sam knjigu Ratnik sunca pisao drugačije, jer je on bio naučnik iz naroda okrenut običnom čoveku, nesebično težeći da ga prosveti i uzdigne.

Kada je Lalović započeo svoja istraživanja o primeni solarne energije, gde se nalazio u odnosu na svetska dostignuća na tom polju?

• Bilo je to početkom sedamdesetih godina prošlog veka kada solarna industrija u Jugoslaviji nije ni postojala, a proučavanje sunčeve energije je bilo na nivou statističke greške. Profesor Lalović se hrabro upustio u tu oblast, i to ne samo bez finansijskih sredstava, već i bez sistemske ili bilo kakve druge podrške svoje matične kuće Instituta Boris Kidrič u Vinči. Krenuo je od začelja, da bi se ubrzo vinuo u sam svetski vrh.

Pored svih nedaća koje su zadesile Jugoslaviju devedesetih godina, kada smo bili preokupirani raznim drugim životnim pitanjima i problemima, jedan od razloga zbog kog je profesor Lalović bio zaboravljen, jeste i opštedruštveno nerazumevanje globalnog problema sa energijom, ekološkim zagađenjima, klimatskim promenama…

Zbog čega je Branko Lalović bio svojevremeno nasilno penzionisan i skrajnut u naučnoj akademskoj zajednici?

• Razna društveno-politička previranja i turbulencije, nuklearni lobi koji je tada upravljao Jugoslavijom, naučno-istraživački krugovi koji nisu podržavali inovativni pristup nauci i medijima, koji je Branko pokrenuo uz interesantna i veoma posećena predavanja i tribine prilagođene svima, prijemčiv način govora kao i nastupi na televiziji i pisanja u štampi, doveli su do toga da mu nepravedno nadenu epitet ,,estradnog fizičara“. Do eskalacije je posebno došlo kada se pojavio njegov izum – solarna ćelija na bazi amorfnog silicijuma – sa kojim je zapanjio svetsku naučnu javnost što je doprinelo da takav um, omiljeni profesor na tri univerziteta u Srbiji, naučnik sa najvišim naučnim zvanjem, bude prislilno penzionisan u svojoj 55. godini života i to kada je bio na vrhuncu svake snage. Ubrzo zatim je, iznenada, i umro. Bio je to jedinstven slučaj u svetu.

U opisu knjige stoji da se radi o jednom od “zaboravljenih velikana”, dok je sa druge strane svojevremeno bio veoma popularan kao profesor. Kako je nastao taj raskol između njegove popularnosti i kasnije zaboravljenosti, u čemu vidite uzroke tome?

• Pored svih nedaća koje su zadesile Jugoslaviju devedesetih godina, kada smo bili preokupirani raznim drugim životnim pitanjima i problemima, jedan od razloga zbog kog je profesor Lalović bio zaboravljen, jeste i opštedruštveno nerazumevanje globalnog problema sa energijom, ekološkim zagađenjima, te klimatskim promenama, male ili nedovoljne investicije u proučavanje istih, guranje te muke pod tepih za neke naredne generacije, a pomalo i naš odnos prema precima. Srbija je imala još jednog naučnog diva svetskih razmera, naučnog proroka, i stvarno je šteta da ga nove, mlađe, generacije ne upoznaju i ponose se njime.

Branka Lalovića poznavali ste i lično. Kako ste ga doživeli u to vreme, kao mladić, koliko ste shvatali razmere njegovih dostignuća?

• Kada je profesor Lalović bio na talasu popularnosti ja sam bio petnaestogodišnjak i nisam imao potpunu svest o vrednosti njegovih naučnih dela i umnih razmišljanja, ali svakako da mi je svaki razgovor sa njim bio izuzetno interesantan, jer je umeo na jedan slikovit, svima razumljiv način, da predstavi i najkomplikovaniju problematiku. Voleo je da stoji dok priča, pa smo svi u kući, kao očarani, sedeli i slušali njegova zanimljiva izlaganja. Uživali smo u skoro baletskim pokretima dok nam je objašnjavao najnovija svetska naučna dostignuća i izume. Meni je stalno govorio – Sunce sija svakom.

Medijski prostor u Srbiji, ali i globalno, je surovo komercijalizovan. Jure se klikovi i bitovi, a ne mitovi, čak suprotno, grade se nova kvazi naučna rešenja i pravci, sve ono što privlači masu.

Kao neko ko je dugo u medijima, kako vidite značaj medija za promovisanje ovakvih naučnih ideja? Ima li mesta u mejnstrim medijima za napredne ideje u domenu održive energije i ima li uopšte prostora za napredak u tržišno orijentisanoj medijskoj sceni?

• Medijski prostor u Srbiji, ali i globalno, je surovo komercijalizovan. Jure se klikovi i bitovi, a ne mitovi, čak suprotno, grade se nova kvazi naučna rešenja i pravci, sve ono što privlači masu. Mislim da čak i Javni medijski servis koji je Zakonom obavezan da određeni deo svog vremena ustupi obrazovnom, naučnom i kulturnom programu, to ne postiže, a kamoli ostali mediji koji su svakodnevno preokupirani gledanjem u digitron. Međutim, dok i jedan jedini mediji sa misijom prosvećivanja publike naučno-obrazovnim programom bude postojao, kao što je to danas naučni kanal Brainz TV, ima nade za boljitak.

Tekst: Monika Husar Tokin