Vukadinović: Pitam ga koliko još ispita ima do kraja studija, a on mi kaže – još dve rate

Autor: R. Nikolić

„Što se tiče razvoja Srbije, ja se ustručavam da bilo šta kažem, jer nemate kome da kažete. Ja već dugo godina ne znam ko mi je ministar privrede, ko mi je ministar ekonomije, ko je ministar ekologije… Imam i drugu zamerku: kome da pričam ja, koji sam završio neko normalno školovanje?! Treba da pričam nekima koji su završili neke škole, doktorate, magistrate za neke nepoznate škole?! Kad pitam koliko ti je ostalo do kraja studija, on kaže: dve rate! Šta reći posle toga?!“

Ovako je Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe, odgovorio na pitanje Srđana Janićijevića, osnivača poslovne škole Mokrogorska: U kom pravcu ide Srbija?

U intervjuu koji su vodili trećeg, završnog dana ovogodišnjeg Zimskog Vivaldi foruma (održan od 6. do 8. decembra na Mokroj Gori) Dragoljub Vukadinović, jedan od najistaknutijih srpskih privrednika koji su stvorili velike poslovne konglomerate i istovremeno razvijali sredinu u kojoj žive, govorio je o svom bogatom iskustvu koje je stekao za nekoliko decenija rada i rukovođenja.

Čovek koji radi u Metalcu 48 godina, od kojih je 33 godine na čelnim pozicijama, i koji je od firme u propadanju pre gotovo četiri decenije, uspeo da uz pomoć svog tima stvori jednu od najuspešnijih poslovnih celina u Srbiji, Vukadinović je prošao kroz nekoliko društveno-političkih sistema: komunizam, socijalizam, višepartizam i demokratiju… Na pitanje o tome da napravi poređenje kada je bilo najbolje za rad u privredi, Vukadinović je odgovorio:

„U nekim prethodnim vremenima, kad sam se obraćao pismom nekom u vladi, ministru ili nekom drugom, uvek sam dobijao odgovor ili me pozovu na razgovor, da vidimo da li neko nešto može da pomogne da se reši. Nisam imao problema, zvali su me čak i kada nisam bio toliko poznat. Uvek je neko odgovarao na zahteve privrednika. A sada? Sada možete da pišete kome hoćete, neće vam odgovoriti, niko vas neće čuti. Ja to u mom radnom veku do sada nisam doživeo. I šta onda da radite?! Možete samo da se oslonite na svoje resurse i na svoje znanje, kad treba da rešite neki problem. U Metalcu, bogu hvala, mi to možemo sami da uradimo“, rekao je Vukadinović.

„Što se tiče vlasti, oni ne traže ni od koga savet. Moje je mišljenje da Srbija ide puzećim korakom, iako po malo raste svake godine. Zaostajanje naše države je veliko. I tu ništa ne vredi da se poredimo sa Nemačkom, na primer, pa da pričamo kako mi rastemo 3 odsto, a oni 2 odsto. Njihovo zaostanje, sa visokim standardom koji su dostigli, i naše zaostajanje sa niskim standardom, nije isto. Zato bismo morali da napravimo bolje mere, da možemo za nekoliko godina doći do privrednog rasta od minimum 5 odsto ili 7 odsto, da bismo se približili razvijenoj Evropi“, rekao je Vukadinović i upozorio na još jedan problem Srbije.

„Dolazi do velikog raslojavanja među stanovništvom: neki imaju sve, a drugi nemaju ništa. Ljudi se iseljavaju, gradovi imaju manji broj stanovnika. Gornji Milanovac je nekad bio privredno čudo, imao je početkom devedesetih godina oko 50.000 stanovnika i 20.000 zaposlenih. Sada, između poslednja dva popisa, Gornji Milanovac se smanjio za više od 10.000 stanovnika. U Gornjem Milanovcu godišnje umire 750 ljudi, a 350 se rađa. To su zabrinjavajući podaci i mora se raditi da se to popravi. Mi smo u Metalcu dosta uradili na tome i izdvajamo velika sredstva za podmladak naših zaposlenih“, istakao je Vukadinović.

