Vetroparkovi, solarne elektrane, ojačan Đerdap – potezi EPS-a na putu do više obnovljvih izvora energije

Autor: R. Nikolić

Na iscrpljenim površinskim kopovima i odlagalištima termoelektrane i kopova „Kostolac“, prostiraće se vetropark krajem 2024. godine, koji bi trebalo da bude priključen na mrežu početkom 2025. godine. Zatim, u EPS-ovom ogranku „Termoelektrane i kopovi Kostolac“, nalaziće se solarni paneli na površini od 11,6 hektara, instalisane snage od 9,75 megavata i, konačno, u toku je završna faza revitalizacije šestog, poslednjeg agregata u HE Đerdap 1, našoj najvećoj hidroelektrani. Revizalizacija ovog poslednjeg agregata trajaće nešto duže od narednih godinu dana, a po završetku obnove, Đerdap će imati veću snagu i duži radni vek za narednih 30 do 40 godina.

Prethodne informacije dobili su novinari srpskih medija tokom službene posete Kostolcu i Đerdapu, od 29. septembra do 1. oktobra 2023. godine. Svi ti projekti realizuju se prema strateškim ciljevima Republike Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije, utvrđenih Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030. godine. Ti ciljevi se, pre svega, odnose na povećanje udela energije iz obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji u Srbiji. Kako sve to detaljnije izgleda, moglo se saznati tokom ove posete.

Vetropark „Kostolac“

Pilot projekat EPS-a, Vetropark „Kostolac“ trebalo bi da ima snagu od 66 megavata, u proizvodnji električne energije iz snage vetra. Prostiraće se na lokacijama Drmno, Petka, Ćirikovac i Klenovnik, a činiće ga 20 vetroturbina, snage po 3,3 megavata. Planirana godišnja proizvodnja vetroparka „Kostolac“ je 184 miliona kilovat-časova godišnje, što je dovoljno za snabdevanje zelenom električnom energijom oko 30.000 domaćinstava.

Projekat se finansira iz kredita KfW banke u vrednosti od 80 miliona evra i EPS-u su odobrena dodatna sredstva u iznosu od 30 miliona evra od WBIF.

Ugovor za pružanje konsultantskih usluga na projektu je potpisan sa konzorcijumom „Fichtner GmbH & Co.“ i „Energoprojekt Entel AD“. Ugovor za isporuku vetrogeneratora, stubova, trafostanice i razvodnog postrojenja sa konzorcijumom „Siemens Gamesa Renewable Energy A/S“ Danska i „Siemens Gamesa Renewable Energy“ Beograd, potpisan je u aprilu 2022. godine. Vrednost ugovora je 103,7 miliona evra (LOT 1), dok je u decembru 2020. godine potpisan ugovor od 3,2 miliona evra sa konzorcijumom Ekstra Auto Transport/CIP Beograd za izgradnju internih saobraćajnica i priključaka na državne puteve.

Predviđena je i izgradnja trafostanice, razvodnog postrojenja i unutrašnje kablovske mreže, kao i saobraćajnica. U toku je izrada projekata za izvođenje za temelje i platforme. Završena je izgradnja četiri interne pristupne saobraćajnice. Za deo koji se odnosi na stalne priključke na državne puteve, u toku je dobijanje neophodnih dozvola za izvođenje radova.

Prema potpisanim ugovorima za isporuku i ugradnju opreme i za izvođenje radova, rok za završetak radova na izgradnji VE „Kostolac“ je septembar 2024. godine. Očekuje se da će VE „Kostolac“ biti priključen na mrežu do kraja 2024. godine ili početkom 2025.

Solarna elektrana „Petka“

Solarna elektrana „Petka“ prvo je fotonaponsko postrojenje u EPS-ovom ogranku „Termoelektrane i kopovi Kostolac“, koje će se graditi se na spoljašnjem odlagalištu Površinskog kopa „Ćirikovac“. Imaće instalisanu snagu od 9,75 megavata i planiranu godišnju proizvodnju od 15,6 gigavat-časova. SE „Petka“ jedan je od projekata kojima se povećavaju kapaciteti EPS za proizvodnju „zelene energije“.

