Svetlana Duvnjak, rukovodilac Sektora za zaštitu životne sredine u kompaniji NIS
Autor: Svetlana Duvnjak, rukovodilac Sektora za zaštitu životne sredine u kompaniji NIS
Klimatske promene odavno nisu tema budućnosti, već realnost sa kojom se suočavaju kompanije širom sveta. Investitori, kupci, regulatorna tela i šira javnost očekuju transparentne informacije o uticaju kompanija na životnu sredinu, a posebno o emisijama gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Upravo zbog toga merenje i upravljanje karbonskim otiskom postaju jedan od najvažnijih segmenata ESG strategija.
Za kompanije iz energetskog sektora, uključujući naftnu industriju, ovaj izazov je posebno značajan. S obzirom na prirodu poslovanja, emisije CO2 i drugih gasova sa efektom staklene bašte nastaju u različitim fazama procesa – od proizvodnje i prerade nafte i gasa, preko transporta, pa sve do potrošnje energenata u postrojenjima.
Karbonski otisak kao pokazatelj
Karbonski otisak (Carbon footprint) predstavlja ukupnu količinu emisija gasova sa efektom staklene bašte koje nastaju kao posledica aktivnosti jedne kompanije. Danas se emisije GHG najčešće prate kroz tri kategorije:
* Scope 1 – direktne emisije iz postrojenja i procesa kompanije;
* Scope 2 – indirektne emisije povezane sa potrošnjom kupljene energije;
* Scope 3 – ostale indirektne emisije, koje nastaju duž celog lanca vrednosti, od dobavljača do krajnjih korisnika proizvoda.
U kompaniji NIS usvojena je Strategija zaštite životne sredine do 2030. čiji najznačajniji deo se odnosi na upravljanje emisijama GHG. Strategijom su definisani i ciljevi smanjenja ugljeničnog intenziteta za 30% u odnosu na 2018. kao i redovno praćenje i izveštavanje o emisijama GHG na kvartalnom nivou, na nivou Kompanije i godišnje izveštavanje nadležnih državnih organa I šire javnosti.
NIS je poslednjih godina uspostavio praksu redovnog monitoringa i izveštavanja o emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Pored praćenja direktnih i indirektnih emisija (opseg 1 I 2), obuhvaćene su i emisije Opsega 3, čime je dobijena sveobuhvatna slika klimatskog uticaja poslovanja. Takav pristup omogućava kompaniji da odluke o investicijama donosi na osnovu podataka, a ne procena.
Za izveštavanje o Karbonskom otisku u NIS-u se koriste međunarodno priznate metodologije (GHG Protocol Corporate Accounting and Reporting Standard), i razvija se digitalno rešenje za monitoring i proračun emisija GHG. Podaci na osnovu kojih se vrši izračunavanje emisija su potrošnja goriva, sastav energenata, rad tehnoloških postrojenja i drugi relevantni parametri koji se sistemski prate.
Pored izveštavanja o Karbonskom otisku, koji još uvek spada u dobrovoljno izveštavanje, realizuju se i aktivnosti proračuna emisija GHG i njihovog praćenja na osnovu relevatnih propisa Srbije i predstavljaju zakonsku obavezu.
Kako se emisije zaista smanjuju
Prava vrednost ovih podataka ogleda se u tome što se kroz analizu izvora emisija omogućava kompanijama da identifikuju procese sa najvećim uticajem na klimatske promene i definišu mere za njihovo smanjenje. U naftnoj industriji to su projekti povećanja energetske efikasnosti, modernizacija tehnoloških postrojenja, smanjenje emisija sa baklji, optimizacija potrošnje goriva, korišćenje obnovljivih izvora energije i dr.
U okviru svoje Zelene agende, NIS već godinama ulaže u projekte zaštite životne sredine i unapređenja energetske efikasnosti. Od 2009. godine u ekološke projekte i poslovne inicijative sa pozitivnim ekološkim efektima investirano je više od 900 miliona evra.
Primeri projekata koji utiču na smanjenje emisija GHG su između ostalog i kogeneraciona postrojenja na naftnim i gasnim poljima u Srbiji. Umesto da se gas slabijeg kvaliteta spaljuje na baklji, koristi se za proizvodnju električne i toplotne energije. Na taj način istovremeno se povećava energetska efikasnost i smanjuju emisije gasova u atmosferu.
Pored toga, ulaganja u unapređenje tehnoloških procesa i energetske efikasnosti i projekte solarnih elektrana predstavljaju korake ka postepenoj energetskoj tranziciji i smanjenju ugljeničnog intenziteta poslovanja.
Takođe, upravljanje emisijama GHG omogućava i efikasnije korišćenje energije i sirovina što često donosi i značajne finansijske koristi kroz smanjenje operativnih troškova, dok transparentno izveštavanje doprinosi jačanju reputacije i poverenja investitora.
Put ka dekarbonizaciji nije jednostavan i zahteva dugoročna ulaganja, tehnološke inovacije i promenu poslovnih procesa. Precizna kvantifikacija emisija predstavlja osnovu za svaku uspešnu klimatsku strategiju. Ono što se meri može se pratiti, a ono što se prati može se unapređivati. Zbog toga se danas karbonski otisak ne posmatra samo kao pokazatelj uticaja na životnu sredinu, već i kao indikator spremnosti kompanije za održivu i konkurentnu budućnost.
(Tekst objavljen u najnovijem broju časopisa Marketig mreža, tema: Kako kompanije mere i smanjuju svoj karbonski otisak)
