Piše: Radojka Nikolić
Na kamenu ispred zgrade u kojoj je rođen Adolf Hitler, na prednjoj strani piše: “Za mir, slobodu i demokratiju – nikada više fašizam – milioni mrtvih upozoravaju”, a na zadnjoj strani: “Kamen iz koncentracionog logora Mathauzen”. Zgrada i kamen se nalaze u austrijskom gradiću Braunau na Inu, pograničnom mestu sa Nemačkom: granica je na reci In – pola mosta pripada Austriji, a pola Nemačkoj. Kamen i zgradu sam fotografisala u aprilu prošle, 2022. godine, kada sam i pisala o projektu Spomenik srpskom petlu na mostu https://magazinbiznis.rs/austrija-braunau-spomenik-srpskom-petlu/ koji je kasnije, u junu, i postavljen https://magazinbiznis.rs/braunau-am-inn/.
Ali, ovoga puta, u priči o gradiću Braunau na Inu, u fokusu mi je samo sudbina zgrade iz 17. veka, u strogom centru, u ulici Salzburger Vorstadt broj 15, jer su na drugom spratu te kuće živeli roditelji Adolfa Hitlera – otac carinik i majka domaćica.
Dakle, nedavno, 25. maja, prema pisanju austrijskih i nemačkih medija, odlučeno je: u toj zgradi biće Policijska stanica i obrazovni centar, gde će se mladi austrijski policajci edukovati o ljudskim pravima.
Više od sedam decenija se raspravljalo o tome šta uraditi sa tom zgradom, a problem su bile dve okolnosti.
Prvo, vlasnica nije pristajala da proda zgradu državi, pa je država iznajmljivala i menjala namenu, a drugo, zgrada je često služila kao povod za okupljanje neofašista. No, krajem ovog maja 2023. godine, što znači, 78 godina posle završetka Drugog svetskog rata (!), austrijske vlasti su konačno odlučile da će cela zgrada postati Policijska stanica i obrazovni centar, pa će se tu mladi austrijski policajci edukovati o ljudskim pravima.
Što se kamena iz Mathauzena tiče, on će, kao deo memorijala na zločine počinjene u Drugom svetskom ratu, ostati na istom mestu, ispred Hitlerove rodne kuće u Braunau na Inu.
Rekonstrukcija zgrade i preuređenje u policijsku stanicu trebalo bi da počne ove jeseni i da bude završena 2025. godine. Procenjuje se da će promena namene zgrade koštati oko 20 miliona evra, iako je pre pet godina, kada se razmatralo preuređenje, pominjana cifra od pet miliona evra. Sada se pet puta veća cena objašnjava poskupljenjem građevinskog materijala posle korone i dodatnim građevinskim zahtevima u okviru rekonstrukcije zgrade.
Zašto se na ovu odluku austrijskih vlasti čekalo toliko dugo – nepunih osam decenija?! Prvi razlog je bio u tome što vlasnica nije htela da proda zgradu. Austrijska vlada je zbog toga, čvrsto se držeći zakona, nekoliko decenija iznajmljivala zgradu. Namera je bila da se zaustavi ekstremo-desničarski turizam koji je, povremeno, dobijao na zamahu. Tako je u zgradi jedno vreme bio dnevni centar za negu osoba sa invaliditetom.
Ali, i to ne zadugo, jer se vlasnica Gerlinde Pmer usprotivila planovima da se objekat prepravi i prilagodi invalidskim kolicima. Istovremeno, vlasnica je odbijala sve ponude da austrijska država kupi zgradu ili da je renovira. Zgrada je počela da propada, jer se u temeljima počela javljati vlaga, što se vidi i danas (pogledajte fotografije). Takođe, u jednom trenutku je postojao plan da se zgrada pretvori u centar za izbeglice 2014. godine, ali ni to nije uspelo.
U austrijskim medijima postoji podatak da je Vlada po prinudnom nalogu za kupovinu, preuzela vlasništvo nad zgradom 2016. godine, po ceni od 810.000 evra, ali je to uzrokovalo sudski proces. I konačno, sudski postupak je okončan jer se bivša vlasnica, ipak, zadovoljila sumom od 1,5 miliona evra koliko je dobila za svoju dobrano ruiniranu dvospratnicu, sa značajnom istorijskom ulogom, jer je u njoj 1889. rođen budući nemački diktator Adolf Hitler. Doduše, kao beba, on je tu sa svojom porodicom živeo samo nekoliko meseci, jer su se selili zbog prirode posla njegovog oca.
Prošlih decenija, pa sve donedavno, u Austriji su postojala velika neslaganja oko sudbine zgrade. Jedni su tražili da se sruši, dok su drugi tvrdili da treba da se koristi u dobrotvorne svrhe ili kao kuća pomirenja.
Rađena su i istraživanja javnog mnjenja, po kojima se većina ispitanih zalagala za to da se u kući formira neka vrsta memorijalnog centra. Samo 25 odsto ispitanih je smatralo da zgradu treba srušiti.
Ali, rušenje zgrade austrijske vlasti nikad nisu uzimale u obzir, jer se smatra da bi to bilo “bežanje od sopstvene odgovornosti”. Zato se vlast odlučila da u zgradi bude Policijska stanica i obrazovni centar jer je to “najbrojnija austrijska institucija zaštite ljudskih prava”, naveo je javni servis ORF.
Tako će, posle dugih 78 godina, austrijske vlasti rešiti “slučaj Hitlerove rodne kuće” po čemu je mali i lep gradić Braunau na Inu, stigmatizovan isto toliko dugo. Kako zvaničnici tvrde, time Austrija preuzima odgovornost i za tu istorijsku činjenicu, za koju uopšte i nije kriva. Bio je to, jednostavno, sticaj okolnosti da je Braunau na Inu upisan kao mesto Hitlerovog rođenja.
Doduše, prema nalazima austrijske i nemačke štampe, u prošlosti je bilo pokušaja da se dokaže kako Hitler, zapravo, i nije rođen na austrijskoj strani, u Braunauu nego sa druge strane reke In, u Nemačkoj.
Jer, na drugoj, nemačkoj polovini mosta, počinje nemački gradić Simbah (Simbach) i tu je kao carinik radio Hitlerov otac Alojz. Tako je jedan nemački istoričar svojevremeno tvrdio da je pronašao dokaze da je Hitler, zapravo, rođen u Simbahu, jer je njegova majka svom suprugu donosila večeru na njegovo radno mesto, na nemačkoj strani mosta.
Što bi značilo da jeste reka In, ali ne austrijski Braunau, nego nemački Simbah. Da li je tačna ta tvrdnja istoričara ili ne – otvoreno je, ali i odmah zatvoreno pitanje. Jer, zvanični podaci pokazuju samo jedno: mesto Hitlerovog rođenja je Braunau na Inu.
Evo, sada je konačno Austrija rešila i taj problem. Rešila je sudbinu kuće u ulici Salzburger Vorstadt br. 15. Jeste potrajalo, ali, izgleda, kao da se nikome nije žurilo. Ili, kako kažu: demokratija su procedure, poštovanje zakona i rešenja u institucijama.