Autor: Radojka Nikolić

Prosečna neto plata u Srbiji u julu ove godine iznosila je 121.346 dinara i bila je realno veća za 8,5% u odnosu na isti mesec prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku. Prosečna zarada je, preračunata u evrima, nešto iznad hiljadarke evra, prema srednjem kursu NBS u julu ove godine.

Međutim, kada se detaljnije pogledaju zarade po delatnostima, vide se promene u rangiranju najviših primanja, odnosno u top pet najvećih zarada. Na primer, finansijske delatnosti – banke i osiguranja – koje su ranijih godina bile u vrhu po visini primanja, sada više nisu u prvih pet. Ali, delatnost koja već nekoliko godina drži neprikosnoveno prvo mesto je računarsko programiranje.

Rang lista prvih pet najvećih neto zarada (prosečnih, po delatnostima) isplaćenih u Srbiji u julu ove godine je sledeća: 1. Računarsko programiranje  323.377 dinara, 2. Vazdušni saobraćaj  272. 463 dinara 3. Naučno istraživanje i razvoj 234.963 dinara, 4. Proizvodnja koksa i derivata nafte 227.431 dinar i 5. Prerada sirove nafte i gasa 203.885 dinara.

U proizvodnji duvanskih proizvoda su takođe visoke prosečne zarade sa 198.128 dinara, a finansijska delatnost je pala ispod tog nivoa zarada. Prosečna neto zarada u julu ove godine u finansijskoj delatnosti iznosila je 184.946 dinara, dok su zarade u osiguranju još i niže: prosek je iznosio 164.968 dinara.

Ali, dok su te zarade iznad proseka za jul od 121.346 dinara, medijalna zarada je iznosila 95.036 dinara, a ispod tog nivoa su primanja zaposlenih u mnogim delatnostima.

Na listi pet najnižih neto zarada su sledeće delatnosti: 1. Popravka računara 72.451 dinar, 2. Priprema hrane i posluženje 72.819 dinara, 3. Prerada drveta (osim nameštaja) 78.355 dinara, 4. Putničke agencije i tur operatori 85.262 dinara i 5. Trgovina na malo 86. 831 dinar.

Kada se taj redosled pogleda, teško je oteti se utisku da su u pojedinim od ovih delatnosti, ukupni prihodi svakako veći nego što ih statistika prikazuje. Ne treba sumnjati u iznos prihoda koji je registrovala statistika, ali će pre biti da je reč o delatnostima gde se deo primanja može isplaćivati „na crno“, bez zvanične evidencije.

Malo je verovatno, na primer, da u poslu kao što je „priprema hrane i posluženje“, što se odnosi na restorane, prosečna neto zarada iznosi tek oko 73.000 dinara. Ili da oni koji popravljaju računare zarade samo oko 72.500 dinara mesečno, pa time imaju najmanju zaradu u Srbiji.

Slična situacija može postojati i kod prikaza prosečnih zarada u turističkim agencijama i tur operatorima, a verovatno i u još nekim delatnostima.

No, sudeći po ovom rangu najviših i najnižih prosečnih neto zarada po delatnostima, koje su isplaćene u julu ove godine, oba prva mesta imaju veze sa računarima: najveće zarade imaju zaposleni u računarskom programiranju, a najmanje oni koji popravljaju računare.

Za najveće zarade se još i može poverovati da su tolike, ali za najniže baš i ne.