Jedna od karakteristika Metalac grupe, i samog Vukadinovića koji je svih prošlih decenija na čelu kompanije, jeste i u tome što je Metalac opstao kao jedino privredno društvo privatizovano od strane radnika. I sada je u većinskom vlasništvu radnika. Dug privatizacioni put, o kome je Vukadinović govorio na Zimskom Vivaldi forumu, počeo je svojinskom transformacijom po zakonu Ante Markovića, premijera SFRJ, kada je Vukadinović obilazio radnike Metalca u svim pogonima, objašnjavajući im i ubeđujući ih da će biti vlasnici firme. Potom su usledile privatizacije po republičkim zakonima Srbije, pa hiperinflacija, i na kraju završetak privatizacije po zakonu iz 2001. godine i izlazak na Beogradsku berzu.

Sada je Metalac grupa sa 53,5 odsto u većinskom vlasništvu zaposlenih Metalca, dok 42,5 odsto vlasništva imaju razni fondovi, inostrani i domaći; tek 1-2 odsto akcija imaju fizička lica, uglavnom iz Srbije. O svojih 48 godina u Metalcu, od kojih 33 godine na čelnim pozicijama, Dragoljub Vukadinović je menadžerima na Zimskom Vivaldi forumu rekao:

„Firmu mogu da vode samo natprosečni ljudi, kojih ima samo 5 odsto. Znanje je najveći izvor bogatstva i zato je najvažnije odabrati dobar tim. Ja sam bio samo dobar dirigent tog ’hora’. Sada imamo 2.100 radnika od kojih je oko 230 visokoobrazovanih ljudi. Ali, prvi uslov je da se uradi selekcija ljudi sa kojima radite. Drugi uslov za saradnju sa mnom je da se ne bavi politikom, već samo biznisom“ rekao je Vukadinović.

Opisujući srpsku privredu danas Vukadinović podseća da je u velikoj meri privatizovana, ali da mu se ne sviđa što su strani investitori privilegovani:

„Oni dobijaju velike pare, a mi, domaći investitori, nismo sa njima ravnopravni. Ne može se reći da nam je privreda fantastična, kao što neki govore, ali ne može ni da se kaže da ništa ne valja. Imamo puzeći rast. To može da ide bolje, ali je potrebno da se osmisli i da se na tome radi, jer se ništa ne dešava preko noći. Nažalost, kod nas je sve svedeno na dnevno političarenje, na neku priču koja se nekome sviđa, nekome ne. Ta priča pored mene prolazi, jer nisam za to zainteresovan. Nekada, kad sam mislio da mogu nešto da promenim, ja sam i pokušao, ali to često nije nailazilo na dovoljnu podršku. Tada sam rekao sebi: U redu, pomoći ću onome kome mogu da pomognem, a to je Metalac i moj grad Gornji Milanovac. I mislim da sam u tome uspeo. A priča o tome kako je srpska privreda najbolja, to je priča za dnevno-političke potrebe“.

Na pitanje Srđana Janićijevića šta je njemu najvažnije, Vukadinović odgovara:

„Meni lično najvažnije je da sam slobodan čovek, da nisam vezan ni za kakav kriminal i korupciju, da sam častan, da nisam nikome ništa nažao učinio“.

A kojih se poslovica pridržava Vukadinović?

„Ko nije delio taj nije ni množio. Čovek je bogat onoliko koliko je potrošio, a ne koliko je zaradio. – Ako se to prenese na kompaniju, to znači da treba mnogo ulagati u sredinu u kojoj živite i radite, u zaposlene. I Metalac to radi već decenijama“.

U svom radu je najčešće prolazio kroz periode krize i o njima Vukadinović kaže:

„Krize nisu loše. Najbolje odluke donosim kad se traže teška rešenja. Ali, na krize se timski odgovara. Konsultujem se sa drugima i prilagođavamo se“, rekao je Vukadinović.

Odgovarajući na pitanje šta je ključni faktor uspeha, Vukadinović kaže da je to rad:

„Ključni faktor uspeha je rad, ali i to mora biti osmišljeno. Čovek mora da ima neku viziju. U životu sam učio iz knjiga i od ljudi. Ali, ključan je rad“.

I na kraju – ko je danas društvena elita i kada će nam biti bolje?

„Ja elitom smatram ljude kojima su država i narod ispred ličnih i partijskih interesa. Kad budemo imali malo veći broj takvih ljudi, mislim da će nam krenuti bolje“, rekao je Dragoljub Vukadinović u razgovoru koji je vodio Srđan Janićijević, završnog dana ovogodišnjeg Zimskog Vivaldi foruma, koji je održan na temu „Spremnost na promene“.