SEE Impact 2026, Bukurešt: O veštačkoj inteligenciji, dopaminu i idejama koje oblikuju budućnost

Autor: Radojka Nikolić

Bukurešt, 29. septembra 2026.

“Uspeh kompanija u Jugoistočnoj Evropi više ne zavisi od toga da li se bore protiv veštačke inteligencije, već kako je integrišu u svakodnevni rad”, rekao je profesor Ilian Mihov na otvaranju konferencije Impact SEE u Bukureštu, koja se održava od 29. do 30. septembra, čija je glavna tema objašnjena sloganom „Ideje koje oblikuju budućnost”. Ova konferencija je u glavnom gradu Rumunije okopila više od 2.000 učesnika iz Evrope i sveta, kroz osam tematskih celina: Veštačka inteligencija (AI) i sajber-bezbednost, Globalna ekonomija i bankarstvo, Finansijska tehnologija (FinTech) i digitalna trgovina, Zelena ekonomija, Liderstvo (Leadership), Investicije i startapi, Marketing i digitalni potrošači i Kultura. U radu konferencije učestvuju i predstavnici kompanija i organizacija iz Srbije, a glavni sponzor je kompanija Mastercard (Presenting Partner).

Profesor Ilian Mihov, uvodni govornik ove konferencije je u zanimljivom obraćanju učesnicima pomenuo i “koncept kentaura” kao spoj ljudskog kapitala i mašina – što je i suština ovogodišnjeg Impact-a. Jer, zamisao koja je okupila učesnike je nastojanje da se što detaljnije istraži saradnja između ljudskog kapitala i veštačke inteligencije AI, odnosno mašina.

Impact SEE je korak dalje ka ideji da lideri, tehnologija i kapital zajedno oblikuju konkurentnost celog regiona Jugoistočne Evrope u narednoj deceniji.

Profesor Ilian Mihov, koji je otvorio konferenciju Impact SEE 2026 u Bukureštu, ugledni je ekonomista i dugogodišnji dekan prestižnog poslovnog instituta INSEAD održao je predavanje „Evropa na raskršću: rast, pravila i trka za relevantnošću”, a kasnije je učestvovao i u panel-diskusiji o novim pravilima konkurentnosti.

„Investicije treba da sprovodi privatni sektor, dok vlade treba da stvore okruženje za njih. Institucije su važne, a što su prihodi viši, to su institucije bolje”, rekao je on naglašavajući značaj institucija u jednoj državi.

Ali, analizirajući globalni bruto domaći proizvod (BDP) za 2024. godinu, napravio je zanimljiv, hipotetički pogled u budućnost.

„Zamislimo da je 2050. godina i da sve zemlje sveta imaju isti prihod po glavi stanovnika – 100.000 američkih dolara. Danas SAD imaju oko 86.000 dolara. Ovde u regionu, u Bugarskoj i Rumuniji, ta cifra iznosi oko 35.000 dolara. Šta to znači? To znači da se veličina ekonomije, odnosno njen BDP, može odrediti veoma jednostavnom formulom. A to je BDP po glavi stanovnika, ili prihod po osobi, pomnožen sa brojem ljudi”, rekao je professor Mihov i dodao:

“U takvom scenariju najveća svetska ekonomija bila bi Indija, a za njom Kina. I verovatno najšokantnije predviđanje prema ovom modelu jeste da bi udeo razvijenih ekonomija u globalnom BDP-u iznosio svega 15%”, rekao je Ilian Mihov i naglasio da su ključni razvojni resursi – inovacije i investicije.

I u prvom panelu kojim je otvorena konferencija sa temom “Nova pravila konkurentnosti: talenat, tehnologija i kapital” učestvovao je profesor Mihov, a panel je vodila Jelisaveta Lazarević, profesorka na beogradskom FEFA fakultetu i direktorka sadržaja na Bloomberg Adria u Srbiji.

O tome šta je poruka ovoga panela Jelisaveta Lazarević za www.magazinbiznis.rs kaže:

„Ključna poruka je koliko će veštačka inteligencija nama pomoći u povećanju produktivnosti, a to zavisi od toga kojim fundamentalnim znanjem mi toj veštačkoj inteligenciji pristupamo. Drugi segment je kako veštačka inteligencija preuzima kreativne zadatke. Jer, kao što sve zavisi od fundamentalnog znanja koje dobija veštačka inteligencija da bi nam pomogla, isto tako će i kreativnost sa kojom pristupamo veštačkoj inteligenciji, omogućiti bolje rezultate“, navodi Jelisaveta Lazarević.

Ona podseća da je prethodni period bio obeležen internetom:

„Tu je vrednost mogla da se stvara samo na bazi talenata, ali je važno pitanje da li se to sada menja u doba veštačke inteligencije“, kaže Jelisaveta Lazarević.

Time se takođe otvara i pitanje o dosadašnjem konceptu stvaranja produktivnosti, po profesoru Majklu Poteru, podseća Jelisaveta i naglašava da ono što sada vidimo, u doba veštačke inteligencije, jeste da najveće kompanije izdavajaju ogroman kapital koji ulažu u ozbiljnu infrastrukturu od data centara, energetskih kapaciteta i postrojenja – da bi bili konkurentni.

