Kako smo stigli od Putinovog „Spasiba za družbu“ do Trampa kao „srodne duše“ za srpski narod

Autor: Radojka Nikolić

„Hvala na prijateljstvu“ – izgovorio Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije, prvo na srpskom a odmah zatim i na ruskom „Spasiba za družbu“, u večernjim časovima 17. januara 2019. godine, okrupljenim građanima ispred Hrama Svetog Save u Beogradu, a na insistiranje svog domaćina, predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da makar nešto kaže srpskom narodu.

Pitanje je šta je sada, sedam godina kasnije, ostalo od Putinovog „Spasiba za družbu“, ali, sudeći po najnovijim porukama srpskog predsednika, Srbija je stigla do toga da je srpski narod u američkom predsedniku Donaldu Trampu prepoznao “srodnu dušu” i da u njemu vidi prijatelja i mirotvorca.

Jer, 22. maja 2026. srpski je predsednik u autorskom tekstu za američki Foks Njuz (Fox News), snažno pohvalio američkog predsednika i napisao da Srbija nudi SAD-u “stratešku dubinu, političku stabilnost i vladu usmerenu na izvršenje, a ne na ideologiju”.

„Strateška dubina“ za Srbiju može se mnogo jasnije sagledati u najnovijim strateškim dokumentima koja je nedavno objavio Stejt department u Izveštaju Stejt Departmenta o Zapadnom Balkanu za američki Kongres (Report to Congress on United States Policy to Promote Regional Stability and Prosperity in the Western Balkans).

O tom Izveštaju će odlučivati Kongres, a uz izveštaj Stejt Departmenta stoji i ocena da „politika SAD na Zapadnom Balkanu označava pomak od izgradnje nacija i direktnog intervencionizma, ka pragmatičnoj doktrini strateške stabilnosti, ekonomske integracije i suprotstavljanja ruskom i kineskom uticaju“.

Kroz pojedine stavke ovog Izveštaja koje se odnose na Srbiju, veoma je jasno istaknut ekonomski, strateški i komercijlani interes SAD u oblasti energetike. Ovo bi se, zapravo, moglo tumačiti i kao konkretizacija Starteškog sporazuma o energetici koji je Srbija sa SAD potpisala 18. septembra 2024. godine (ministar Marko Đurić u Vašingtonu) o čemu smo već pisali. (https://magazinbiznis.rs/americke-sankcije-nisu-i-strateski-sporazum-srbije-i-amerike-u-energetici/)

U ovom najnovijem Izveštaju Stejt Departmenta pominje se da su tokom ove godine planirani razgovori sa Srbijom i sa S. Makedonijom: „Administracija planira da održi dijaloge sa Severnom Makedonijom i Srbijom 2026. godine“, navedeno je u Izveštaju.

A onda se u jednoj od tačaka Izveštaja eksplicitno navodi da će u poslove biti uključene američke firme. U izveštaju piše: „Administracija će raditi na tome da osigura da američke firme mogu dati značajan doprinos strateškim infrastrukturnim koridorima, uključujući Jadransko-jonski koridor i Koridor VIII od Jadranskog do Crnog mora. Sjedinjene Države će podržati regionalne forume kao što je Inicijativa tri mora i raditi na proširenju bilateralnih sporazuma, nadograđujući se na međuvladin sporazum SAD-Srbija o energetskoj infrastrukturi iz 2024. godine. Međuvladini sporazumi omogućavaju američkim kompanijama da se efikasnije takmiče za strateške projekte u transportu, informaciono-komunikacionoj tehnologiji i odbrambenoj industriji, protiv protivnika i konkurenata niskog standarda“.

Dakle, radiće se i na „proširenju bilateralnih sporazuma, nadograđujući se na međuvladin sporazum SAD-Srbija o energetskoj infrastrukturi iz 2024. godine“, to je upravo onaj pomenuti sporazum iz septembra pre dve godine o kojem smo već pisali. Sada se može očekivati proširenje i razrada konkretnih projekata.

U izveštaju Stejt Departmenta smenjuju se strateška opredeljenja o prisutnosti SAD na Zapadnom Balkanu i konkretni projekti u kojima američke kompanije treba da komercijalno učestvuju.

U Izveštaju piše da će se američko ministarstvo aktivno angažovati da pretvori regionalni interes u komercijalne sporazume.

„Prioritetni projekti uključuju gasovod Južna interkonekcija između Hrvatske i BiH; predloženi gasni interkonektor između Srbije i Severne Makedonije; razvoj hidroenergije u Albaniji, BiH, Severnoj Makedoniji i Srbiji; nadogradnju kosovskih termoelektrana na ugalj i projekte gasifikacije, kao i dodatne prenosne kablove koji povezuju mreže Zapadnog Balkana sa evropskim tržištima“, navodi se u najnovijem Izveštaju američkog Stejt Departmenta za Zapadni Balkan.

