Nikola Pontara
Privreda Srbije se do sada, uglavnom, uspešno nosila sa efektima rata u Ukrajini, rastućim cenama energije na svetskom tržištu i usporavanjem globalne ekonomije. Ali ubrzanje inflacije, vodjeno pre svega višim cenama hrane, kao i pogoršanje bilansa tekućeg računa, odražava se na ekonomski izgled zemljišta i materijalni položaj najranjivijih grupa, navodi se u najnovijem Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan, objavljenom 24. oktobra.
Privredni rast Srbije u prvoj polovini 2022. godine iznosio je 4,1 odsto. Rast je bio vodjen, pre svega, privatnom potrošnjom, podstaknutom značajnim povećanjem plate i kredita odobrenih domaćinstvima. Bez obzira na opadanje neto izvoza, projekcija ekonomskog rasta za 2022. godinu ostaje nepromenjena na 3,2 odsto. Na srednji rok, godišnja stopa ekonomskog rasta trebalo bi da se stabilizuje na oko 3 odsto.
„Mada naše projekcije rasta za ovu godinu i na srednji rok ostaju suštinski nepromenjene, negativni rizici bi mogli da utiču na ostvarenje ovih projekcija“, rekao je Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji. „Skup uvoz energenata doveo je do značajnog pogoršanja deficita tekućih plaćanja, koji bi mogao da dostigne čak 10 odsto BDP-a u 2022. godini, dok inflacija ostaje tvrdoglavo visoka.“ Makroekonomske izglede mogu ugroziti više rizika koji bi mogli da se materijalizuju tokom 2022. i 2023. godine, uključujući dalji skok cena hrane i energenata. Pored toga, mada je fiskalni deficit za sada ograničen zahvaljujući uspešnoj naplati javnih prihoda tokom 2022. godine, i on bi mogao da se pogorša ako domaćim državnim preduzećima bude potrebna dodatna finansijska podrška radi finansiranja daljeg uvoza energije.
Tempo rasta usporava širom Zapadnog Balkana, pri čemu visoka inflacija narušava kupovnu moć i poverenje privrede, dok je rast zaposlenosti manje dinamičan usled rastuće neizvesnosti. Iako je stopa siromaštva nastavila da pada širom Zapadnog Balkana u 2022. godini, znatno viša inflacija može ugroziti smanjenje siromaštva u budućnosti.
„Države Zapadnog Balkana preduzimaju potrebne korake kao odgovor na rastuću inflaciju i energetsku krizu, ali to ima visoku cenu: rashodi su se značajno uvećali“, rekla je Šaoćing Ju, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.
„Od presudnog je značaja da se takvim merama ublaži uticaj krize na najranjivija domaćinstva i firme. Svetska banka je spremna da ovim zemljama pruži podršku u tim nastojanjima.“
Region Zapadnog Balkana trebalo bi da ostane usredsredjen na podsticanje srednjoročnog rasta. Da bi se to ostvarilo, vlade treba da podstiču tržišnu konkurenciju, odstrane prepreke za poslovanje, zaštitu strane investicije, umanjivanje ograničenja za učešće žena u radnoj snazi, unapredjenje kvaliteta obrazovanja i podignu standarde u državnoj upravi, uključivanje i digitalizaciju.
Tekuća kriza, takodje, naglašava i značaj ubrzavanja zelene tranzicije, koja će omogućiti da predje sa nestabilnih i prljavih ugljovodonika na čistiju proizvodnju električne energije. To je važno da bi se usvojili zeleni obrasci proizvodnje i potrošnje, navodi se u izveštaju Svetske banke.
