Termoelektrana Frimersdorf na lignit, u gradu Grevenbrojh u Severnoj Rajni Vestfaliji, zatvorena je u septembru 2021. godine; postupak gašenja je trajao četiri godine. Bila jedna od najvećih elektrana na ugalj u Nemačkoj, a početkom 1970-ih bila je najveća elektrana na svetu, na lignit, imala je 16 blokova (Foto: Vikipedia)
Piše: Radojka Nikolić
Oslobodićemo se termoelektrana na ugalj, ali ne sada – glasi poruka nemačke savezne vlade koja je u državni medij Tagesschau stigla 24. maja, drugog dana Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, dok su se teme kretale od sudbine kriptovaluta (Kristine Lagard – ECB i Kristalina Georgijeva – MMF) do upozorenja da je, možda, počeo novi svetski rat (Džord Soroš)!
Poznati kao praktičari, Nemci se bave konkretnim problemima – kako da zamene ruski gas, kad su već prihvatili sve “apele” Amerikanaca da se prirodni gas iz cevi može zameniti tečnim iz cisterni. I, odlučili su: ministarstvo ekonomije je uradilo odgovarajući nacrt zakona. Taj nacrt je sada predat ostalim resorima nemačke savezne vlade na konsultacije. Suština predloga je da se uspori, odnosno privremeno zaustavi zatvaranje elektrana na ugalj, kojih sada u Nemačkoj ima 74 uključenih u rad energetskog sistema zemlje. Do pre desetak godina, kada je počelo postepeno zatvaranje, termoelektrana na ugalj bilo je više od 130, od kojih je polovina radila na lignit. Kako Nemačka rapolaže značajnim količinama lignita i kamenog uglja, a kameni ugalj je kvalitetniji u sagorevanju, termoelektrane koje koriste kameni ugalj biće poslednje na redu za gašenje.
Inače, u proizvodnji električne energije u Nemačkoj, gas je do sada učestvovao sa 15 odsto (gasne elektrane), pa otuda i strah da smanjenjem uvoza ruskog gasa, Nemačka neće dobijati dovoljno struje iz tog izvora. Federalno ministarstvo ekonomije je zato predložilo, da se u slučaju nestašice gasa, ta proporcija zameni – ugljem. I zato će se elektrane na ugalj, koje su predviđene za gašenje i zatvaranje, zadržati u rezervi. “Pored toga, termoelektrane na kameni ugalj i lignit koje su već u rezervi, trebalo bi da budu u stanju da duže rade i brže se puste u rad”, navodi se u jednom saopštenja saveznog ministarstva ekonomije.
A pošto Nemci ništa ne prepuštaju slučaju, predvideli su i nadoknadu gasnim elektranama, zbog gubitka koji će imati ako ne bude dovoljno gasa za njihov rad.
Prema strateškom planu iz ranijih godina, Nemačka je trebalo da prestane da proizvodi električnu energiju iz termoelektrana do 2030. godine. Međutim, način postepenog izbacivanja uglja predviđao je da Nemačka izbaci ugalj najkasnije do 2038. Definisan je i raspored gašenja termoelektrana, ali samo za one koje rade na lignit, dok su datumi gašenja kamenog uglja i dalje otvoreni.
Poslednja nemačka termoelektrana na ugalj trebalo bi da bude isključena iz mreže najkasnije do 2038. godine – odlučeno je u Bundestagu i Bundesratu još polovinom 2020. godine, usred pandemije. Takva odluka doneta je na osnovu podataka da je Nemačka 2016. godine emitovala 906 miliona tona CO2., a da više od 40% dolazi od proizvodnje električne energije iz elektrana na ugalj, koji najviše šteti klimi – konstatovano je tada.
Te činjenice ostaju, ali se realnost promenila, pa će se struja proizvoditi u termoelektranama u ovoj i narednim godinama, uz zadržavanje strateške orijentacije da će jednog dana sve biti zatvorene.
Do tog “jednog dana”, čini se da je i finansijski vrlo isplativo da se radi sa “braon” gorivima, umesto sa “zelenim”. Najnoviji podaci o poslovanju nemačke elektroprivrede (RWE) pokazuju da profit od trgovine energijom raste, posebno sa fosilnim gorivima, zbog visokih cena. Trgovinom električnom energijom, gasom i ugljem ove godine, RWE je ostvarila najbolji rezultat u prošlih nekoliko godina. U međuvremenu, profiti od vetra, sunca i biomase se smanjuju ili čak padaju u minus. “Braon” ili “zeleno” – birajte!
