Tim MMF-a završio posetu i postigao sporazum: Ove godine privredni rast samo 2,1% a sledeće 3%, uz brojne rizike

Autor: R. Nikolić

Tim MMF-a postigao je dogovor na nivou tima o drugoj reviziji u okviru Instrumenta za koordinaciju politika sa Srbijom, saopštila je Kancelarija Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu 30. oktobra 2025.

Kako se napominje, u saopštenjima za medije na kraju misije MMF-a iznose se preliminarni nalazi nakon posete određenoj zemlji.

U saopštenju se naglašava da stavovi izraženi u izjavi predstavljaju stavove tima MMF-a koji je posetio Srbiju, ali ne predstavljaju nužno stavove Izvršnog odbora MMF-a, koji će svoju odluku doneti kasnije, u poslednjoj nedelji decembra, pred katolički Božić.

U izveštaju za medije se ističe da će na osnovu preliminarnih nalaza tim pripremiti izveštaj koji će, zavisno od odobrenja rukovodstva, biti predstavljen Izvršnom odboru MMF-a radi razmatranja i odlučivanja o završetku revizije.

Kao glavne zaključke iz druge revizije u okviru Instrumenta za koordinaciju politika sa Srbijom, tim MMF-a, koji je predlovidla gđa Anet Kjobe, navodi sledeće:

• Tim MMF-a i vlasti Srbije postigli su sporazum na nivou tima o drugoj reviziji u okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI) Fonda, koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
• Privredni rast je usporio s obzirom na to da ekonomija oseća efekte globalnih trgovinskih tenzija, protesta, političke neizvesnosti i sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS). Slabi poljoprivredni prinosi su ponovo podstakli pritiske na cene hrane, ali je ukupna inflacija opala u septembru, što je posledica privremenih ograničenja cena i trgovačkih marži na hranu i osnovne potrepštine.
• Zahvaljujući makroekonomskoj rezilijentnosti, ekonomija Srbije je dobro pozicionirana za nastavak rasta kada se ublaže privremeni šokovi. Potrošnju domaćinstava još uvek podržavaju dalja povećanja raspoloživih prihoda, bankarski sektor je rezilijentan, devizne rezerve su na visokom nivou i javni dug je nizak.
• Vlasti su i dalje čvrste u nameri da zadrže fiskalni deficit ispod granice od 3,0 procenta BDP-a tokom 2025-27. godine i da poštuju posebna fiskalna pravila o zaradama u javnom sektoru i penzijama. Instrument PCI podržava vlasti Srbije u naporima da ostvare napredak u realizaciji fiskalno-strukturnih reformi i reformi energetskog sektora.

Kako se navodi u saopštenju, tim Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji predvodi gđa Anet Kjobe, posetio je Beograd u periodu od 22. do 30. oktobra 2025, radi razgovora o drugoj reviziji Instrumenta za koordinaciju politika (PCI).

Na kraju razgovora, tim je izdao sledeće saopštenje:

“Privredna aktivnost je usporila u uslovima spoljnih i domaćih izazova. Očekuje se da će rast u 2025. iznositi 2,1 procenat, što je posledica nižih javnih investicija, smanjenih priliva stranih direktnih investicija i slabije potrošnje. Nakon privremenog probijanja gornje granice ciljanog koridora NBS-a zbog većih cena hrane prouzrokovanih nižim prinosima, ukupna inflacija je opala na 2,9 procenata u septembru, zahvaljujući ograničenjima cena i trgovačkih marži na hranu i osnovne potrepštine.

Očekivanje je da će se privredni rast vratiti na nivo od 3 procenta u 2026. godini na osnovu kontinuiranih povećanja raspoloživog dohotka domaćinstava, povoljnih kreditnih uslova, novih prerađivačkih izvoznih kapaciteta i razrešenja neizvesnosti u pogledu snabdevanja energijom u vezi sa NIS-om.

Inflacija će verovatno zabeležiti umeren rast u 2026. godini. Očekuje se da će se deficit bilansa tekućih transakcija povećati na oko 6 procenata BDP-a, nakon čega bi trebalo da usledi njegov pad, a devizne rezerve bi trebalo da ostanu na solidnim nivoima.

Rizici po projekcije su na negativnoj strani. Prolongiranje rešavanja pitanja NIS-a i domaćih političkih tenzija moglo bi da oslabi ekonomsku aktivnost. Rizike ublažavaju značajni fiskalni i eksterni baferi, uključujući visoke devizne rezerve i depozite države, rezilijentan bankarski sektor i umeren javni dug.

Održavanje oprezne makroekonomske politike je od ključne važnosti za očuvanje kredibiliteta, kao i prostora u pogledu politike za reagovanje na šokove. Ograničenje fiskalnih deficita na nivou od 3,0 procenta BDP-a—čime se uspostavlja odgovarajuća ravnoteža između potreba tekuće potrošnje i investicija—predstavlja suštinsko sidro politike.

Vlasti Srbije jačaju upravljanje javnim investicijama, gde se dodatna unapređenja mogu postići kroz unapređenu analizu troškova i koristi, procene fiskalnih rizika, i bolje prakse nabavki. Vlasti su takođe opredeljene za unapređenje fiskalne transparentnosti i ostvaruju dobar napredak ka izradi prvog izveštaja Srbije o poreskim rashodima, sprovođenju aktuarske studije o penzionom sistemu, i objavljivanju dodatnih fiskalnih podataka o mineralnim resursima, državnim preduzećima (DP), i lokalnim finansijama.

Reforme energetskog sektora napreduju, ali su potrebni dodatni napori da bi se obezbedila finansijska održivost i operativna efikasnost energetskih DP. Srbija sprovodi različite ključne energetske investicije, i s obzirom na znatne potrebe sektora za finansiranjem, davanje prioriteta najisplativijim projektima biće presudno za unapređenje kako ekonomskih rezultata, tako i energetske bezbednosti.

Trenutni stav monetarne politike i dalje je odgovarajući i nastavlja da podržava makroekonomsku stabilnost Srbije, pored ostalog tako što se ne fokusira na privremene fluktuacije cena. S obzirom na to da bi efekti ograničenja cena i trgovačkih marži trebalo da nestanu tokom vremena, vlasti bi trebalo da budno prate potencijalne rizike od porasta inflacije.

Tim MMF-a pozdravlja nameru vlasti da ukine ograničenja cena i trgovačkih marži do kraja februara, u skladu sa planom. Vlasti su odlučne u nameri da razreše pitanje sankcija NIS-u na način koji obezbeđuje nesmetano snabdevanje Srbije naftnim proizvodima.

Tim MMF želi da se zahvali svim sagovornicima na gostoprimstvu i otvorenoj i konstruktivnoj diskusiji“, navedeno je u saopštenju tima MMF-a koji je 30. oktobra završio posetu Srbiji u okviru druge revizije tekućeg aranžmana PCI.