Autor: Radojka Nikolić
Iz Izveštaja Svetske banke – Privredni rast Zapadnog Balkana usporava (Tabela, izvor: Svetska banka)
- Očekivani privredni rast Srbije u 2026. godini biće 2,7%
- Rast je usporen, odražavajući niže privatne investicije i negativan doprinos neto izvoza
- Rizici su pojačani u kontekstu konflikta na Bliskom istoku, što utiče na eksternu tražnju, uvozne cene energenata i sentiment investitora
- Rast će se, očekuje se, oporaviti i kretati oko 3%–4% u narednim godinama
“Napredak Srbije na polju makroekonomije je nesporan. Ali potpuni prelazak na tržišnu privredu zahteva strukturne reforme – ne samo radi ubrzanja rasta i približavanja Srbije zemljama sličnih karakteristika u EU, već i za stvaranje inovativne, inkluzivne i globalno konkurentne ekonomije, koja obezbeđuje prosperitet svojim građanima”, ocenio je Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji.
Izveštaja Svetske banke za Zapadni Balkan i Srbiju prezentovan je 29. aprila 2026. godine u Beogradu.
Kako je naglašeno u izjavi Pontare, kada bi se sprovodile, reforme bi podigle kvalitet institucija i dale bolji poslovni ambijent, što se može videti u zemljama koje su izbegle zamku srednjeg dohotka.
Prema procenama Svetske banke, privredni rast Srbije malo će porasti u 2026. na 2,7 odsto, nakon što je izgubljen zamah u 2025. zbog niza domaćih i eksternih događaja.
U Izveštaju se podseća da je početkom prošle godine, posle ostavke premijera i sporog formiranja vlade, uz političke proteste – usporen privredni rast. Takođe se napominje da su sankcije protiv Rusije u naftnom sektoru i još jedna loša poljoprivredna sezona, dovele do sporijeg od očekivanog rasta u 2025.
“Ova dešavanja takođe su doprinela padu neto priliva SDI za oko 50% u evrima”, navodi se u izveštaju Svetske banke.
Ističe se da je privatna potrošnja ostala otporna, zbog rasta zarada i potrošačkih zajmova.
“Stopa nezaposlenosti se stabilizovala na oko 8,7%, ali uz stopu nezaposlenosti među mladima od preko 23%, zbog nesklada
između veština i potreba, kao i ograničene ponude radnih mesta za osobe koje tek stupaju na tržište rada”, navodi se u izveštaju Svetske banke.
U Izveštaju Svetske banke se navodi da bi privreda Srbije, na srednji rok, trebalo da raste po stopi od 3%-4%.
Negativni rizici odnose se na državna preduzeća koja se suočavaju sa problemima, nedostatak napretka u primeni sledeće faze strukturnih
reformi, kao i na pojačanu globalnu i domaću neizvesnost.
Inflacija će, očekuje se, ostati povišena tokom 2026. delom zbog očekivanog efekta konflikta na Bliskom istoku na cene energenata, ali će na srednji rok ostati u okviru ciljanog raspona.
“Fiskalna politika u 2026. trebalo bi da uglavnom bude pod kontrolom, ukoliko se pokaže da su mere za ublažavanje energetske krize privremene ili budu neutralisane merama na strani potrošnje”, navedeno je u izveštaju.
Kad je reč o privredama Zapadnog Balkana, u Izveštaju Svetske banke koji je predstavljen u Beču, takođe, 29. aprila, navodi se da se rast usporava i da je veoma važno aktiviranje mlađe radne snage.
“Oslobađanje potencijala za zapošlјavanje presudno je za dugoročne izglede”, navedeno je u izveštaju.
“Privredni rast zemalјa Zapadnog Balkana ostaće usporen tokom 2026. i 2027. godine, pod uticajem efekata konflikta na Bliskom istoku, uporne inflacije i pojačane neizvesnosti. Da bi se zadržao zamah reformi u zemlјama regiona koje se suočavaju sa manjkom radne snage, aktiviranje radne snage biće od klјučnog značaja” navodi se u izveštaju Svetske banke.
Prognoze iznete u Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan pokazuju da će kombinovani privredni rast Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, dostići 2,8% u 2026. što je 0,3 procentna poena ispod prethodnih projekcija. Očekuje se skromno ubrzanje rasta na 3,2% u 2027. godini.
„Globalna neizvesnost i geopolitičke tenzije obuzdavaju rast na Zapadnom Balkanu, a rastuće cene predstavlјaju direktan udar na novčanike građana“, rekla je Šaoćing Ju, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.
„I dok kreatori politika koriste kratkoročne fiskalne mere da suzbiju efekte ovih pritisaka na domaćinstva i preduzeća, naš izveštaj pokazuje da su radna mesta klјuč za dugoročni ekonomski napredak. Zapadni Balkan ima veliki izvor neiskorišćenih talenata – žene, mlade i druge koji žele da rade ali su suočeni sa realnim preprekama. Nјihovo uklјučivanje u radnu snagu jedan je od najefikasnijih koraka koje region može da preduzme i ojača svoju ekonomiju“, navodi Šaoćing Ju.
Stanovništvo Zapadnog Balkana, prema ovom izveštaju, stari brže nego bilo gde u Evropi. Tokom naredne decenije, najmanje jedna od pet osoba u regionu biće starija od 65 godina.
U međuvremenu, radno aktivno stanovništvo, uklјučujući i fakultetski obrazovane i fizičke radnike, u potrazi su za bolјim platama i perspektivama u inostranstvu.
Paradoks je da se nestašica radne snage oseća u klјučnim sektorima, iako je mnogo lјudi isklјučeno iz radne snage ili su jednostavno odustali od traženja posla.
Izveštaj ukazuje i na nedovolјno iskorišćen kapital: žene, mlade i ostale koji žele da rade, ali se suočavaju sa preprekama za ulazak na tržište rada. Ukoliko bi stopa učešća radne snage bila ista kao u uporedivim zemlјama Evropske Unije, to bi značilo dodatnih 2.8 miliona raspoloživih radno sposobnih stanovnika. Samo uklјučivanjem više žena u radnu snagu, godišnje stope rasta porasle bi za 0.35 procentnih poena.
Rad bi, prema navodima izveštaja, trebalo učiniti atraktivnijim izborom – počevši od poreskih i propisa o socijalnim beneficijama, zbog kojih je u mnogo slučajeva ostanak kod kuće finansijski bezbedniji izbor.
“U većini zemalјa Zapadnog Balkana, na primer, prijavlјivanje bilo kakvog prihoda od rada istovremeno diskvalifikuje pojedince iz programa beneficija za siromašne, čineći zaposlenje finansijskim rizikom umesto nagradom. Takođe se ističe i potreba za priuštivom negom dece i starih, bolјim obukama za rad, kao i radnim mestima koja nude realnu fleksibilnost i adekvatne uslove rada, uklјučujući i za onlajn radnike”, navedeno je u izveštaju grupacije Svetske banke.