O produktivnosti, konkurentnosti i upotrebi veštačke inteligencije, ali u javnom sektoru, govorio je specijalni gost Impacta SEE u Bukureštu Džordž Kristijan -Tuca, sada gradonačelnik sektora 1 u Bukureštu, sa prethodnim iskustvom rada i u rumunskom parlamentu i u vladi, kao i u evropskim institucijama.

No, zanimljivo je da ga je  voditelj programa ovogišnjeg Impact-a najavio kao „rumunskog Džejms Bonda“. Ovo otuda što je Džordž Kristijan-Tuca bio tokom svoje karijere i šef kabineta direktora državne obaveštajne službe Rumunije.

Džordž Kristian Tuca je u rumunskoj javnosti poznat kao jedan od glavnih zagovornika digitalizacije i veštačke inteligencije (AI) u javnom sektoru.

Tu svoju tezu je ponovio na konferenciji, naglašavajući da su ključna tri pojma: AI (veštačka inteligencija), kultura i lideršip, što je on ovako objasnio:

AI je tehnološki motor i alat za automatizaciju i donošenje odluka.

Kultura (organizaciona i društvena) je veoma važna jer tehnologija ne vredi ništa ako ljudi i institucije ne promene svoj mentalni sklop i način rada kako bi je prihvatili.

I treće: Lideršip (vođstvo) povezuje ta dva pojma. Jer, lideri treba da usmere tehnologiju u službu ljudi, da upravljaju promenama i zadrže ljudsku empatiju u eri digitalizacije.

Svoj upečatljiv govor gradonačelnik u Bukureštu 1, završio je porukom da vreme građana ne treba trošiti – tu je veštačka inteligencija da skrati put.

Za kraj je istakao svoj moto za koji kaže da je jednostavan: “Jedini lak dan je bio juče. Juče je prošlo. Danas moramo da gradimo”.

Učesnici prvog dana konferencije Impact SEE 2026 u Bukureštu, sa posebnom pažnjom su pratili predavanje čuvene profesorke Ane Lembke, koja je psihijatar na Univerzitetu Stanford i autorka svetskog bestselera “Dopamine Nation”.

Profesorka Lembke je govorila o „ekonomiji dopamina” i borbi za pažnju. Analizirala je kako savremeni digitalni proizvodi, društvene mreže i algoritmi konstantno stimulišu naš sistem nagrađivanja u mozgu.

“Organizacije i brendovi se danas agresivno takmiče za pažnju korisnika, što stvara okruženje hiper-stimulacije”, rekla je Ana Lembke, uz konstataciju:

“Zaroblјeni smo kolu kompulzivne uklјučenosti, izvan onoga što je dobro za nas ili onoga što zaista želimo. I kada se jednom nađemo u tom kolu zavisnosti, ne možemo da stanemo, čak ni kada to želimo”.

Ona je govorila i o digitalnoj zavisnosti i izolaciji, jer preterano oslanjanje na digitalnu povezanost paradoksalno vodi ka sve većoj fizičkoj izolaciji i usamljenosti ljudi – i u poslu i u privatnom životu.

Ana Lembke je upozorila na opasnost od menjanja stvarnih, uzajamnih ljudskih odnosa za digitalni komfor, zatim o uticaju na biznis i sindrom izgaranja (burnout):

“Konstantni digitalni nadražaji i pritisak u radnom okruženju direktno utiču na pad organizacione produktivnosti, gubitak fokusa i drastičan porast burnout-a među liderima i zaposlenima”, rekla je profesorka Lembke.

Poseban osvrt napravila je na tehnološki napredak, upozorivši da sistemi veštačke inteligencije počinju da predviđaju ljudske psihološke ranjivosti i pre nego što ih sami postanemo svesni, što dodatno olakšava stvaranje zavisnosti.

No, iako takva savremenost i budućnost deluju zastrašujuće, profesorka Lembke ističe da rešenje postoji i ono je u uspostavljanju balansa:

“Kako bismo napredovali u ovakvom svetu, tehnologiju ne treba potpuno eliminisati, već lideri i pojedinci moraju da namerno uvedu „trenje” (friction), da prihvate napor i ponovo investiraju u stvarne ljudske odnose. Tako se podstiče rad zdravih izvora dopamina. Tako se resetuje sistem nagrađivanja u mozgu”, smatra profesorka Lembke.

Njena završna poruka je ispisana na ekranu:

Ono što se nadam da ste naučili (What I hope you learned)

• Balans užitka i bola: Ono što krene gore, mora sići dole (The pleasure-pain balance: What goes up, must come down)
• Paradoks izobilja: Težnja za užitkom vodi do bola (The plenty paradox: The pursuit of pleasure leads to pain)
• Šta preduzeti povodom toga: Uzdržavajte se, održavajte balans i tražite bol (What to do about it: Abstain, maintain, and seek out pain)

Prof. Ana Lembke ističe da dopamin nije neprijatelj, već da problem nastaje kada život organizujemo oko stalne nagrade i poručuje:

“Rešenja trenutne krize moraju da dođu i iz individualne i iz kolektivne akcije – od škola, vlada i kompanija koje proizvode i profitiraju od robe i usluga koje izazivaju zavisnost”.