Autor: Radojka Nikolić
Nikola Altiparmakov: Ovako visoko povećanje penzija neće urušiti finansijsku stabilnost penzijskog sistema – jer je jedna od vrlina proširene švajcarske formule to što ona sama automatski teži da finansijski uravnoteži sistem (Foto: magazinbiznis.rs)
Kako komentarišete najnoviju najavu srpskih vlasti da će penzije biti povećane do 9,9% učešća u BDP-u za 2025. godinu i da će to povećanje važiti za penzije od 1. decembra 2025., pa dalje tokom 2026. godine – bilo je pitanje za dr Nikolu Altiparmakova, docenta na beogradskom Ekonomskom fakultetu, eksperta za fiskalnu politiku, penzijske reforme, redistribucija dohotka i poreski sistem i člana Fiskalnog saveta.
U intervjuu za www.magazinbiznis.rs dr Altimarpakov kaže:
„Poslednje nedoumice oko procenta povećanja penzija su sa pravom u fokusu javnosti, ali one, zapravo, nisu posledica izmene formule za usklađivanje penzija, već su rezultat računovodstvenih izmena koje su osetnije povećale zvanične procene srpskog BDP-a. Tako se dogodilo da su rashodi za penzije formalno smanjeni sa preko 10% BDPa na 9,9% BDP-a.
Kao rezultat te računovodstvene izmene, naredno usklađivanje penzija neće biti po običnoj švajcarskoj formuli, kako je bilo planirano (što bi značilo povećanje za 8%), već će biti usklađene po proširenoj švajcarskoj formuli, a to je usklađivanje 100% sa rastom zarada. I to će značiti povećanje penzija od 12%.
Šta će to značiti za republički budžet Srbije u sledećoj, 2026. godini?
„To nenadano i neplanirano veće povećanje penzija će zahtevati značajna budžetska sredstva u 2026. godini i lično očekujem da će Vlada morati da ide sa skromnijim povećanjem zarada u javnom sektoru kako bi napravila prostor za povećanje penzija od čak 12%.
Međutim, važno je naglasiti da ovako visoko povećanje penzija neće urušiti finansijsku stabilnost penzijskog sistema – jer je jedna od vrlina proširene švajcarske formule to što ona sama automatski teži da finansijski uravnoteži sistem.
A to znači da će se veće povećanje penzija u ovoj godini anulirati skromnijim povećanjima u narednim godinama. Naravno, pod uslovom da istrajemo i očuvamo postojeći sistem.
Ali, rekao sam da želim da verujem da smo bolne lekcije iz prošlosti naučili i da se nećemo ponovo spotaći o isti kamen kratkoročnog populizma“.
Altiparmakov: U pogledu transparentnosti, javne rasprave i načina usvajanja javnih politika, mislim da možemo i moramo dosta da napredujemo, što je i jedna od zamerki Fiskalnog saveta na trenutni budžetski proces u Srbiji (Foto: magazinbiznis.rs)
Kako gledate na odluku vlasti da za jedan mesec unapred pomeri povećanje penzija – umesto da važi tokom kalendarske godine – od januara do decembra, po ovome, povećanje važi od decembra jedne do decembra sledeće godine?
Da li će penzije biti indeksirane mesec ranije ili kasnije ne utiče bitnije na finansijsku održivost, pod uslovom da istrajavamo na postojećoj formuli za indeksaciju.
Kako izaći iz situacije u kojoj se, kao na primer u Srbiji, vlasti uvek javljaju kao „donosioci povećanja penzija“? Da li takva praksa postoji i u drugim državama?
„Kao što sam pomenuo, mislim da su naša zakonska rešenja u oblasti penzijskog sistema veoma robusna, odmerena i ekonomski odgovorna. Vaše pitanje se, zapravo, odnosi na percepciju i političku prezenzaciju javnih politika generalno, a ne samog penzijskog sistema.
U pogledu transparentnosti, javne rasprave i načina usvajanja javnih politika, mislim da možemo i moramo dosta da napredujemo, što je i jedna od zamerki Fiskalnog saveta na trenutni budžetski proces u Srbiji“.
Ako je već tako, da li je dobro menjati često formule za obračun penzija? Da li je i u drugim državama česta promena formula za obračun penzija, ovako slično kao što se radi u Srbiji?
„Formule za obračun i usklađivanje penzija moraju da predstavljaju društveni kompromis između očekivanja građana sa jedne strane i ekonomskih mogućnosti sa druge. U pojedinim zemljama, poput Nemačke, ovaj ekonomski kompromis uspešno je postignut, tako da penzijski sistem ne predstavlja opterećenje za javne finansije i privredu.
Međutim, u pojedinim evropskim državama čini se da je odsutno društveno razumevanje ograničenih mogućnosti penzijskih sistema u uslovima demografskog starenja. Najočigledniji primeri su Grčka, Italija ili Francuska gde je društveno insistiranje na ekonomski neodrživom nivou penzija dovelo do budžetske krize i privredne stagnacije u proteklim godinama“.
