Nije tačno da povećanje novčane mase nužno podstiče inflaciju. Najveći deo skoka inflacije u Evropi vezan je za poskupljenje energije

 

“Očekujemo da će Evropska Centralna Banka (ECB) prvi put povećati kamatne stope u oktobru ili decembru 2022, za 25 baznih poena. Drugi potez ECB bi trebalo da usledi ubrzo nakon toga, što bi značilo da se kratkoročne kamatne stope dovedu na pozitivne nivoe do početka 2023.” – odgovorio je na naše pitanje Luka Mezomo (Luca Mezzomo), šef Odeljenja za makroekonomske analize u Grupaciji Intesa Sanpaolo. U ekskluzivnom intervjuu za naš portal, glavni analitičar jedne od najvećih evropskih i svetskih bankarskih grupacija, kao što je Intesa Sanpaolo, odgovorio je na krucijalne teme koje su danas važne za globalnu i evropsku ekonomiju – inflacija i monetarna politika.

  • Koga će najviše pogoditi povećanje kamatnih stopa?

Ne očekujemo značajno povećanje kamatnih stopa, a čini se da i tržišta dele isto mišljenje. Ako referentne stope dostignu 1%, realne stope će ostati negativne, a dugoročne stope će ostati umerene. Ako se tako dogodi, niko neće biti previše pogođen. Naravno, vlade sada moraju da vrate deficit na niže nivoe, ali će kamate dugo ostati niske. Bila bi sasvim druga stvar kada bi monetarna politika morala da bude restriktivna, što ne očekujem da će biti scenario za evrozonu.

  • Koji su najveći izazovi za globalnu ekonomiju 2022. i 2023. godine? Kako i kada će ti ekonomski izazovi biti rešeni?

Problem potražnje je sve manji i taj deo negativnog uticaja pandemije postaje sve manje značajan. Umesto toga, globalna ekonomija se suočava sa značajnim preprekama kao što su “uska grla” u globalnim lancima vrednosti (GVC) i sa velikim energetskim šokom, posebno u Evropi. Osim toga, monetarna i fiskalna politika će ubuduće manje podržavati ekonomski razvoj, globalno posmatrano. Pooštravanje monetarne politike u SAD može imati negativne posledice u drugim zemljama, posebno na tržištima u razvoju. Takva je globalna ekonomska slika u 2022. godini, ali očekujemo da će problem poremećenih lanaca snabdevanja postati manje značajan u 2023. Što se tiče energetskog šoka, on delimično zavisi od geopolitičkog rizika, a izgledi su prilično neizvesni. Uticaj viših američkih kamatnih stopa može se pokazati kroz veće cene roba, pogotovo na nekim tržištima u razvoju.

  • Kako ocenjujete oporavak privrede Evropske unije 2022. godine? Koja su glavna ograničenja za ekonomski rast?

Na rast globalnog BDP-a uticaće postepeno ukidanje ograničenja koja se odnose na putovanja, veće korišćenje usluga i potrošnja stanovništva koje je uštedelo dosta novca u pandemiji. Na rast BDP-a će uticati i snažno povećanje javne, kapitalne potrošnje i velika globalna tražnja. Sa druge strane, energetski šok će pogoditi kupovnu moć domaćinstava i profitabilnost preduzeća, a “uska grla” u snabdevanju trenutno ostaju problem. Sve u svemu, rast BDP-a u evrozoni bi trebalo da bude prilično snažan, verovatno iznad 3% u 2022.

  • Šta ima najveći uticaj na rast inflacije u 2022. godini i do kog nivoa će doći?

Oštar rast cena energije i povećanje troškova transporta su globalni fenomeni, ali uticaj zavisi od ravnoteže lokalne potražnje i ponude. Tamo gde je rast bio jači, kao na primer u SAD, jači su i inflatorni pritisci. Velika Britanija pati od jačih inflatornih pritisaka i zbog Bregzita. Za razliku od SAD, skok inflacije u evrozoni se u velikoj meri objašnjava povećanjem cena energenata, ali bazna inflacija je i dalje prilično umerena i iznosi blizu 2%. Očekujemo da će inflacija u evrozoni dostići vrhunac u februaru 2022., a zatim pasti na nivo nešto iznad 2% do kraja godine.

 

  • Da li je velika državna pomoć privredama, pre svega emitovanje velike količine novca, doprinela visokoj inflaciji koju danas ima ceo svet?

Uzmimo Japan: ogroman program emitovanja i kupovine domaćih obveznica, koji postoji već dugi niz godina kao javni dug (prim.a.), nije uspeo da podigne inflaciju. Dakle, jednostavno nije tačno da povećanje novčane baze nužno podstiče inflaciju. Najveći deo skoka inflacije u Evropi je vezan za poskupljenje energije. Što se tiče SAD, tamo je ekonomski i monetarni okvir potpuno drugačiji…

  • Kada očekujete da će se inflacija u EU vratiti na nivo pre pandemije covid-19, odnosno na jedan do dva odsto godišnje?

To se privremeno može dogoditi sledeće godine, pod uslovom da cene energenata ponovo ne porastu. Neki od faktora koji su obuzdavali inflaciju pre pandemije verovatno će se vratiti. Ne očekujem da će “uska grla” u snabdevanju dugo trajati. Međutim, može se dogoditi da dođe do promene i da se osnovna inflacija sada zauvek pomera na oko 2%. U narednim mesecima može doći do rasta plata, što bi povećalo inflaciju u sektoru usluga. Tržišta očekuju da će se inflacija kretati oko 2% na duži rok.

  • Kako ocenjujete monetarnu politiku Evropske centralne banke 2022. godine?

ECB je u pravu što oprezno kreće u normalizaciju monetarne politike. Bilo je pogrešno da se isključi mogućnost povećanje stope u 2022. godini, kako je krajem prošle godine objavljeno u izlaznoj strategiji ECB. Te projekcije su se odnosile na budućnost, iako su mnoge okolnosti bile nepozante, a izgledi neizvesni. Međutim, ovog februara prilagođavanje je urađeno i očigledno je došlo vreme za normalizaciju monetarne politike, ocenio je Luka Mezomo za portal www.magazinbiznis.rs.

Radojka Nikolić