Vladimir Vučković: Na kraju ove godine i početkom sledeće, u prvom kvartalu, inflacija će biti visoka – dostizaće 15, 16 ili 17 % (međugodišnja), ali bi posle toga trebalo da stane i da cene rastu sporije (Foto: Mokrogorska)
„Sve je na granici, svuda oko nas su neke granice, nekad fizičke, nekad ekonomske i skoro se svet, a zajedno sa njim i mi, nije se skoro našao u ovakvoj situaciji“, rekao je Vladimir Vučković, profesor ekonomije, jedan od koselektora Zimskog Vivadi foruma koji je održan od 7. do 9. decembra na Mokroj Gori. Naziv ovogodišnjeg CFO (finansijskog) foruma bio je upravo „Kapital na granici“ i , kako je u svom predavanju rekao Vučković, kada su on i kolege koselektori Predrag Kudra i Dejan Nikolić još pre nekoliko meseci odlučivali o temi ovogodišnjeg foruma, nisu pogrešili što su se odlučili za „Kapital na granici“. Kako je vreme odmicalo, pokazivalo se da svi dogođaji na ekonomskom i društvenom planu, išli upravo u tom pravcu.
O projekcijama za sledeću godinu Vladimir Vučković kaže da ih je teško praviti u ovako neizvesnim okolnostima, ali da se, na osnovu dosadašnjih ekonomskih pokazatelja, može očekivati sledeće:
„Ova 2022. godina će se završiti u Srbiji sa oko 11% prosečne međugodišnje inflacije, ali će nam ta dvocifrena inflacija ostati i sledeće 2023. godine. Trebalo bi da iznosi oko 11%. Jer, na kraju ove godine i početkom sledeće, u prvom kvartalu, inflacija će biti visoka – dostizaće 15, 16 ili 17 % (međugodišnja), ali bi posle toga trebalo da stane i da cene rastu sporije. Šta će to značiti za kamate stope? Pa, svakako rast. Jer, i kod nas je na snazi zaoštravanje monetarnih uslova i postepeni rast referentne kamatne stope, što prate i kamate na tržištu“, rekao je Vučković.
On je podsetio da se, posle najnovijeg povećanja referentne kamatne stope NBS na 5%, može očekivati da sledeće godine bude povećana za još jedan procenti poen na 6%, što će značiti rast kamatnih stopa. „To su procene, a videćemo šta će se događati“, rekao je Vučković.
Kad je reč o privrednom rastu, procenjuje se da će u Srbiji iznositi 2,5% u 2022. godini, a da i zvanične državne procene predviđaju isti rast od 2,5% i u sledećoj godini. Vučković smatra da je možda taj rast i ambiciozan, je jer usporavanje privrednog rasta već počelo u drugoj polovini godine. No, kada se pogledaju zvanične procene u kojima se predviđa rast finalne potrošnje, bilo bi veoma dobro ako bi se ostvarili takvi rezultati.
Tim pre, što su u svetu prilike dosta nepovoljne za privredni rast. Rast globalne ekonomije u 2023. godini usporava na 2,7%, dok se u razvijenim tržištima smanjuje rast na 1,1%, uz najavu recesije u Nemačkoj. Videćemo da li će se sve to i ostvariti, ali profesor Vučković podseća da je inflatornom svetskom talasu najviše doprinelo ogromno štampanje novca u periodu korone, koje se nastavilo i posle: u dve godine korone, novčana masa je udvostručena u SAD. To ne može da ostane bez posledica na svetske monetarne tokove, kaže Vučković i upozorava na neophodnost da se dobro balansira povećanje referentnih kamatnih stopa u koje je svet krenuo. Da se ne bi ponovila situacija iz kriznih sedamdesetih godina, kada je takođe krenula globalna inflacija (naftna kriza), pa podizane kamatne stope ali su prerano spuštene, te se inflacija vratila ponovo…
O tim i drugim zamkama ekonomije, biznisa, kapitala i investiranja, oko 200 učesnika ovogodišnjeg Zimskog Vivaldi foruma „Kapital na granici“, Poslovne škole Mokrogorska, moglo je da sazna mnogo više od eminentnih predavača, eksperata i preduzetnika.
R. Nikolić