JOŠ NEMA PREDLOGA IZMENA ZAKONA O PRIVATNIM PENZIJSKIM FONDOVIMA U SRBIJI
Altiparmakov: „Segment dobrovoljnih privatnih penzijskih fondova često biva zanemaran kada pričamo o javnim politikama. Mi smo u Fiskalnom savetu još pre tri godine objavili studiju gde smo ukazali da naši privatni penzijski fondovi ne ispunjavaju zadatak zbog koga su osnovani i zbog koga uživaju eksluzivne poreske olakšice. Naknade privatnih penzijskih fondova u Srbiji su dva ili tri puta veće od dobre međunarodne prakse, dok su prinosi koje obezbeđuju štedišama razočaravajuće niski u odnosu na uspešne međunarodne fondove. Iako je bilo nagovešteno da će u roku godina dana od našeg izveštaja biti prezentovani predlozi za zakonske izmene i poboljšanje sistema, to se nažalost još uvek nije desilo“.
Šta bi moglo biti neko optimalno rešenje u usklađivanju penzija?
„Srbija je na početku tranzicije 2003. godine veoma odlučno pristupila reformi penzijskog sistema po ugledu na nemački model – i po mnogim parametrima može se reći da je naša reforma bila među najuspešnijim u Istočnoj Evropi. Tada je uvedena švajcarska formula za usklađivanje penzija (50% rast zarada i 50% rast cena).
To je bio rezultat uspešnog kompromisa između opravdanih težnji da penzije delimično prate zarade, i ekonomskog ograničenja da je usled nepovoljne demografije nemoguće da penzije 100% prate rast zarada. Nažalost, već 2005. godine ovaj društveni kompromis je urušen jer, na insistiranje Svetske Banke, Vlada Srbije ukida švajcarsku formulu i propisuje indeksaciju penzija samo sa rastom cena“.
Šta mislite, zašto je Svetska banka predložila takvo rešenje?
„To je, istovremeno, i ironično, jer Svetska Banka nije imala nikakve validne ekonomske ili profesionalne argumente da od Srbije zahteva ukidanje švajcarske formule. Ali, to se, ipak, desilo.
Kao rezultat ukidanja švajcarske formule, penzije su krenule da drastično gube trku sa zaradama, što je dovelo do (opravdanog) nezadovoljstva penzionerske populacije. Nezadovoljstvo je zatim dobilo svoju političku artikulaciju koja je kulminirala 2008. godine kada smo otišli u drugi ekstrem – penzije su, iz političkih razloga, povećane čak 32% u toku samo jedne godine, što je bilo ekonomski neodrživo i urušilo je čitave javne finansije“.
Nikola Altiparmakov: I u Srbiji i u drugim evropskim državama, postojaće i u narednim decenijama kada dođe vreme za penzionisanje sadašnjih generacija radnika… (Foto: magazinbiznis.rs)
Zato je i moralo da se sprovede fiskalna konsolidacija 2014. godine, na čiju potrebu je, doduše, Fiskalni savet upozoravao i nekoliko godina ranije?
„Tek nakon te bolne fiskalne konsolidacije, uspeli smo da 2018. godine ponovo uvedemo švajcarsku formulu za usklađivanje penzija. Zatim smo 2022. godine otišli i korak dalje i nadogradili švajcarsku formulu tako da se u periodima visokog privrednog rasta, kada su rashodi za penzije manji od 10% BDP, omogući usklađivanje penzija čak 100% sa rastom zarada.
Sadašnja proširena švajcarska formula može se smatrati jednim od najrobustnijih mehanizama i najboljih primera društvene ujednačenosti i ekonomske održivosti u Istočnoj Evropi. Do nje smo došli nakon bezuspešnih pokušaja u protekle dve decenije, i nadam se da ćemo imati dovoljno društvene svesti da je cenimo i očuvamo u narednim godinama, pa i decenijama.
Primera radi, u susednoj Rumuniji pripadnici istih profesija, poput lekara, policajaca ili učitelja, koji su se penzionisali u svega nekoliko godina razmaka – primali su znatno različite penzije, što je potkopavalo percepciju društvene pravičnosti sistema. Mi takvih negativnih primera nismo imali, a Rumunija je tek jesenas reformisala svoj sistem i eliminisala ove nepravičnosti. Ali, njih je to koštalo bezmalo 2% BDPa, što je ekvivalent 1,5 milijardi evra u Srbiji“.
Kako vidite penzijski sistem u Srbiji u narednih nekoliko godina? Postoje li opasnosti i kakve?
„Mi koji se bavimo penzijskom politikom, gledamo kako će penzije izgledati za nekoliko decenija, jer je to jedini način da se obezbedi održivost i predvidivost ovog sistema koji je postojao jedan od stubova ekonomije i društva u čitavoj Evropi. Tako da odmah opovrgnemo najcrnje slutnje koje se mogu čuti u široj javnosti – javni penzijski sistemi, i u Srbiji i u drugim evropskim državama, postojaće i u narednim decenijama kada dođe vreme za penzionisanje sadašnjih generacija radnika. Ali, penzije će biti skromnije i zahtevaće, naročito od građana sa natprosečnim primanjima, da dodatno privatno štede tokom radnog veka“, ocenio je dr Nikola Altiparmakov u intervjuu za naš portal.