Značajna je i sledeća napomena: „Energetska zavisnost od Rusije ostaje strateška ranjivost u regionu“. U vezi sa tim, u Izveštaju se sadašnje stanje u infrastrukturi i energetici Zapadnog Balkana opisuje kao zastarelo, neefikasno i previše zavisno od ruskog uvoza, pa su potrebna ulaganja u partnerstvu sa američkim kompanijama:

„Region pati od infrastrukturnog deficita. Fizičke transportne mreže zaostaju za evropskim standardima, što povećava troškove za preduzeća i ograničava integraciju tržišta. Digitalna infrastruktura predstavlja izazov sa neravnomernom pokrivenošću širokopojasnog interneta velike brzine i nedovoljnim kapacitetom za sajber bezbednost za zaštitu rastućih digitalnih mreža regiona. Energetska infrastruktura je stara, neefikasna i ponekad previše zavisi od ruskog uvoza. Sjedinjene Države će nastaviti sa ulaganjima u infrastrukturu u partnerstvu sa američkim kompanijama“, navodi se u Izveštaju Stejt Departmenta.

I dok američki Kongres tek treba da usvoji ovaj Izveštaj Stejt Departmenta o Zapadnom Balkanu, pa da posle toga dođe do realizacije plana: „Administracija planira da održi dijaloge sa Severnom Makedonijom i Srbijom 2026. godine“, u Beograd je već 1. juna stigao Džerod Ejdžen, izvršni direktor američkog Nacionalnog saveta za energetsku dominaciju Bele kuće. Razgovarali su, kako je saopšteno, o širenju i jačanju saradnje Srbije i Sjedinjenih Američkih Država u energetskom sektoru.

„Tema su bili novi projekti, energetska sigurnost, diversifikacija izvora i sankcije NIS-u“, saopšteno je iz ministarkinog kabineta.

Da se ne gubi na vremenu! Dva dana kasnije, već 3. juna, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji objavila je javni poziv za iskazivanje interesa za učešće u projektu izgradnje Reverzibilne hidroelektrane (RHE) Đerdap 3. U pozivu se navodi da zainteresovane kompanije imaju rok do 25. juna da predaju svoja pisma o namerama Ministarstvu rudarstva i energetike Republike Srbije. Tokom ovog postupka izvršiće se selekcija partnera za izradu tehničke dokumentacije, za finansiranje i izgradnju ovog velikog i zahtevnog elektroenergetskog postrojenja.

Projekat RHE Đerdap 3 je složen i zahtevan, pa da ne ulazimo u detalje, ali da samo podsetimo da je Bechtel, najveća američka građevinska i inženjerska kompanija, još 2021. godine pokazao interesovanje za ovu izgradnju, da je zatim  2022. preuzeo izradu tehničkih studija, a da je sve to potvrđeno bilateralnim energetskim sporazumom u Vašingtonu 2024. godine. Taj sporazum je stupio na snagu u martu 2025. godine, i zato sada Srbija, preko Ambasade SAD, zvanično poziva američke kompanije da pošalju svoje ponude. Procene su da vrednost projekta iznosi oko 2,63 milijarde evra, a da bi trebalo da se na njemu radi više od deset godina, odnosno do 2038. godine.

“Družba je družba, služba je služba” – kaže jedna srpska poslovica, ali, bogami, sada to mogu da kažu u Amerikaci. Službena, komercijalna i profitabilna saradnja sa američkim kompanijama je u prvom planu – jasno kaže Stejt Department koji, očigledno, postaje glavni partner Srbije u energetici, dok “Spasiba za družbu” odlazi u istoriju.

Da li je sada jasnije zašto su uvedene sankcije NIS-u, zašto je nepoželjan ruski kapital u energetici u Srbiji i zašto OFAC sistemom “kratkog užeta” kontroliše sve procese vezane za kupoprodajne transakcije MOL-NIS?

Mnoge stvari, naravno, nikad nećemo saznati. Ali, očigledno je došlo do strateške odluke dveju velikih sila da umesto ruskog uticaja u energetici u Srbiji, ubuduće bude dominantan američki uticaj. Ne samo kod nas, već i na Zapadnom Balkanu.

Male zemlje se ne pitaju. Kao što kaže jedna savremena formulacija: Velikim silama nisu potrebne države prijatelji, već države vazali. Tako nekako lični i ova naša stvarnost. A šta će nam ubuduće doneti novo “energetsko vazalstvo” iz sadašnje tačke posmatranja je i nesagledivo i nepredvidivo.