Narodna banka Srbije nastavlja odlučnu borbu protiv inflacije merama iz oblasti obavezne rezerve. Izvršni odbor Narodne banke Srbije na današnjoj sednici usvojio je Odluku o izmenama Odluke o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije, kojom su povećane stope obavezne rezerve, saopšteno je iz kabineta guvernera NBS 7. septembra. Odluke su sledeće:
– stope obavezne rezerve na deviznu osnovicu povećavaju se za po 3 procentna poena na 23% i 16% za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine, respektivno;
– procenti dinarskog izdvajanja devizne obavezne rezerve povećavaju se za po 8 procentnih poena na 46% i 38% za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine, respektivno;
– stope obavezne rezerve na dinarsku osnovicu povećavaju se za po 2 procentna poena na 7% i 2% za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine, respektivno.
Obavezna rezerva je uobičajeni instrument monetarne politike koji stoji na raspolaganju centralnoj banci radi regulisanja likvidnosti, a time i uticaja na monetarne uslove bankarskog sektora.
Navedene izmene imaju za cilj da se u ambijentu izuzetno visokog viška dinarske likvidnosti u bankarskom sektoru, podrži dosadašnje pooštravanje monetarnih uslova putem podizanja osnovnih kamatnih stopa Narodne banke Srbije, čime se dodatno povećava efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike i doprinosi vraćanju inflacije u granice cilja.
Ukupan procenjeni efekat ove mere na nivou bankarskog sistema je povlačenje dinarske likvidnosti u iznosu od oko 115 milijardi dinara, dok bi efekat na deviznu likvidnost bio gotovo neutralan (povlačenje oko 25 miliona evra). Na ovaj način visoki viškovi dinarske likvidnosti u bankarskom sektoru (posmatrani kao zbir plasmana banaka kod Narodne banke Srbije putem repo transakcija i depozitnih olakšica) bili bi smanjeni za oko 20%, što znači da će banke i dalje raspolagati značajnim iznosom slobodnih sredstava za obavljanje kreditne aktivnosti. Nakon primene ove mere, regulatorni pokazatelji likvidnosti banaka i dalje će biti na visokom nivou.
Bankarski sistem u Republici Srbiji dugi niz godina posluje u uslovima strukturnog viška dinarske likvidnosti, pri čemu se taj višak od maja prošle godine, a naročito u tekućoj godini, postepeno povećavao, prevashodno kao rezultat neto kupovine deviza Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu u cilju sprečavanja prekomernog jačanja dinara u odnosu na evro u uslovima izraženih aprecijacijskih pritisaka na domaću valutu.
Smanjenje viška dinarske likvidnosti u bankarskom sektoru putem povećanja obavezne rezerve, treba da podstakne i rast prometa na međubankarskom novčanom tržištu i time doprinese povećanju reprezentativnosti repernih kamatnih stopa na tom tržištu (BEONIA i BELIBOR).
Pored navedenog, današnjim izmenama Odluke o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije, ukinuto je ograničenje koje se odnosilo na višak izdvojene devizne obavezne rezerve (iznad obračunate) uvedeno u ambijentu negativnih kamatnih stopa u evro zoni. Imajući u vidu da kamatne stope Evropske centralne banke nisu više negativne i da su u proteklom periodu tome prilagođene i kamatne stope na finansijske instrumente u evrima, Izvršni odbor Narodne banke Srbije ocenio je da su se stekli uslovi za ukidanje ovog ograničenja.
Sve navedene izmene primenjivaće se počev od obračunskog perioda izdvajanja obavezne rezerve 18. septembar – 17. oktobar 2023. godine.
