Nikola Pejaković: Talenat je dar od Boga koji dobiješ na revers i vratiš ga kad vratiš život

Nikola Pejaković, režiser, glumac, scenarista, muzičar – „multipraktik“ kako za sebe kaže, bio je gost trećeg, završnog dana Letnjeg Vivaldi foruma koji je održan na Mokroj Gori od 14. do 16. juna. U završnom intervju “U svojoj duši tražim prilike”, u  razgovoru sa Srđanom Janićijevićem, osnivačem poslovne škole Mokrogorska, Pejaković je govorio je o svom stvaralaštvu, mnogim poslovima koje je obavljao i koje obavlja i dalje, ali i o religioznosti, duhovnosti i veri u Boga koju smatra neophodnom.

Čime god čovek da se bavi, da bi bio uspešan, neophodan mu je talenat. Bez talenta – nikako ne ide, kaže Pejaković i objašnjava:

„Talenat za glumu ili za neki drugi posao je dar koji od Boga dobiješ na revers i vratiš ga kad vratiš život. Apsolutno sam ubeđen da svaki čovek ima neki dar“, kaže Pejaković i nastavlja:

„Često se mi zaigramo u našim poslovima i zaboravimo na Boga, zaboravimo na dan smrti kad moramo da damo neke odgovore. Zato je veoma važno da ne zaboravimo na Boga dok radimo i da ne zaboravimo na – ljubav“, kaže Nikola.

Naglašavajući da je ego najveći problem čovekov, Pejaković je podsetio da su uzori čoveku potrebni, ali je važno da oni ne postanu idoli, jer tada se pretvaraju u opsesiju. To je jednako loše kao i jak eko, rekao je Pejaković i naveo primer iz medija koji mu se ne dopada, a to je da se autori kolumni ponašaju kao da sve znaju:

„Čitaš kolumnu i vidiš da autor piše kao da sve zna i da je sigurno baš on u pravu. Pa, to nije moguće! Ja bih ostavio bar malo prostora da nešto ne znam, neku rezervu. Ali, oni ne. To nije dobro i tu se vidi koliki je problem jak ego kod ljudi“.

Nastojeći da u razgovoru na Vivaldi forumu nađe vezu između umetičkog posla i poslovnih ljudi, „vas koji pravite novac“, kako kaže, Pejaković smatra da umetnici često svoj duhovni život u potpunosti izlože svom poslu i da, upravo zbog toga, upadnu u zamku.

„Verovatno se to dešava i poslovnim ljudima – da upadnu u zamku svoje izloženosti poslu. Jednom sam pitao vlasnika kompanije koji je mnogo postigao, zaradio dosta novca i imao sve što poželi, zašto ne stane. Zar mu nije dovoljno, ima sve? A on mi je odgovorio da sad ne može da stane. Jer, ako on stane, sve će stati. Mnogo ljudi zavisi od njegovog rada i ako on odluči da zatvori kompaniju, ostaće ljudi bez posla. Eto, zato mislim da je taj talenat za neki posao, glavna zamka za ljude koji uspeju i zarade mnogo novca. Isto je tako i sa talentovanim umetnicima. Ne mogu da stanu i onda često upadnu u zamku“, rekao je Pejaković.

Ali, ni ovaj razgovor na Mećavniku nije mogao prođe bez veštačke inteligencije, pa je Janićijević pitao Pejakovića – kakve veze imaju duhovnost i veštačka inteligencija?

„Đavo radi svoj posao, a mi svoj“, eliptično je odgovorio Pejaković, na šta je usledio aplauz učesnika Letnjeg Vivaldi foruma.

Aplauzom se završio i odgovor na poslednje pitanje Srđana Janićijevića: Da li je postojala „Haljinica boje lila“ iz pesme za koju je tekst i reči napisao Nikola Pejaković, za film „Rat uživo“.

Nikolin odgovor je bio najkraći mogući: „Ne“.

R. Nikolić