Sa panela: Zamena računarstva mrežama: Kineske strategije otvorenog koda i sustizanje veštačke inteligencije u uslovima ograničenja resursa
Ograničen pristup naprednim čipovima ne mora nužno da uspori razvoj veštačke inteligencije, već može da podstakne drugačije inovacione strategije, među kojima posebno mesto zauzimaju open-source modeli, poručeno je na panelu „Substituting Compute with Networks: China’s Open-Source Strategies and AI Catch-up under Resource Constraints“, održanom 25. juna u okviru XXI Svetskog kongresa ekonomista u Beogradu, navodi se u saopštenju za javnost.
Na panelu su učestvovali David Daokui Li sa Univerziteta Tsinghua, Xiang Xu i Drini Imani sa Univerziteta u Tirani, koji su govorili o ulozi države, institucija, tehnoloških ograničenja i tržišnih reakcija u oblikovanju savremenih ekonomskih i razvojnih politika.
U fokusu diskusije bilo je pitanje kako se kineske AI kompanije prilagođavaju ograničenjima u pristupu najnaprednijim čipovima. Kako je istaknuto, američka ograničenja izvoza čipova i tehnološka blokada primorale su kineske kreatore modela da traže alternativne puteve razvoja, umesto da se oslanjaju isključivo na povećanje računarske snage.
Xiang Xu je ukazao da su kineski AI modeli, uprkos značajno manjoj upotrebi čipova, uspeli da se približe rezultatima vodećih američkih modela. Jedan od razloga za to je prelazak ka open-source strategiji, kroz koju kompanije koriste šire mreže programera, inženjera i korisnika kako bi ubrzale razvoj i unapredile modele.
Kako je objašnjeno, kineski primer pokazuje da tehnološke blokade mogu da preusmere inovacione putanje. Kada pristup resursima postane ograničen, kompanije se okreću novim arhitekturama, većoj efikasnosti i saradnji sa širim tehnološkim ekosistemom. U tom smislu, mrežni efekti mogu delimično da nadomeste manjak računarskih kapaciteta.
Ipak, open-source pristup ne donosi samo prednosti. Učesnici su ukazali i na njegove troškove, uključujući veće operativne troškove kada se broj korisnika značajno poveća, kao i pritisak na profitabilnost usled velike konkurencije i velikog broja sličnih modela na tržištu.
David Daokui Li govorio je o značaju razumevanja ponašanja države u savremenoj tržišnoj ekonomiji, ističući da država više nije samo regulator ili „sudija“, već aktivan učesnik koji svojim odlukama, podsticajima i institucionalnim mehanizmima oblikuje ekonomski razvoj.
Kako je naveo, uspešnost tržišne ekonomije u velikoj meri zavisi od ponašanja vlade, kao i od podsticaja koji usmeravaju odluke državnih institucija i zvaničnika. U tom kontekstu, tehnološki razvoj i industrijske politike ne mogu se razumeti bez uvida u odnos države, tržišta i inovacionih ekosistema.
Drini Imani osvrnuo se na značaj institucionalne ekonomije i ulogu međunarodnih finansijskih institucija u oblikovanju fiskalnih politika, ukazujući na to da slabije institucije u ekonomijama u razvoju mogu otvoriti prostor za političke budžetske cikluse i manipulaciju javnim rashodima uoči izbora. U tom smislu, institucionalni okvir ostaje važan faktor za razumevanje ekonomskih odluka i ponašanja vlada, navodi se u saopštenju za javnost.