Solarni paneli prostiraće se na površini od 11,6 hektara. Planirana vrednost investicije je 1,36 milijardi dinara i finansira se sredstavima EPS-a.

Predviđeni rok za realizaciju projekta je 15 meseci od trenutka kada se izvođač uvede u posao. Očekuje se da SE „Petka“ bude na mreži krajem 2024. godine.

Prva fotonaponska elektrana u Kostolcu proizvodiće električnu energiju metodom konverzije neakumuliranog sunčevog zračenja u jednosmernu struju preko solarnih modula na bazi poluprovodničke (PV) tehnologije.

Planira se ugradnja 18.720 fotonaponskih modula. Oni će biti postavljeni pod uglom od 25 stepeni. Ova mala solarna elektrana imaće ukupno 98 invertora, od kojih će 97 imati snagu od 100 kW i jedan od 50 kW. Pored toga, SE „Petka“ imaće 10 transformatorskih stanica i jedno razvodno postrojenje, odakle će se struja plasirati na trafostanicu Požarevac.

Pošto je SE „Petka“ pilot projekat i mala elektrana, radiće se fiksni oslonci za panele. EPS će razmotriti i fleksibilni ugao pri izgradnji većih solarnih elektrana.

Paneli će se sklopiti u fotonaponsko polje i sastojaće se od 32 modula. Oni će se postaviti u dva reda. Rastojanje između panela biće 5,05 metara. Cilj je da se u zimskom periodu, pri niskim uglovima sunčevih zraka, ne pravi senka na panel koji se nalazi iza.

Željko Ilić, direktor TE „Kostolac B“ kaže da je investicija u izgradnju solarne elektrane ekonomski isplativa. Proračunato je da je period povrata uloženih sredstava 12 godina, dok je period eksploatacije elektrane 25 godina. Posle toga, menjaju se samo paneli, dok ostaju konstrukcije, putevi i infrastruktura, koji čine značajan deo ukupnog ulaganja. Zamenom panela elektrana se revitalizuje za novih 25 godina eksploatacije.

Finiš poslednje faze revitalizacije HE Đerdap 1

Hidroelektrana Đerdap 1, gigantska brana koja pregrađuje Dunav i proizvodi 5,5 milijardi kWh godišnje, jedan je od najvećih hidrotehničkih poduhvata iz sedadesetih godina prošlog veka. Izgrađena je zajedničkim snagama sa susednom Rumunijom i danas, posle 51 godine rada, nikoga ne ostavlja ravnodušnim kad se nađe ispred ovog monumentalnog objekta. Kada je 16. maja 1972. godine puštena u rad, bila je jedan od najvećih hidroenergetskih objekata u svetu. HE Đerdap 1 je najveća hidroelektrana u sistemu EPS-a koja proizvodi oko polovine ukupne električne energije iz hidro sektora kompanije.

Stručni timovi „Elektroprivrede Srbije”, HE Đerdap, stručnjaci domaćih naučnih institucija i ruske firme „Silovije mašini” znanjem i radom uspešno vode revitalizaciju HE Đerdap 1. Kako naglašava Radomir Mitrović, direktor za proizvodnju energije u ogranku HE Đerdap, pet agregata je revitalizovano, a sada se privodi kraju poslednja faza revitalizacije i radi se agregat A3. Po završetku obnove, najveća HE u Srbiji imaće veću snagu i pouzdanost i duži radni vek za narednih 30 do 40 godina. Nominalna aktivna snaga agregata posle revitalizacije je 190 MW, a pre je bila 171 MW, što znači da se revitalizacijom elektrane dobila jedna nova elektrana instalisane snage oko 100 MW. Tako će HE Đerdap 1 imati snagu 1.140 MW. Ukupna investicija u ovaj projekat premašiće 180 miliona evra.

