Inflacija povišena, ali biće bolje – samo mirno i optimistično

Autor: Radojka Nikolić

• U Evropskoj uniji inflacija je prešla nivo od 3% i očekuje se da će ostati iznad tog nivoa do kraja 2026. godine; iznad ciljanih 2% ostaje do druge polovine naredne godine.
• U Srbiji je inflacija u maju iznosila 3,5 odsto, Narodna banka Srbije je projektovala za ovu godinu 3,6%, a vraćanje u okvir cilja od 3% plus-minus 1,5%, možda tek krajem 2027. godine.
• MMF za Srbiju projektuje inflaciju za 2026. godinu od 3,6 odsto i vraćanje u planirane okvire NBS sledeće godine. MMF, praktično, ponavlja projekcije NBS.

Sve tri prethodne ocene mogle su se čuti na panelu o monetarnoj politici “Održavanje monetarne stabilnosti u svetu rastuće neizvesnosti i ograničenja međunarodnih tokova” (Maintaining Monetary Stability in a World of Rising Uncertainty and Restrictions on International Flows) koji je održan 25. juna, četvrtog dana rada Svetskog kongresa ekonomista u Beogradu, u Centru Sava.

Moderator ovog panela bio je prof. Milan Nedeljković a učesnici Lev Ratnovski, šef kancelarije MMF za Srbiju i Ana Ivković, viceguvernerka NBS (umesto najavljene Jorgovanke Tabaković, guvernera NBS). Učestvovao je i Filip R. Lejn (Philip R. Lane), glavni ekonomista Evropske centralne banke, koji se onlajn vezom uključio iz sedišta ECB. O temi održavanja monetarne stabilnosti, svako je govorio iz svog ugla.

Tako je Filip R. Lejn pomenuo ekonomske i fiskalne posledice krize na Bliskom istoku i u vezi sa tim najavio da bi inflacija u evrozoni mogla ostati iznad cilja i tokom 2027. godine, u zavisnosti od geopolitičkih dešavanja i šokova u snabdevanju energijom.

“U svojoj monetarnoj strategiji ECB je prešla na umeren i oprezan pristup”, rekao je Lejn, što se vidi i u najnovijem, junskom povećanju ključne kamatne stope za 25 baznih poena. Sadašnju situaciju Lejn opisuje kao klasičan primer “šoka srednje veličine” i ističe razliku u odnosu na pandemijski šok, koji je bio mnogo dramatičniji.

“Za razliku od ogromnog inflatornog udara iz 2021/2022. godine, trenutni šok nije previše dubok ni previše trajan, što omogućava ECB-u da reaguje smireno i odmereno”, ocenio je Lejn.

Prema proceni ECB inflacija je prešla nivo od 3% i očekuje se da će ostati iznad tog nivoa do kraja godine. Iznad ciljanih 2% inflacija može ostati sve do prve polovine 2027. godine.

Nema potrebe za žurbom, sledeće pomeranje kamatne stope moglo bi da usledi tek krajem ove godine, zavisno od dešavanja u svetu u vezi sa energentima, ali ECB ostaje fokusirana da prati signale sa tržišta.

Lejn ocenjuje da, iako skupa energija pritiska ekonomsku aktivnost, privreda evrozone je veoma otporna zahvaljujući snažnom tržištu rada, investicijama u veštačku inteligenciju, investicijama u infrastrukuru i državnim ulaganjima u odbrambenu industriju.

I u Srbiji je inflacija iznad 3%, ali je sve to u skladu sa projekcijama NBS. Viceguvernerka Ana Ivković je na ovom panelu rekla da bi rast inflacije u Srbiji bio znatno veći da Vlada Srbije nije brzo reagovala nizom mera, koje su usklađene sa MMF- om: “Vlada Srbije je preduzela mere – od smanjenja akciza na gorivo do snabdevanja tržišta iz sopstvenih rezervi”.

Ana Ivković je navela da je međugodišnja inflacija u Srbiji u maju iznosila 3,5 odsto, što je nešto više u odnosu na 2,8 odsto u martu ili 3,3 odsto u aprilu, ali je taj rast inflacije posledica viših  cena nafte zbog poremećaja na globalnom tržištu.

Viceguvernerka je rekla da NBS pri donošenju odluka prvenstveno prati domaće finansijsko tržište, kretanja na deviznom tržištu i ekonomska kretanja u Srbiji, ali i međunarodno okruženje koje je predstavlja važan faktor. U tom kontekstu pomenula je i veliku povezanost srpske privrede sa evrozonom, ali je naglasila da NBS vodi samostalnu monetarnu politiku, pa zbog toga ne reaguje automatski na poteze ECB.

Monetarnu politiku koju vodi NBS pohvalio je Lev Ratnovski, šef Kancelarije MMF-a za Srbiju i ponovio procenu te institucije da će prosečna inflacija u Srbiji ove godine iznositi 3,6 odsto, a rast BDP-a 2,8 odsto. Prema njegovim rečima, možda će se pred kraj ove godine inflacija malo ubrzati, ali će se u 2027. godini vratiti u ciljane okvire NBS i to zahvaljujući ispravnoj monetarnoj politici srpske centralne banke.

Iako je šef kancelarije MMF-a pohvalio monetarnu politiku NBS, privredni rast (BDP) Srbije ostaje na 2,8%, uz moguće povećanje na 4% sledeće godine. Do tog ubrzanja rasta BDP-a vodiće veća lična potrošnja, jer prihodi u Srbiji rastu prilično brzo, a tu su i očekivanja većih prihoda i veće potrošnje od izložbe EXPO.

Ratnovski, ipak, napominje da je globalno okruženje veoma neizvesno, pa se eventualni šokovi mogu preliti i na Srbiju.

I za kraj još malo optimizma od šefa beogradske kancelarije MMF-a. Na pitanje novinara agencije Tanjug (posle završetka ovog panela o monetarnoj politici) šta se može očekivati u vezi sa prodajom NIS-a, Ratnovski je rekao da se nadaju brzom rešenju te situacije.

“Mislimo da će to poboljšati energetsku bezbednost u Srbiji. A takođe će smanjiti izvor makroekonomske neizvesnosti za Srbiju. Dakle, nadamo se rešenju”, rekao je za Tanjug Ratnovski.

Ukratko, da sumiramo razgovore o monetarnoj politici od EU do Srbije, uz podršku MMF-a: pod kontrolom je sve što može da se kontroliše, ima izazova ali institucije dobro rade, a uz više optimizma – sledeća godina će biti bolja.