Posle 51 godine, šest meseci i 27 dana rada, A3 na HE Đerdap 1 zaustavljen je 1. septembra 2022. godine i zvanično je počela šesta etapa revitalizacije đerdapske hidroelektrane. „Posle 410 dana predviđeno je da se agregat vrati u redovan rad. Montaža je pri kraju i uskoro se očekuje i prvo pokretanje agregata, primopredajna ispitivanja i sinhronizacija agregata na mrežu. Najveći deo koji se montira u jednom komadu je rotor glavnog generatore težine 610 tona i prečnika 14,152 metara. Radno kolo trubine sa šest lopatica težine 350 tona je najatraktivniji deo koji se montira u jednom komadu. U svaki agregat ugrađeno je oko 40 kilometara energetskih i signalnih kablova. U revitalizovane agregate ugrađena je najmodernija oprema domaćih i svetskih proizvođača“, navodi Mitrović.

Glavni isporučilac opreme je ruska firma „Silovije mašini“ iz Sankt Petersburga, a deo opreme revitalizovan je u domaćim fabrikama. Koliko je to ogroman posao ilustruje podatak da je demontirano 1.300 tona rotirajuće i 950 tona statične opreme. Izvođači radova su radnici HE Đerdap 1, Goša montaže, Đerdap usluga, ATB Sever iz Subotice, Jadran, Kolubara metal kao i stručnjaci instituta Nikola Tesla i Mihajlo Pupin, dok je kontrola metala poverena Institutu za ispitivanje materijala iz Beograda.

Kratka istorija HE Đerdap 1

Posle opsežnih istražnih radova i izrade projektne dokumentacije, 7. septembra 1964. godine počela je gradnja HEPS Đerdap 1. Pod zaštitom zagata prve faze izvedeni su radovi na iskopu, betoniranju na brodskoj prevodnici, elektrani i tri polja prelivne brane. Za pregrađivanje Dunava i izgradnju drugog zagata bilo je neophodno napraviti privremene saobraćajnice, betonske blokove od 2,5 tona, 5 tona i 12 tona, gabione težine od 3 i 6 tona i dopremiti 85.000 kubika kamena. Dunav je pregrađen 13. avgusta 1969. godine. Stekli su se uslovi da se formira zagat druge faze u kome su izvedeni radovi na ostalih 11 polja prelivne brane. Za vreme pregrađivanja, vode Dunava skrenute su kroz tri polja prelivne brane, temeljne ispuste obe elektrane, peti i šesti turbinski otvor srpske elektrane, a plovidba Dunavom je zaustavljena.
Za montažu hidroagregata postojala su dva platoa. Jedan na obali, gde je sastavljen turbinski poklopac, gornji krst generatora i privremeno uskladišteni rotor generatora i radno kolo. Na platou u mašinskoj hali ugrađeni su paket-zavrtnji za paketiranje rotora generatora i radna ploča za montažu radnog kola turbine. Statori generatora ugrađivani su na licu mesta.

Prvi agregat pušten je u rad 6. avgusta 1970. godine, istovremeno na srpskoj i rumunskoj elektrani. U gradnju objekta utrošen je materijal sa kojim se mogao izgraditi jedan grad za 35.000 stanovnika. Iskopano je 13,4 miliona kubnih metara šljunka i rečnog nanosa, 7,2 miliona kubika stena, ugrađeno je 3,2 miliona kubika betona, 167.000 tona armature i čelične konstrukcije i 69.000 tona opreme.

Prvi kilovat-sati ka potrošačima potekli su 6. avgusta 1970. godine, kada je na elektroenergetski sistem sinhronizovan agregat broj 1. Danas, 51 godinu kasnije, do 1. septembra, šest generatora iz vodnog potencijala Dunava transformisalo je 290.000.903 MWh, odnosno 290 milijardi kilovat -sati.

Rekordi
Najveća godišnja proizvodnja od 7.214.583 MWh ostvarena je 1980. godine.

Najveća mesečna  proizvodnja od  729.510 MWh zabeležena je u maju 1985. godine.

Najveća dnevna proizvodnja od 26.336 MWh ostvarena je 25. juna 2020. godine.

Najveća nedeljna proizvodnja od 181.530 MWh ostvarena je od 25. do 31. decembra 1982. godine, sa dnevnim prosekom od 25.933 MWh.